Ugradnja palisada visine do 50 cm

Ivičnjak samo odvaja behaton ili ploče od travnjaka. Palisada može da prihvati i manju razliku u nivou, na primer kod izdignute leje, stepenastog prelaza pored terase ili ivice blagog uzvišenja. Visina do 50 cm je praktična za obično dvorište: drži zemlju, ne izgleda masivno i ne zahteva složen proračun.

Imajte na umu da je deo palisade uvek u zemlji. Element dužine 50 cm iznad terena pokazuje manje, otprilike dve trećine svoje dužine. Ako treba da zadržite veću kosinu, ili iza palisade treba da stoji automobil ili težak teret, to je već potporni zid. Njega treba da proceni stručnjak, a obično traži dublji, betonski temelj.

Niske palisade u dvorištu najčešće ne zahtevaju posebnu dozvolu, ali to zavisi od konkretnog slučaja. Kod potpornih zidića, nasipanja ili skidanja zemlje na granici sa susednom parcelom, ili kod stambene zgrade, proverite unapred u nadležnom organu opštine ili grada šta traže važeći propisi o planiranju i izgradnji. U stambenoj zgradi radove dogovorite i sa upravnikom ili stambenom zajednicom.

Betonske palisade su veoma otporne. Podnose mraz, vlagu i pritisak zemlje, a ako su dobro ugrađene, traju mnogo godina. Proizvode se u sivoj i u boji, i sa površinom koja podseća na kamen ili drvo. Za kosine, prostor oko kuće i prilazne staze to je logičan izbor.

Drvene palisade izgledaju prirodno i brzo se postavljaju. Drvo u zemlji, međutim, pre ili kasnije propada od vlage i truljenja, čak i kada je impregnirano. Bolje odgovaraju za dekorativne ivice leja nego za držanje zemlje.

Plastične i kompozitne palisade su lagane, ne trule i gotovo ne traže održavanje. Slabije su od betona, pa služe za vizuelno odvajanje površina, a ne za zadržavanje terena.

Jednostavno pravilo: što veći pritisak trpi palisada, to pre birajte beton i betonsku posteljicu.

1. Obeležavanje linije. Kanapom i kočićima se obeležava trasa i visina gornje ivice. Za lukove pomaže baštensko crevo ili sprej.
2. Iskop. Kopa se kanal dovoljno dubok za tamponski sloj, posteljicu i ukopani deo palisade. Obično je to najmanje trećina dužine elementa, plus podloga.
3. Podloga. Na dno se nasipa šljunak ili drobljeni kamen i dobro se nabije. Ovaj sloj nosi opterećenje i ujedno odvodi vodu.
4. Posteljica. Za lake ivice dovoljna je nabijena posteljica od šljunka. Na kosini, pri većem opterećenju ili u mekom tlu palisade se postavljaju u beton, koji se obično meša u stanju zemljane vlage, dakle prilično suv.
5. Postavljanje. Palisade se postavljaju jedna po jedna prema kanapu i doteruju gumenim čekićem. Usput se proverava da li su uspravne, u liniji i na pravoj visini, libelom ili laserom.
6. Zadnji oslonac i drenaža. Sa strane gde će biti zemlja, palisade se podupiru betonom, a iza njih se nasipa drenažni šljunak. Na vlažnom terenu dodaje se i drenažna cev.
7. Zatrpavanje i spoj. Na kraju se kanal zatrpava, zemlja se lagano nabije, a okolina se spaja sa travnjakom, lejom ili behatonom.

Zašto toliko pažnje podlozi? Zemlja zimi mrzne, a u proleće se natapa vodom. Ako podloga nije čvrsta i propusna, palisade posle prve zime počinju da se naginju.

Lakša i brža je prava linija na ravnom placu sa čvrstim tlom, do kog se lako stiže kolicima i materijalom. Posao otežavaju:

• kosina i potreba da se zadrži zemlja, što traži betonsku posteljicu i zadnji oslonac,
• lukovi i promenljiva visina, kada se svaki komad podešava posebno,
• glinovito ili raskvašeno tlo, gde je potrebna dublja podloga i drenaža,
• koreni drveća, kamenje ili stari betonski temelji u iskopu,
• loš pristup placu i mnogo iskopane zemlje koju treba odvesti,
• podzemne instalacije u trasi, koje pre kopanja treba proveriti kod nadležnih distributera i komunalnih preduzeća.

Ako pri kopanju naiđete na gasnu cev ili osetite miris gasa, odmah prekinite rad, udaljite se od mesta i pozovite 112, a zatim obavestite distributera gasa.

Nisku ivicu na ravnom terenu možete da postavite i sami. Ako palisada treba da drži kosinu, stoji pored prilaza za automobil ili će preko nje prelaziti teška mehanizacija, prepustite posao izvođaču.

1. Proveriti da li kroz trasu prolaze podzemne instalacije.
2. Obeležiti liniju kanapom na kočićima i podesiti visinu gornje ivice.
3. Iskopati kanal sa rezervom za podlogu, posteljicu i ukopavanje najmanje trećine palisade.
4. Nasuti šljunak i nabiti ga ručnim nabijačem ili iznajmljenom vibro pločom.
5. Pripremiti beton zemljane vlage prema uputstvu proizvođača i razastrti posteljicu.
6. Postaviti prvu palisadu, proveriti je libelom i redom dodavati ostale tik jednu uz drugu.
7. Svaki komad doterati gumenim čekićem prema kanapu.
8. Sa zadnje strane dodati betonski oslonac i ostaviti ga da očvrsne prema podacima proizvođača.
9. Iza palisada nasuti drenažni šljunak, zatim zemlju, pa je lagano nabiti.

• slabo nabijena podloga: palisade se neravnomerno slegnu i linija počinje da se talasa,
• preplitko ukopavanje: kratak ukopani deo ne može da izdrži pritisak zemlje i elementi se iskreću,
• nema drenaže: voda iza palisade gura, zimi se ledi i postepeno je izbacuje napolje,
• pogrešan materijal: drvo ili plastika u kosini, gde treba beton,
• nema zadnjeg oslonca: palisade stoje samo u šljunku, iako drže zemlju,
• neprovereno poravnanje: na dužem potezu i malo odstupanje lepo se vidi.

• linija je prava ili ravnomerno zaobljena prema planu,
• gornje ivice su u ravni ili u dogovorenom nagibu, bez stepenika između komada,
• palisade stoje uspravno i ne pomeraju se kada ih pritisnete rukom,
• sa zadnje strane postoje betonski oslonac i drenažni šljunak tamo gde palisada drži zemlju,
• razmaci između elemenata su ujednačeni,
• spoj sa behatonom, travnjakom ili lejom je uredan i bez rupa,
• posle kiše voda ne stoji iza palisade,
• okolina je očišćena, a višak zemlje odvezen.