Postavljanje ivičnjaka

Ivičnjak deluje kao običan komad betona, ali koliko će trajati zavisi uglavnom od onoga što se ne vidi: od podloge, betonske posteljice i bočnog oslonca. Kod uobičajenog izvođenja radi se ovim redom:

1. Obeležavanje trase i visine. Trasa se obeleži kočićima i kanapom, a visina i pad se podese nivelirom ili laserom prema budućoj završnoj površini.
2. Iskop rova. Rov mora biti dovoljno dubok i širok da u njega stanu tamponski sloj od šljunka, betonska posteljica, ivičnjak i betonski oslonac iza njega.
3. Sabijanje podloge. Dno rova se sabije, nasipa se sloj šljunka i ponovo dobro sabije vibro pločom.
4. Betonska posteljica. Na šljunak se nanosi zemljovlažni beton, dovoljno krut da se lako oblikuje, a da ivičnjak u njemu ne potone.
5. Polaganje ivičnjaka. Komadi se postavljaju u svežu posteljicu, kuckanjem gumenim čekićem se poravnaju po kanapu, a visina i pad se stalno proveravaju.
6. Bočni oslonac. Sa zadnje strane, a kod puteva često i sa prednje, ivičnjak se obetonira da se ne bi nagnuo kada ga udari točak.
7. Fuge i završetak. Između komada se ostavlja uska fuga koja se, prema projektu, popunjava malterom. Okolina se zatrpa i sabije, i površina je spremna za asfalt ili kocku.

Ivičnjaci se postavljaju pre asfalta ili popločavanja. Oni su čvrsta ivica o koju se završni sloj oslanja, pa nema smisla dodavati ih naknadno.

Kada se kaže ivičnjak za puteve, obično se misli na betonski element dužine oko jednog metra. Često se sreće profil 18/24 cm, a ima i drugih dimenzija. Težak je i čvrst, pa izdržava i prelazak kamiona. Pored njega koriste se i druge varijante:

• oboreni ivičnjaci sa kosim profilom, preko kojih auto lagano prelazi na trotoar ili u kolski ulaz,
• prelazni komadi koji spajaju visok i oboren ivičnjak bez stepenika,
• lučni ivičnjaci za krivine i radijuse, da ivica ne bude složena od kratkih pravih delova,
• baštenski ivičnjaci, niži i tanji, pogodni samo za staze i baštu, a ne uz kolovoz.

Pri izboru odlučuje opterećenje, a ne izgled. Ako po površini prolazi kombi sa građevinskim materijalom ili kamion za smeće, baštenski ivičnjak neće dugo izdržati. Kvalitetni betonski ivičnjaci izrađuju se prema SRPS EN 1340 i treba da budu otporni na mraz i na so za posipanje.

Zašto se ivičnjak posle nekoliko zima nagne, iako je na početku bio prav? Gotovo uvek je uzrok podloga ili voda, a ne sam betonski element.

Šljunčani sloj mora biti dovoljno debeo i dobro sabijen, inače će postepeno sleganje. Betonska posteljica kod puteva obično je debela oko 100 do 150 mm, a ivičnjak bi trebalo da bude ukopan otprilike do trećine svoje visine. Iznad gotovog kolovoza tako ostaje nadvišenje koje kod obične ulice iznosi oko 100 do 150 mm, dok se kod kolskih ulaza i pešačkih prelaza smanjuje.

Ranije se često nasipala suva mešavina koja se posle postavljanja samo zalije vodom. Takav način je manje pouzdan jer beton ne mora ravnomerno da očvrsne. Bolje je koristiti propisno umešan zemljovlažni beton.

Voda mora imati kuda da oteče. Ivica kolovoza se izvodi u padu ka slivnicima ili ka zelenoj površini, a ivičnjak ne sme da napravi branu iza koje stoji bara. Voda koja se procedi u podlogu i zimi se zaledi može da izgura ivičnjak i iz dobre posteljice.

Zahtevnost, a time i cena postavljanja, može dosta da se razlikuje. Posao olakšavaju:

• ravan i pristupačan teren do kog može da dođe bager i kamion sa materijalom,
• dugački pravi potezi bez krivina i promena visine,
• nosivo, peskovito ili šljunkovito tlo.

Posao, s druge strane, otežavaju:

• razbijanje i odvoz starih ivičnjaka i betona,
• glinovito ili raskvašeno tlo koje traži dublji iskop i više šljunka,
• mnogo krivina, sečenih komada i spojeva sa postojećim asfaltom,
• ručno nošenje teških komada tamo gde mehanizacija ne može da priđe,
• rad pored saobraćaja, za koji je potrebna privremena saobraćajna signalizacija.

Postavljanje ivičnjaka za puteve u sopstvenoj režiji se ne preporučuje. Jedan komad obično teži nekoliko desetina kilograma, lako priklešti prste ili povredi leđa, a bez nivelira i vibro ploče teško je dobiti pravu i čvrstu liniju.

Ako uređujete ivicu na sopstvenoj parceli, to je obično manji radovi. Čim posao zađe u ulicu, trotoar ili kolski priključak na javni put, potrebna je saglasnost opštine, odnosno upravljača puta. Radovi se izvode prema važećim propisima o planiranju i izgradnji, pa pre početka proverite u nadležnom organu opštinske ili gradske uprave šta je za vašu intervenciju potrebno. Ne oslanjajte se na pretpostavku da nikakav akt nije potreban. U stambenoj zgradi o uređenju zajedničkih površina odlučuje stambena zajednica, a dogovor ide preko upravnika.

Pre iskopa zatražite podatke o podzemnim instalacijama i dajte da se obeleže, posebno gas, struja, voda i optički kablovi. Ako se ošteti gasovod, odmah napustite mesto i pozovite 112, kao i dežurnu službu vašeg distributera gasa. Iskop u blizini kablova i gasnih priključaka prepustite iskusnoj firmi.

Betonirati se isplati od proleća do jeseni. Na temperaturama ispod otprilike 5 °C beton sporo očvršćava i preti mu oštećenje od mraza, a po vrućini iznad otprilike 30 °C brzo se suši, pa ga treba kvasiti ili pokriti. Na smrznutu ili raskvašenu podlogu ivičnjaci se ne postavljaju.

• Slabo sabijena podloga. Ivičnjaci se vremenom neravnomerno sležu i linija postaje talasasta.
• Bočni oslonac izostavljen ili pretanak. Ivičnjak se pod točkovima postepeno naginje.
• Pogrešan pad. Voda stoji uz ivicu, podliva kocku i zimi razara podlogu.
• Preplitko ukopan ivičnjak. Deluje čvrsto, ali se pomeri pri prvom ozbiljnijem opterećenju.
• Baštenski ivičnjak uz kolovoz. Tanak element pukne ili se odlomi.
• Opterećenje svežeg betona. Ako se preko ivičnjaka vozi pre nego što beton dovoljno očvrsne, posteljica se ošteti.

Pri preuzimanju prošetajte duž cele linije, pogledajte je i izdaleka i izbliza i prođite kroz ovaj spisak:

• linija je prava ili ravnomerno zaobljena, bez zubaca i iskakanja,
• susedni komadi nemaju visinsku razliku, a fuge su ujednačene,
• nijedan komad se ne pomera kada ga jače pritisnete nogom,
• iza ivičnjaka se vidi betonski oslonac, a ne samo zemlja,
• nadvišenje iznad površine odgovara dogovoru, a kod kolskih ulaza ivičnjak je oboren,
• posle kiše ili polivanja crevom voda otiče i ne zadržava se uz ivicu,
• ivičnjaci nisu napukli, oljušteni niti zaprljani betonom,
• izvođač vam je rekao od kada površinu smete da opteretite automobilom.