Ugradnja kućnog prečistača i septičke jame

Stavka u cjenovniku računa sa postavljanjem jednog rezervoara, prečistača ili septičke jame, u pripremljen iskop na standardnu šljunčanu posteljicu. Obično obuhvata:

• provjeru dna iskopa i njegovih dimenzija u odnosu na rezervoar,
• izradu i nabijanje posteljice od šljunka ili šljunkovitog pijeska i njeno ravnanje,
• spuštanje rezervoara, niveliranje i provjeru položaja ulaza i izlaza,
• povezivanje dovodne cijevi iz kuće, a kod prečistača i odvodne cijevi,
• postepeno punjenje rezervoara vodom uz zasipanje u slojevima prema uputstvu proizvođača,
• postavljanje nastavka i poklopca na nivo terena.

Ugradnja ne obuhvata sam prečistač ni jamu, mašinski iskop, odvoz zemlje, betonsku ploču kod visoke podzemne vode, upojni sistem, dovod struje za kompresor prečistača niti kanalizacionu cijev od kuće. Te stavke se obračunavaju posebno. Električno povezivanje kompresora i upravljačke jedinice radi električar.

Vodonepropusna septička jama

Zatvoren rezervoar bez ispusta. Jednostavna je i ne treba joj struja ni servis tehnologije. Održavanje je ipak skupo, jer se sva voda mora ispumpati i odvesti. Četvoročlana porodica rezervoar od 10 do 12 m³ obično napuni za nekoliko sedmica, a svako pražnjenje se plaća posebno. Za kuću sa apartmanima koja ljeti radi punim kapacitetom pražnjenja su još češća. Jama zato najviše odgovara vikendici, malom domaćinstvu ili kao privremeno rješenje dok se ne izgradi kanalizacija. Stare upojne jame bez dna nisu prihvatljive, jer vodu puštaju direktno u tlo.

Kućni prečistač

Biološki uređaj sa vazdušnim kompresorom koji vodu prečisti i ispušta dalje. Mulj se odvozi jednom do nekoliko puta godišnje. Treba mu struja, redovna kontrola i pogodno mjesto kuda se prečišćena voda odvodi. Za kuću u kojoj se živi cijele godine dugoročno se obično više isplati od jame. Kod apartmana se kapacitet bira prema najvećem ljetnjem broju gostiju, a ne prema prosjeku.

Materijal rezervoara

Najčešće se ugrađuju plastični rezervoari od polipropilena ili polietilena. Lagani su i postavljaju se bez dizalice, ali su osjetljivi na podzemnu vodu i pogrešno zasipanje. Betonski rezervoari su teški i traže dizalicu, ali bolje podnose uzgon i opterećenje. Kod plastičnih rezervoara presudan je tip, na primjer samonosivi rezervoar ili rezervoar predviđen za obetoniranje. Uputstvo proizvođača uvijek ima prednost nad navikama ekipe.

Kod novogradnje se prečistač ili jama obično ugrađuju zajedno sa kanalizacionim priključkom, kad je gruba gradnja gotova, a bager još može da priđe parceli. Kasnije je teže zbog popločanih površina, zidova i bašte. Najpogodnije je suvo razdoblje sa niskom podzemnom vodom. Na primorju se radovi često planiraju van turističke sezone, kada su ekipe slobodnije, ali treba izbjeći period jakih jesenjih i zimskih kiša.

Prije postavljanja treba pripremiti:

• potrebne dozvole ili saglasnosti i projekat sa položajem rezervoara,
• iskop odgovarajuće dubine i širine, sa rezervom oko rezervoara za zasipanje i osiguranim stranama,
• podatke o podzemnoj vodi i tlu, idealno iz geotehničkog ili hidrogeološkog istraživanja,
• kanalizacionu cijev iz kuće sa pravilnim padom, da bi stigla na visinu ulaza u rezervoar,
• dovod struje za kompresor prečistača u zaštitnoj cijevi,
• prilaz za cisternu, obično na udaljenosti koju dosegne crijevo.

Pri postavljanju se poštuju udaljenosti od bunara, cisterni za vodu, kuće i međe koje određuje projekat. Na kršu je to posebno važno, jer voda kroz pukotine u stijeni putuje brzo i daleko, pa se zagađenje može pojaviti na neočekivanom mjestu.

Provjera iskopa

Dno iskopa se čisti od rastresite zemlje, kamenja i vode. Provjerava se dubina prema visini rezervoara i visini ulaza. Strane iskopa moraju biti stabilne. U dubljem iskopu se podgrađuju ili prave u kosini, da se ne bi obrušile na rezervoar ili radnike. U kamenitom terenu iskop često traži razbijanje stijene, što se obračunava kao poseban rad.

Šljunčana posteljica

Na dno se nasipa sloj šljunka ili šljunkovitog pijeska, obično debljine od oko 10 do 20 cm, kako propisuju proizvođači. Sloj se nabije i letvom poravna. Rezervoar mora da leži cijelom površinom dna, inače se nakon punjenja savije ili pukne. Na kamenoj podlozi posteljica je još važnija, jer ispupčenja stijene mogu probiti dno. Kod visoke podzemne vode ili kod rezervoara koji to traže, umjesto posteljice radi se betonska ploča i ankerisanje protiv uzgona. To više nije standardna posteljica i obračunava se posebno.

Spuštanje rezervoara

Plastični rezervoar se u iskop spušta na trakama, a ne kotrlja niz kosinu. Betonski se postavlja dizalicom. Okreće se tako da ulaz gleda prema kući, a izlaz prema upojnom sistemu ili vodotoku, i nivelira libelom.

Povezivanje cijevi

Dovod iz kuće se povezuje preko zaptivke proizvođača. Cijev mora imati ravnomjeran pad i čvrsto ležište, da spoj ne bi popustio poslije zasipanja. Kod prečistača se povezuju i odvodna cijev i zaštitna cijev za vazdušno crijevo i kabl kompresora.

Zasipanje i punjenje vodom

Kod plastičnih rezervoara ovo je najvažniji korak. Rezervoar se postepeno puni vodom, a istovremeno se zasipa u slojevima od oko 20 do 30 cm. Nivo vode unutra treba da bude otprilike u visini zasipa ili malo iznad, da pritisak zemlje ne bi deformisao zidove. Za zasipanje se koristi pijesak, šljunkoviti pijesak ili zemlja bez kamenja, a nabija se ručno ili laganom mašinom. Težak vibro valjak uz zid rezervoara može ga oštetiti. Neki proizvođači propisuju oblaganje vlažnim betonom, i tada se radi tačno po njihovom uputstvu.

Nastavak i poklopac

Na kraju se postavljaju nastavak i poklopac na nivo terena. Poklopac treba da bude malo iznad terena, da u njega ne ulazi kišnica. Ako se iznad rezervoara planira prolaz automobila, potrebna je armiranobetonska ploča za raspodjelu opterećenja i poklopac odgovarajuće nosivosti.

Prečišćena voda iz prečistača mora negdje da otiče. Ako je u blizini vodotok, ispuštanje u njega je ponekad moguće uz saglasnost nadležnih. Češće se voda upušta u tlo kroz upojni sistem, na primjer upojne blokove, drenažne cijevi ili upojni bunar sa šljunkom.

Upojni sistem radi samo u propusnom tlu. U glinovitom tlu voda ne otiče, sistem se napuni i voda izbija na površinu. Na kršu je problem suprotan, voda ponire prebrzo i bez dovoljnog prečišćavanja kroz tlo. Zato se za upuštanje u tlo obično traži ispitivanje propusnosti ili hidrogeološki elaborat, koji procjenjuje tlo, nivo podzemne vode i uticaj na okolne izvore. Upijanje vode iz prečistača ne treba miješati sa odvodnjom kišnice sa krova. Kišnica se rješava posebno i ne smije u prečistač, jer bi isprala bakterije.

Konkretan postupak zavisi od opštine i nadležnog organa, ali neka načela važe gotovo svuda.

• Kanalizacija ima prednost. Ako ulicom prolazi javna kanalizacija i priključak je tehnički moguć, priključenje je po pravilu obavezno. Jama ili prečistač su tada samo privremeno rješenje. Prije ulaganja provjerite u opštini ili lokalnom vodovodu da li se u vašem naselju planira kanalizacija.
• Pražnjenje dokumentujte. Jamu i mulj iz prečistača treba da prazni ovlašćena firma ili komunalno preduzeće. Čuvajte račune, inspekcija ih može tražiti.
• Prečistač traži održavanje. Proizvođač i nadležni organi obično traže redovan servis i povremenu kontrolu kvaliteta prečišćene vode. Uputstvo za upotrebu navodi minimalne intervale.
• Dozvole. Prije početka radova provjerite kod lokalnih nadležnih organa da li rezervoar i ispuštanje prečišćene vode traže dozvolu ili prijavu.

Plastičnu septičku jamu manje zapremine vješt graditelj može da postavi i sam, ako ima bager za iskop i drži se uputstva proizvođača. Kod prečistača je razumnije ugradnju i puštanje u rad prepustiti isporučiocu, jer od toga zavise garancija i ispravan rad. Postupak za jamu:

1. Provjeriti potrebne dozvole i obilježiti položaj rezervoara prema projektu.
2. Iskopati jamu sa rezervom oko rezervoara i osigurati strane.
3. Ispumpati vodu sa dna i ukloniti rastresitu zemlju i kamenje.
4. Nasuti šljunkoviti pijesak u debljini prema uputstvu, nabiti ga i letvom poravnati.
5. Spustiti rezervoar na trakama, okrenuti ulaz prema kući i nivelisati ga libelom.
6. Povezati dovodnu cijev preko zaptivke i provjeriti pad.
7. Uliti prvi sloj vode u rezervoar i okolo zasuti pijeskom do iste visine.
8. Ručno nabiti zasip i nastaviti u slojevima, voda unutra uvijek otprilike u visini zasipa.
9. Postaviti nastavak i poklopac malo iznad nivoa terena.
10. Fotografisati posteljicu, spojeve i zasip i fotografije sačuvati uz dokumentaciju.

• Rezervoar postavljen bez obzira na podzemnu vodu. Dešava se da praznu plastičnu jamu poslije obilnih kiša podzemna voda izgura nagore i pokida cijevi.
• Zasipanje bez punjenja vodom. Pritisak zemlje savije zidove praznog plastičnog rezervoara ka unutra.
• Zasip sa kamenjem i šutom. Oštro kamenje ošteti zid, a zasip se ne može dobro nabiti.
• Neravna ili nenabijena posteljica. Rezervoar nakon punjenja neravnomjerno slegne i pukne ili se pomjeri ulaz.
• Pogrešan pad dovoda. Kanalizacija iz kuće se zapušava ili rezervoar stoji toliko duboko da se teško prazni.
• Upojni sistem u glinovitom tlu. Prečišćena voda izbija na travnjak ili u podrum komšije.
• Prečistač premalen za apartmane. Ljeti, pri punom kapacitetu gostiju, uređaj je preopterećen i ne prečišćava kako treba.
• Kišnica uvedena u prečistač. Poslije nevremena aktivni mulj se ispere i uređaj sedmicama ne radi kako treba.
• Poklopac ispod nivoa terena. Kišnica ulazi u rezervoar i jama se brže puni.

• rezervoar je u libeli, a poklopac malo iznad nivoa terena,
• ulaz i kod prečistača izlaz povezani su preko zaptivki i nigdje ne curi voda,
• zidovi plastičnog rezervoara nijesu deformisani, što se vidi iznutra uz baterijsku lampu,
• zasip oko rezervoara je nabijen i teren poslije prvih kiša ne sliježe,
• kod jame nivo ne opada kada se u nju ništa ne ispušta, što je jednostavan test nepropusnosti,
• kod prečistača radi kompresor, vidi se aeracija, a upravljačka jedinica ne javlja greške,
• cisterna može da priđe poklopcu,
• imate uputstvo za upotrebu, garantni list, izjavu o svojstvima rezervoara i fotografije ugradnje.

Fotografije posteljice i zasipa sačuvajte. Kod reklamacije proizvođač često provjerava upravo da li je rezervoar postavljen po njegovom uputstvu.

Cijena rada u NUMIQ cjenovniku iznosi 426 € po komadu za ugradnju kućnog prečistača ili septičke jame na standardnu šljunčanu posteljicu. Cijena rada obuhvata sitni potrošni materijal, ali ne i sam rezervoar ni materijal posteljice, koji se obračunava posebno. Cijene se razlikuju po regionima i gradovima, a na primorju i u Podgorici su obično više nego na sjeveru.

Sam prečistač ili jama, iskop i upojni sistem obično koštaju znatno više od same ugradnje. Zato se isplati tražiti kompletnu ponudu sa svim stavkama navedenim posebno.

Na cijenu ugradnje i povezanih radova najviše utiču:

• nivo podzemne vode i potreba za betonskom pločom ili ankerisanjem,
• vrsta tla, kamenit teren i dubina iskopa,
• materijal i težina rezervoara, odnosno da li treba dizalica,
• dužina dovodne cijevi i vrsta upojnog sistema,
• pristup parceli za bager i kamion, što je na strmim primorskim parcelama često problem.

Povezane radove možete obračunati posebno, na primjer mašinski iskop građevinske jame, iskop rova za cijevi i zasipanje sa nabijanjem. Ostale stavke naći ćete u djelovima vodoinstalaterski radovi i zemljani radovi i iskop.