Akrilisanje, gitovanje oko podnih lajsni

Glavni razlog je izgled. Lajsna sa popunjenom gornjom fugom deluje kao deo zida, neravnine maltera se izgube i linija duž prostorije izgleda čisto. Drugi razlog je praktičan: u otvoren procep ulazi prašina, pesak sa obuće, pa i sitni insekti, a usisivačem se to odatle teško izvlači.

Po pravilu se kituje samo gornja fuga između lajsne i zida. Kod plutajućeg poda (laminat, vinil na klik, drveni brodski pod na klik) fuga između lajsne i poda se ne kituje. Pod mora slobodno da se pomera kada se menjaju temperatura i vlaga, a kit bi ga uz lajsnu vezao. U praksi se to završi pocepanim kitom ili odignutom lajsnom. Kod pločica ili lepljenih podova donja fuga se ponekad kituje, ali tada materijal birate prema tome da li na to mesto može da prska voda.

Akril i silikon u kartuši izgledaju slično, ali svaki je za nešto drugo.

• Akrilni kit je samo blago elastičan, može da se farba, dobro drži na malteru, gips-kartonu, drvetu i ofarbanoj plastici i lako se glača vodom. Namenjen je suvim prostorijama: dnevnoj sobi, spavaćoj sobi, hodniku.
• Sanitarni silikon je elastičniji i bolje podnosi vodu, ali se uglavnom ne može farbati. Ide tamo gde se uz lajsnu vrlo često briše mokrim mopom ili gde može da prska voda, na primer u kupatilo ili uz tuš kabinu.

Akril dakle nije vodonepropusna barijera. Uobičajeno brisanje poda izdrži, ali ga voda koja stoji vremenom rasmekša. Ako je lajsna od nauljenog drveta ili plastična u boji drveta, beli akril će se videti. Tada birate kit u odgovarajućoj nijansi ili kitujete samo tamo gde zaista postoji vidljiv procep.

Najjednostavnija situacija je nova lajsna uz sveže okrečen, ravan zid: fuga je tanka i ujednačena, dovoljan je jedan potez i glačanje. Više vremena traže:

• stara fuga sa popucalim kitom ili ostacima boje, koju prvo treba iseći i očistiti,
• neravan zid, gde je fuga mestimično široka nekoliko milimetara i kit se nanosi iz dva puta,
• razuđena prostorija sa mnogo uglova, štokova i cevi grejanja,
• tamna lajsna uz svetao zid, gde fuga mora da se vuče vrlo precizno ili uz traku za maskiranje,
• zahtev da se fuge posle sušenja prefarbaju.

Ako je fuga šira nego što može da se popuni jednim slojem, u dubinu se prvo utisne penasti podložni kanap, pa se kit nanosi preko njega. Akril se pri sušenju malo skupi, pa se debela „kobasica“ kita često ulegne ili pukne.

Ovaj posao možete da uradite i sami. Potrebni su vam pištolj za kit, kartuša akrila, skalpel ili nož, vlažan sunđer i malo strpljenja. Radite na sobnoj temperaturi, većina proizvođača navodi najnižu temperaturu primene na pakovanju.

1. Iseći stari popucali ili odlepljeni kit nožem i skinuti boju koja se ljušti.
2. Usisati fugu i prebrisati je blago vlažnom krpom, zatim ostaviti da se osuši.
3. Po potrebi zalepiti traku za maskiranje na zid i na lajsnu, tik uz fugu.
4. Odseći vrh kartuše koso, tako da otvor odgovara širini fuge.
5. U široke fuge prvo utisnuti penasti podložni kanap.
6. Nanositi kit ravnomernim potezom na deonici od otprilike jednog do dva metra, pištolj voditi jednoliko i bez zaustavljanja.
7. Odmah izgladiti fugu nakvašenim prstom ili plastičnom špahtlicom u blago udubljen oblik.
8. Obrisati višak kita vlažnim sunđerom dok se ne osuši i skinuti traku dok je kit još mokar.
9. Nastaviti sledećom deonicom i u uglovima se nadovezati na prethodni potez.
10. Ostaviti kit da se osuši prema uputstvu proizvođača, obično od nekoliko sati do jednog dana, i tek onda ga farbati.

U praksi se stalno ponavljaju isti problemi:

• Kitovanje preko prašine ili vlage. Kit se drži samo za sloj prljavštine i posle nekoliko nedelja otpadne.
• Previše kita odjednom. Debeo sloj se sporo suši, puca, a fuga liči na istisnutu pastu umesto na čist prelaz.
• Neizglađen kit. Ostanu grudvice, tragovi zaustavljanja pištolja i hrapava površina na kojoj se hvata prljavština.
• Kitovanje donje fuge kod plutajućeg poda. Pod izgubi prostor za pomeranje i kit se cepa.
• Akril u vlažnom prostoru. Uz tuš ili kadu kit omekša, pocrni i otpada.
• Farbanje pre nego što se kit osuši. Boja na svežem akrilu puca i na fugi ostaju fleke.

Gotovu fugu pogledajte pod bočnim svetlom, na primer uz baterijsku lampu spuštenu na pod. Tako se vidi svaka neravnina.

• fuga je popunjena celom dužinom, bez prekida i rupa,
• površina kita je glatka, ujednačene širine i bez grudvica,
• na lajsni i na zidu nema osušenih mrlja od kita,
• u uglovima i uz štokove potezi se čisto nastavljaju,
• kit drži sa obe strane i ne odvaja se kada ga pritisnete prstom,
• donja fuga kod plutajućeg poda ostala je slobodna,
• u vlažnim zonama upotrebljen je silikon, a ne akril,
• prefarbana fuga ima ujednačenu nijansu, bez pukotina.