Postavljanje palisada visine preko 50 cm

Niske palisade do 50 cm uglavnom služe kao ivica: odvajaju stazu od travnjaka ili prave nisku leju. Kod veće visine njihov posao se menja. Zemlja iza njih gura, posle kiše je teža, a palisada taj pritisak mora da izdrži godinama, bez naginjanja.

Visoke palisade se najčešće koriste u ovim situacijama:

• poravnanje terena oko nove kuće na kosom placu,
• podela dvorišta na više ravnih terasa,
• učvršćivanje nasipa pored prilaza ili parking mesta,
• izdignute leje i odvajanje dela za odmor od baštenskog dela.

U odnosu na klasičan betonski zid deluju lakše i prirodnije. Ipak, kada visina raste ili će iza zida prolaziti automobil, to više nije običan baštenski posao. Tada je pametno da rešenje proveri statičar, odnosno inženjer konstrukcija.

Betonske palisade

Za visine preko 50 cm ovo je najčešći izbor. Čvrste su, dobro podnose mraz i vlagu i gotovo da ne traže održavanje. Proizvode se u raznim bojama i završnim obradama, često sa izgledom kamena ili drveta, pa ih lako uklopite sa behaton pločama ili fasadom.

Palisade sa čeličnom armaturom

Kod viših zidova i jačeg pritiska zemlje koriste se armirani elementi. Armatura povećava nosivost i smanjuje rizik da element pod pritiskom pukne. Da li su vam potrebni, piše u tehničkim podacima proizvođača, a za veće visine to određuje statičar prema visini i opterećenju.

Drvene palisade

Izgledaju prirodno, ali pri većoj visini i stalnom dodiru sa zemljom traju znatno kraće i traže redovnu zaštitu. Bolje odgovaraju dekorativnim delovima dvorišta sa manjim opterećenjem nego glavnom potpornom zidu.

Pri izboru ne odlučuje samo izgled. Važni su vrsta tla, visina skoka terena, koliko vode ima u okolini i da li će iza zida biti samo travnjak ili i popločana površina. Ako proizvođač navodi najveću visinu potpornog zida za određeni element, držite se toga.

Da biste znali šta se dešava na vašem placu, ovo je uobičajen postupak iskusnog izvođača:

1. Proveriti gde prolaze podzemne instalacije i obeležiti liniju palisada kanapom i kočićima.
2. Iskopati rov za temelj. Dubina zavisi od visine palisada, tla i opterećenja. Proizvođači često navode da u temelj ide otprilike trećina dužine elementa.
3. Nabiti dno iskopa, po potrebi dodati sloj šljunka i i njega nabiti.
4. Pripremiti betonsku posteljicu i u svež beton redom postavljati palisade.
5. Stalno proveravati visinu, pravac i vertikalnost libelom i kanapom, po potrebi nivelirom.
6. Betonirati i zadnju stranu, da palisade čine čvrstu celinu.
7. Ostaviti beton da očvrsne prema uputstvu proizvođača, obično nekoliko dana, pa tek onda zasipati.
8. Iza zida postaviti drenažnu cev, geotekstil i šljunčani zasip koji se nabija u slojevima.
9. Povezati okolne površine, na primer ploče, stepenice ili travnjak.

Ako se palisade naslanjaju na behaton, na kraju se radi još posipanje i utrljavanje peska u fuge.

Ovaj posao nije za samostalno izvođenje. Reč je o potpornoj konstrukciji, a greška se pokaže tek posle nekoliko godina, kada zid krene zajedno sa zemljom.

Zašto se visoke palisade ponekad nagnu posle par godina? Gotovo uvek je kriva voda ili slab temelj. Zemlja natopljena kišom je teža i pritiska zid mnogo jače od suve. Ako voda nema kuda da oteče, pritisak raste, a podloga se postepeno razmekšava.

Zato se iza palisada ne zasipa iskopanom zemljom. Koristi se šljunak ili drobljeni kamen koji propušta vodu, a pri dnu drenažna cev izvedena na mesto gde voda može bezbedno da oteče. Geotekstil odvaja šljunak od zemlje, da se vremenom ne zapuši. Teren iznad zida treba da ima blag pad od zida, a ne prema njemu.

Jednako je važno nabijanje u slojevima. Ako se zasip sruči odjednom, kasnije se slegne, kiša razmekša zemlju iza zida i palisade dobiju neravnomeran pritisak.

Obim i težina posla mnogo se razlikuju od placa do placa. Posao olakšavaju ravan teren sa dobrim pristupom, gde može da uđe mini bager i stigne mešalica sa betonom, stabilno, kompaktno tlo i kratka, prava linija.

Posao otežavaju:

• strm pad i veća visina skoka terena,
• loš pristup, kada se materijal nosi ručno ili kolicima,
• vlažno, glinovito ili nasuto tlo,
• lukovi, stepenice i spojevi sa pločama ili zidovima,
• instalacije blizu iskopa i potreba da se odveze mnogo zemlje,
• opterećenje automobilom iza zida, što traži jače rešenje.

• plitak iskop ili premalo betona u temelju, pa se palisade naginju,
• izostavljena drenaža i zasip zemljom umesto šljunkom,
• zasipanje pre nego što beton očvrsne,
• betoniranje na mrazu bez zaštite,
• neprecizno postavljanje, koje ružno izgleda i neravnomerno opterećuje zid,
• potcenjen pritisak zemlje kod visine koja već traži statičara,
• palisade namenjene nižoj ugradnji postavljene u visok potporni zid.

Pri prijemu prođite celom dužinom zida i obratite pažnju na sledeće:

• palisade su vertikalne, a gornja ivica drži predviđenu visinu ili ujednačen pad,
• linija je prava, bez izbačenih ili utonulih elemenata,
• između palisada nema velikih razmaka kroz koje bi curela zemlja,
• beton u temelju je kompaktan, bez vidljivih šupljina,
• iza zida je šljunčani zasip i drenaža sa jasnim izlivom,
• teren iznad zida ima pad od palisada,
• elementi nisu napukli niti oštećeni,
• spojevi sa pločama, stepenicama i travnjakom su uredni i stabilni,
• izvođač vam je predao podatke o ugrađenom materijalu i preporuke proizvođača.

Kasnije je dovoljno da zid povremeno pogledate, naročito posle jakih kiša i zime: da se ne naginje, ne puca i da drenaža odvodi vodu.