Postavljanje podnih lajsni

Kod plivajućeg poda mora oko cele prostorije da ostane razmak između poda i zida, takozvana dilataciona fuga. Pod se pri promeni temperature i vlage malo širi i skuplja, a ovaj razmak mu to omogućava. Širinu fuge određuje proizvođač poda, obično je to otprilike 8 do 10 milimetara. Lajsna treba da pokrije taj razmak, ali ne sme da ga blokira.

Pored toga, lajsna štiti zid pri čišćenju i daje prostoriji završen izgled. Najbolje je postaviti je tek posle krečenja ili tapetiranja. Tako vam ne treba lepljenje trake, a nema ni opasnosti da boja procuri po gotovoj lajsni. Zato se u praksi moler obično pozove pre nego što se krene sa lajsnama.

Pri izboru lajsne odlučuju vrsta poda, uslovi u prostoriji i to da li ćete lajsnu nekada želeti da skinete.

• Plastične lajsne podnose vlagu i lako se održavaju. Dobre su za hodnik, kuhinju i uz vinil. Mnoge imaju kanal za kabl.
• MDF lajsne se prave sa folijom u dekoru laminata ili u beloj izvedbi. Deluju masivnije, ali ne vole vodu, pa im nije mesto u kupatilu.
• Drvene ili furnirane lajsne idu uz drveni pod. Mogu da se brúse i ponovo lakiraju.
• Metalne lajsne se koriste uglavnom u modernim i minimalističkim enterijerima.

Pričvršćivanje se radi na tri načina:

• Lepljenje je brzo i čisto, ali traži ravan, čvrst i čist zid. Zalepljena lajsna se pri skidanju često ošteti.
• Klipsevi se pričvrste šrafovima za zid, a lajsna se na njih samo nalegne i klikne. Lajsnu onda lako skinete pri krečenju ili zameni poda.
• Direktno pričvršćivanje šrafovima ili ekserima drži najčvršće. Koristi se uglavnom za drvene lajsne i na mestima gde se lajsna više udara.

Majstor prvo proveri da li je dilataciona fuga slobodna po celom obodu i da u njoj nisu ostali klinovi ili ostaci podloge. Zatim očisti zid uz pod od prašine i maltera i letvom proveri gde je zid ispupčen ili udubljen.

Sledi merenje pojedinačnih delova i sečenje. Unutrašnji i spoljašnji uglovi obično se seku pod uglom od 45 stepeni. Ako zidovi nisu pod pravim uglom, ugao se prilagodi stvarnom stanju. Druga mogućnost su plastični ugaoni i spojni elementi koji pokriju manje precizan rez. Kod štokova vrata i prelaza na drugi pod lajsna se završava završnom kapicom ili se nastavlja na prelaznu lajsnu.

Lajsna se uvek pričvršćuje za zid, nikada za pod. Donja ivica treba samo lagano da naleže na pod, bez pritiska. Na kraju se kod belih ili lakiranih lajsni gornja fuga između lajsne i zida popuni akrilnim kitom koji može da se kreči. Kod lajsni u dekoru kituje se samo ako izgled to traži, i to kitom u boji lajsne.

Koliko je posao zahtevan i koliko traje, najviše zavisi od oblika prostorije. Pravougaona soba sa jednim ulazom je jednostavna. Hodnik sa mnogo vrata, niša, dimnjaka i cevi od radijatora znači mnogo kratkih komada i preciznih rezova.

• Neravan stari malter otežava lepljenje i često traži gušće pričvršćivanje ili kitovanje.
• Beton i puna opeka buše se sporije od gips-kartona, a za gips-karton su potrebni odgovarajući tiplovi.
• Skidanje starih zalepljenih lajsni može da povuče komad maltera, koji onda treba popraviti.
• Drvene lajsne bez završne obrade treba još i ofarbati ili lakirati.
• U praznoj prostoriji bez nameštaja posao ide brže nego u opremljenom stanu.

Lajsne na klipsevima može da postavi i spretan laik. Pre bušenja proverite gde prolaze električni kablovi i cevi, posebno ispod utičnica i kod radijatora. Detektor instalacija znatno smanjuje rizik da nešto oštetite.

1. Proveriti da li je dilataciona fuga slobodna i izvaditi montažne klinove.
2. Očistiti zid uz pod od prašine i ostataka maltera.
3. Izmeriti pojedinačne delove i isplanirati gde će biti uglovi i spojevi.
4. Označiti položaj klipseva prema uputstvu proizvođača, obično otprilike na svakih 40 do 60 centimetara i uvek blizu uglova i krajeva.
5. Izbušiti rupe, ubaciti tiplove i pričvrstiti klipseve tako da ne naležu na pod.
6. Iseći lajsne testerom za kose rezove ili u kutiji za kose rezove, prvo probno na otpatku.
7. Nabiti lajsne na klipseve od ugla prema sredini zida.
8. Postaviti ugaone elemente, spojnice i završne kapice.
9. Obrisati prašinu sa lajsni i po potrebi kitovati gornju fugu.

U praksi se često dešava da je lajsna pritisnuta na pod ili čak pričvršćena šrafovima za njega. Pod tada ne može da radi i po toplom ili vlažnom vremenu počinje da se podiže i talasa. Isti problem nastaje kada se tvrd kit ili silikon utisne u dilatacionu fugu.

• Neprecizni rezovi u uglovima ostavljaju vidljiv procep koji kit samo delimično sakrije.
• Premalo klipseva ili lepka dovodi do toga da se lajsna vremenom odvoji od zida.
• Lepljenje na prašnjav ili mastan zid ne drži.
• Spojevi nasumično postavljeni na sredini zida deluju neuredno, bolje ih je staviti na manje vidljivo mesto.
• Postavljanje pre krečenja znači isprljanu lajsnu i neravnu ivicu boje.

• lajsna čvrsto drži i ne pomera se niti odvaja pri laganom pritisku,
• donja ivica samo naleže na pod i ne pritiska ga,
• dilataciona fuga nije popunjena kitom ni silikonom,
• uglovi i spojevi se nastavljaju bez vidljivih procepa,
• krajevi kod štokova i prelaza pokriveni su kapicom ili čisto završeni,
• gornja fuga uz zid ravnomerno je kitovana i bez mrlja,
• na lajsnama i zidu nema ogrebotina, ostataka lepka ni prašine.