Montaža drvene i WPC terase

Stavka montaže drvene ili WPC terase obuhvata obeležavanje površine, postavljanje i niveliranje nosive potkonstrukcije na pripremljenu podlogu, montažu terasnih dasaka vijcima ili skrivenim klipsama, sečenje dasaka na meru i postavljanje završnih lajsni i čeonih dasaka. Deo posla je i kontrola pada i razmaka između dasaka.

U stavku po pravilu ne ulaze iskop, sloj šljunka i njegovo sabijanje, betonske stope, same daske i potkonstrukcija kao materijal, stepenice, ograda, pergola ni površinska zaštita drveta uljem. Ti radovi i materijal obračunavaju se posebno. Prilikom izlaska na teren isplati se da u ponudi bude jasno napisano šta je uključeno, a šta nije.

Za izradu terase u Srbiji nije potrebna posebna licenca, ali je razumno angažovati registrovanog preduzetnika ili firmu koja izdaje račun, daje pisanu ponudu i garanciju na izvođenje i ima reference sa terasama od istog materijala.

Terasa se najčešće radi posle završetka kuće, pri uređenju dvorišta ili vikendice, pored bazena ili pri obnovi stare betonske terase koja puca i na kojoj se saplićete. Pre porudžbine dobro je imati odgovore na sledeća pitanja:

• kolika će biti visina terase u odnosu na prag vrata i teren, da se na ulazu ne napravi stepenik,
• gde će oticati voda sa terase i iz oluka iznad nje,
• na kojoj podlozi će ležati potkonstrukcija: šljunak, stope, podmetači ili beton,
• da li će se na terasu nešto ankerisati, na primer pergola, tenda ili ograda,
• da li će daske ići duž ili popreko kuće i odakle će se terasa najčešće gledati.

Pergolu, ogradu ni nadstrešnicu ne treba ankerisati samo u terasne daske ili potkonstrukciju. Za takve elemente potrebne su posebne stope ili ankerisanje u nosivu konstrukciju kuće, i to treba znati pre postavljanja potkonstrukcije.

Ariš i druge četinare

Najrasprostranjenija drvena opcija je sibirski ariš. Relativno je tvrd, sadrži smolu i uz redovno održavanje traje godinama. Na suncu posivi, što je prirodno, a zaštitno ulje to samo usporava. Obična smrča i jela nisu za terase jer brzo trunu i posle impregnacije. Impregnirani bor pod pritiskom je jeftiniji, ali mora biti namenjen za spoljnu upotrebu i traži redovno održavanje. Hrast je otporan, ali skuplji i može da pušta tanine koji ostavljaju fleke na betonu ispod.

Termo drvo

To je drvo, najčešće jasen ili bor, obrađeno na visokoj temperaturi. Obrada smanjuje upijanje vode i povećava stabilnost dimenzija. Termo jasen je kod nas vrlo tražen za terase i obloge. Mana je veća krtost, zato se daske predbušuju i ne smeju da se opterećuju kao noseći elementi.

Egzotične vrste

Bangkirai, ipe, masaranduba ili kumaru su veoma tvrdi i otporni, ali skuplji i teži za obradu. Gotovo uvek traže predbušenje i kvalitetne vijke od nerđajućeg čelika. Pri kupovini je razumno tražiti sertifikat porekla drveta, na primer FSC ili PEFC.

WPC

WPC je kompozit od drvnog brašna i plastike. Ne pravi iverje, ne treba ga uljiti i boja je postojanija. S druge strane, toplotom se primetno širi, na suncu se jače zagreva, a tamne nijanse leti mogu biti prevruće za bose noge. Puni profili su otporniji i manje ugibaju, šuplji su lakši i jeftiniji, ali osetljiviji na udarce i traže gušću potkonstrukciju. Za WPC važi da se potkonstrukcija, klipse i vijci koriste iz sistema proizvođača, inače se može izgubiti garancija.

Terasa je dobra onoliko koliko je dobra podloga ispod nje. Na terenu se najčešće skida humus, postavlja se geotekstil protiv korova i nasipa se sabijeni sloj šljunka. Na njemu leže betonske ploče, stope ili plastični podesivi podmetači na koje se slaže potkonstrukcija. Potkonstrukcija ne sme da leži direktno na zemlji ni u mokrom šljunku. Ispod nje mora da struji vazduh, inače drvo vlaži, a WPC se deformiše.

Potkonstrukcija može biti od drveta, WPC-a ili aluminijuma. Drvene grede moraju biti od otpornog drveta, idealno iste vrste kao daske, i zaštićene. Aluminijumska potkonstrukcija je skuplja, ali ne trune i ravna je. Razmak greda određuje proizvođač dasaka. Kod WPC sistema proizvođači obično navode najviše oko 35 do 40 cm, za kućnu upotrebu često 30 cm, a za javne prostore još manje. Kod drveta razmak zavisi od debljine daske i obično je oko 40 do 50 cm.

Cela terasa se radi sa padom od približno 1 do 2 % od kuće, da voda ne bi stajala na daskama. Daske sa žlebovima postavljaju se tako da voda teče duž žlebova, a ne preko njih.

Zbog zima sa mrazom važno je da podloga bude dobro drenirana. Glinovito tlo koje zadržava vodu može se pri smrzavanju podići i poremetiti ravninu, pa je sloj šljunka ispod terase tada deblji.

1. Obeležiti površinu terase, odrediti visinu prema pragu vrata i smer pada.
2. Ukloniti humus, sabiti temeljno tlo, postaviti geotekstil i nasuti i sabiti sloj šljunka.
3. Postaviti ploče, stope ili podesive podmetače u rasteru prema razmaku potkonstrukcije.
4. Položiti noseće grede ili aluminijumske profile, izravnati ih u ravan sa padom i međusobno spojiti.
5. Ostaviti razmak potkonstrukcije od fasade kuće, proizvođači WPC-a navode najmanje oko 10 mm.
6. Na ivicama terase i na mestima spoja dasaka udvostručiti potkonstrukciju, tako da svaki kraj daske ima sopstveni oslonac.
7. WPC daske pre montaže ostaviti da se aklimatizuju na mestu ugradnje prema uputstvu proizvođača.
8. Postaviti početni profil ili prvu dasku i napredovati od kuće ka spolja.
9. Pričvrstiti daske klipsama ili vijcima od nerđajućeg čelika, kod drveta i tvrdih vrsta predbušiti.
10. Poštovati razmake između dasaka i na krajevima prema materijalu, dužini daske i temperaturi pri montaži.
11. Iseći ivice u ravni i zatvoriti čela završnim lajsnama tako da provetravanje ispod terase ostane slobodno.
12. Kod drvene terase naneti ulje, idealno i na donju stranu i na rezove još pre montaže.

Drvo radi sa vlagom, a WPC sa temperaturom. Razmak između dasaka zato nije kozmetika, već prostor u koji se materijal širi i kroz koji otiče voda. Kod drveta se obično ostavljaju podužne fuge od oko 5 do 8 mm, zavisno od širine i vlažnosti daske. Kod WPC-a razmak često određuju klipse i ne smeju se stiskati. Na krajevima dasaka i uz zidove ostavlja se dilatacija prema tabeli proizvođača, za WPC uz fasadu obično najmanje oko 20 mm.

Vijci moraju biti od nerđajućeg čelika. Pocinkovani se kod hrasta i nekih egzota razgrađuju i ostavljaju tamne fleke. Na svaku dasku i svaku gredu obično idu dva vijka, uz odmak od ivice i kraja daske, da drvo ne pukne. Kod WPC-a se rupe buše veće od prečnika vijka, a vijci se ne pritežu na silu. Glava treba da bude u ravni sa površinom. Skrivene klipse daju čist izgled, ali je zamena jedne daske tada zahtevnija.

• potkonstrukcija direktno na zemlji ili travi: drvo vlaži i trune odozdo, WPC se talasa,
• bez pada: voda stoji na daskama, drvo neravnomerno sivi, a zimi se stvara led,
• preretka potkonstrukcija: daske ugibaju, pucaju, a šuplji profili se lome,
• nema dilatacionih razmaka: leti se daske izdižu i guraju zid kuće,
• zatvoreno provetravanje: čeone daske do zemlje zatvore prostor i ispod terase se zadržava vlaga,
• nezaštićeni rezovi: kraj daske najbrže upija vodu i počinje da puca i trune,
• obični pocinkovani vijci: korodiraju, pucaju i ostavljaju fleke,
• terasa tik ispod praga bez odvodnjavanja: voda pri kiši dolazi do vrata i u zid,
• spoj dasaka bez duplog oslonca: krajevi se podižu i nastaje mesto na kome se saplićete.

U praksi se dešava da terasa prve godine izgleda savršeno, a problemi se pokažu tek posle druge zime. Najčešće je reč o potkonstrukciji koja je trebalo da bude više iznad terena i o nedovoljnom provetravanju. Zato se pri preuzimanju isplati pogledati i ispod terase, ne samo površinu.

Najviše briga je tamo gde se terasa susreće sa kućom. Između potkonstrukcije i fasade ostavlja se razmak, da drvo ni WPC ne bi dodirivali termoizolaciju i malter. Ako kuća ima demit fasadu, sokla ispod terase treba da bude od materijala otpornog na vodu, na primer od ekstrudiranog polistirena sa soklnim malterom. Voda sa dasaka ne sme da teče ka sokli, zato se pad uvek vodi od kuće.

Ako iznad terase nema oluka, kiša sa krova pada u jedan pojas i daska u njemu stari mnogo brže. Rešenje je oluk ili pojas šljunka sa drenažom uz kuću. Kod vrata se visina terase podešava tako da između daske i praga ostane nekoliko centimetara i da voda pri jakoj kiši ne dođe do ulaza.

Ivice terase završavaju se čeonom daskom, lajsnom ili prepustom dasaka. Prepust iza poslednje grede treba da bude mali, proizvođači WPC sistema navode najviše oko 5 cm, inače se ivica pri gaženju savija. Stepenice se rade na sopstvenoj konstrukciji sa jednakom visinom gazišta, a ne na slobodno prepuštenim daskama.

Rad olakšava:

• ravna, sabijena i unapred pripremljena podloga,
• jednostavan pravougaoni oblik bez lomova,
• daske u dužini koja odgovara meri terase uz minimum rezova,
• sistemska potkonstrukcija i klipse jednog proizvođača,
• dobar pristup mestu i prostor za sečenje.

Rad produžava:

• demontaža stare terase ili popločanja,
• velika visinska razlika terena i potreba za visokom potkonstrukcijom,
• zaobilaženje stubova, slivnika, svetlarnika i drveća,
• dijagonalno postavljanje i šare sa naizmeničnim smerovima,
• tvrdo egzotično drvo koje se mora predbušiti na svakom spoju,
• ugrađeno osvetljenje i stepenice po meri.

Proverite u nadležnoj opštinskoj službi za građevinarstvo da li je za vašu terasu potreban neki akt ili prijava, posebno ako je izdignuta, natkrivena ili na krovu. Na balkonu i terasi u stambenoj zgradi potrebna je saglasnost upravnika ili stambene zajednice, jer je reč o zajedničkim delovima zgrade.

Prošetajte po celoj površini i pratite da li neka daska ugiba ili škripi. Postavite libelu popreko i duž terase, pad mora da ide od kuće. Izlijte kofu vode kod vrata i pratite kuda otiče. Pogledajte fuge, treba da budu jednake i prave. Vijci treba da budu u jednoj liniji i upušteni u ravan. Pogledajte sa strane ispod terase da li potkonstrukcija leži na zemlji i ima li vazduh kuda da struji.

Lista za preuzimanje

• daske ne ugibaju i ne škripe ni na ivicama,
• pad ide od kuće i voda ne ostaje da stoji,
• fuge između dasaka su ujednačene,
• uz fasadu i na krajevima postoji dilatacija prema proizvođaču,
• svaki spoj dasaka ima sopstveni oslonac u potkonstrukciji,
• vijci su od nerđajućeg čelika, upušteni i u nizu,
• potkonstrukcija ne leži na zemlji i ispod terase postoji provetravanje,
• rezovi drveta su zaštićeni uljem ili voskom,
• izvođač je predao podatke o materijalu, garanciji i održavanju.

Drvena terasa se pere vodom i sredstvom za čišćenje drveta, četkom duž vlakana, a posle sušenja se ulji u tankim slojevima. Ne treba uljiti na direktnom suncu. Obično se to radi jednom do dva puta godišnje, najčešće u proleće i na jesen. WPC je dovoljno prati vodom i blagim sredstvom, a masne fleke od roštilja treba ukloniti što pre. Iz fuga se redovno uklanjaju lišće i nečistoće, da bi voda mogla da otiče.

U NUMIQ cenovniku montaža drvene ili WPC terase vodi se kao rad po m² uključujući sitan potrošni materijal, bez dasaka, potkonstrukcije i ostalog glavnog materijala. Okvirna cena rada je oko 3.205 RSD po m². Cene se razlikuju po regionima i gradovima, u Beogradu i Novom Sadu obično su više nego u manjim mestima.

Na cenu utiču oblik terase, broj rezova i uglova, zaobilaženje stubova i slivnika, tvrdoća drveta i potreba za predbušenjem, način pričvršćivanja i visina potkonstrukcije. Mala terasa sa stepenicama i lomovima po kvadratnom metru biće skuplja od velikog pravougaonika. Iskop, sloj šljunka, stope i sabijanje obračunavaju se posebno. Njihove cene naći ćete u tekstovima Priprema podloge i nivelirajući podsip i Sabijanje podloge vibro pločom. Ako umesto dasaka razmišljate o popločanju, pogledajte Behaton i ivičnjaci.