Postavljanje i lepljenje drvenih parketa - tip riblja kost

Na prvi pogled obe šeme liče, a razlika je u krajevima lamela. Kod klasične riblje kosti lamele imaju prave krajeve, postavljaju se pod pravim uglom jedna prema drugoj i sa pomakom, pa nastaje cik-cak linija sa malim stepenicama. Kod chevrona su krajevi odsečeni koso, obično pod uglom od 45° ili 60°, i lamele se sastaju tačno u jednom vrhu. Dobija se čista linija strelice, bez stepenica.

Chevron parket se uglavnom kupuje već fabrički isečen, u dve verzije: leve i desne lamele. Parketar ih zatim naizmenično slaže po planu. Na gradilištu se seče uglavnom uz zidove, na prelazima i oko štokova vrata.

Kod šeme sa strelicama podloga je još važnija nego kod ravnog postavljanja, jer se svaka neravnina vidi kao neprecizan spoj u vrhu. Košuljica mora biti ravna, čvrsta, bez pukotina i suva.

• Ravnost: kao orijentaciona granica obično se navodi odstupanje od oko 2 mm ispod letve dužine dva metra. Ako je podloga lošija, parketar je premaže prajmerom i izravna samonivelišućom masom.
• Vlažnost: meri se uređajem, najčešće karbidnom CM metodom. Za cementnu košuljicu obično se traži otprilike do 2 CM %, za anhidritnu znatno manje, a kod podnog grejanja još strože vrednosti. Odlučujući su podaci proizvođača lepka i parketa.
• Čvrstoća i čistoća: ako je gornji sloj košuljice slab, površina se brusi, a zatim temeljno usisa. Prašina ispod lepka je jedan od čestih razloga zašto se lamele odlepe.

Parket bi trebalo da pre postavljanja nekoliko dana, obično bar dva, stoji u prostoriji gde će se lepiti, da se prilagodi njenoj temperaturi i vlažnosti. Do tada treba da budu završeni mokri radovi, znači malter, košuljica i moleraj, a prostorija treba da ima uobičajenu sobnu temperaturu. Zašto je to važno? Drvo koje „radi“ posle lepljenja otvara fuge baš u vrhovima strelica.

1. Izmeriti prostoriju, proveriti prave uglove zidova i odrediti glavnu osu šare, obično u pravcu upada svetla ili duž najduže ose prostora.
2. Obeležiti osu na podlozi laserom ili kanapom i pripremiti plan nastavka u susedne prostorije.
3. Rasporediti prvi red na suvo, da ivice uz zidove budu simetrične i da ne ostanu uske trake.
4. Naneti lepak nazubljenom gletaricom na manju površinu, onoliko koliko se stigne obložiti dok je lepak otvoren.
5. Postaviti leve i desne lamele tako da vrhovi tačno sednu na osu i svaku dobro pritisnuti.
6. Posle svakog reda proveriti pravac strelice, zatvorenost spojeva i ravnost, jer malo odstupanje raste sa svakim sledećim redom.
7. Doseći ivice testerom za kosa sečenja i uz zidove ostaviti dilatacionu fugu po preporuci proizvođača.
8. Ostaviti lepak da se stvrdne, po potrebi pod izbrusiti i završiti lakom ili uljem, ako parket nema fabrički gotovu površinu.
9. Postaviti lajsne i prelazne profile.

Chevron se gotovo uvek lepi celom površinom. Koriste se elastični lepkovi bez vode, najčešće na bazi silana (MS polimeri) ili poliuretanski. Lepak sa vodom može da nadme i iskrivi drvo. Elastični silanski lepkovi dobro podnose prirodno pomeranje drveta i uobičajen su izbor i za podno grejanje. Dvokomponentni poliuretani daju veoma čvrst spoj, ali traže precizno mešanje. Potrošnju određuje proizvođač prema zubima gletarice i ravnosti podloge.

Postoje i chevron podovi sa klik spojem za plivajuće postavljanje. Kod ove šeme su ipak manje stabilni i na većim površinama se više pomeraju, pa parketari radije lepe.

• Vrsta drveta: u Srbiji se najčešće postavlja hrast, koji je tvrd i prilično stabilan. Jasen, orah ili egzotične vrste su moguće, ali traže pažljiviju procenu.
• Masivni ili višeslojni parket: masivni može više puta da se brusi, ali osetljivije reaguje na promene vlažnosti. Višeslojni je stabilniji i bolje se slaže sa podnim grejanjem. Broj renoviranja zavisi od debljine gornjeg, habajućeg sloja.
• Lak ili ulje: lak je otporniji i lakše se čisti. Ulje deluje prirodnije i može da se popravi lokalno, ali traži redovno održavanje.

Kod podnog grejanja košuljicu pre postavljanja treba zagrejati po protokolu koji priprema instalater grejanja, a posle postavljanja grejanje uključivati postepeno.

Najviše odlučuje stanje podloge. Ravna i suva košuljica u jednoj pravougaonoj prostoriji za parketara je najjednostavniji slučaj. Posao i vreme se, naprotiv, produžavaju kada postoje:

• neravna, ispucala ili vlažna košuljica koju treba izravnati ili ostaviti da se osuši,
• razuđen raspored, niše, stubovi i mnogo štokova,
• neprekinuta šara kroz više prostorija, bez prekida pragom,
• zidovi koji nisu pod pravim uglom, pa se ivice seku nepravilno,
• brušenje i lakiranje na licu mesta umesto fabrički gotove površine.

Kod kosih rezova nastaje više otpada nego kod ravnog postavljanja, o čemu treba voditi računa pri poručivanju materijala. U stambenoj zgradi proverite unapred kod upravnika ili stambene zajednice u koje sate su dozvoljeni bučni radovi i da li kućni red postavlja zahteve u vezi sa zvukom koraka.

Za amatera je ovo težak posao. Bez testere za kosa sečenja, lasera i iskustva sa ugaonim postavljanjem rizik da šara „pobegne“ je visok, a popravka obično znači vađenje dela poda.

• Loše postavljena osa: strelice se postepeno udaljavaju od zida ili ne idu sredinom prostorije.
• Lepljenje na vlažnu ili neravnu podlogu: nastaju šupljine, lamele zvuče prazno i vremenom se odvoje.
• Pogrešan lepak: lepak sa vodom ili previše tvrd lepak ne podnosi pomeranje drveta.
• Nema dilatacije: uz zidove i čvrste prepreke pod može da se podigne.
• Bez aklimatizacije: drvo posle ugradnje menja dimenzije i u spojevima se pojave fuge.
• Prekoračeno otvoreno vreme lepka: lamela legne na već osušen lepak i ne drži se celom površinom.

Pri preuzimanju pregledajte pod na dnevnom svetlu i pogledajte ga i sa veće udaljenosti, na primer s vrata. Proverite:

• da li strelice idu pravo u dogovorenom pravcu i da li su vrhovi u jednoj liniji,
• da li su spojevi u vrhovima zatvoreni, bez vidljivih procepa i visinskih razlika,
• da li lamele pri kuckanju zvuče puno, a ne šuplje,
• da li su ivice uz zidove simetrične i bez uskih traka,
• da li je dilataciona fuga pokrivena lajsnom i da li su lajsne pričvršćene za zid, a ne za pod,
• da li su prelazi na druge podove ravni, a profili čvrsti,
• da li završna obrada nema fleke, prašinu u laku ili nepremazana mesta,
• da li ste dobili zapisnik o vlažnosti podloge, podatak o vrsti lepka i uputstvo za održavanje.