Polaganje električnog podnog grejanja (grejna mreža)

Kabl u mreži se zagreva kada kroz njega prolazi struja i toplotu predaje lepku i pločicama. Pošto je ceo sloj tanak, obično svega nekoliko milimetara, pod brzo reaguje. Posle uključivanja toplotu osetite pod nogama mnogo pre nego kod debele košuljice sa cevima.

Temperiranje poda ili glavno grejanje

U kupatilu mreža najčešće služi za temperiranje, dakle da pločice ne budu hladne. Prostoriju pri tome greje i radijator ili sušač za peškire. U dobro izolovanoj kući mreža može biti i glavni izvor toplote. Tada snagu po kvadratnom metru i ukupnu potrošnju treba projektovati prema toplotnim gubicima, a ne odokativno. Mreže se proizvode u različitim snagama, uobičajeno približno od 100 do 200 W/m². Veća snaga se bira tamo gde pod zaista treba da greje prostoriju, manja tamo gde je reč samo o udobnosti.

Jednožilni i dvožilni kabl

Kod dvožilnog kabla iz mreže izlazi samo jedan hladni priključni kabl, dakle kabl koji ne greje i vodi do termostata. Polaganje je jednostavnije, jer se mreža ne mora vraćati nazad na početak. Jednožilna mreža ima priključak na oba kraja, pa je treba rasporediti tako da se oba kraja sretnu kod termostata. U malom kupatilu sa više uglova to je nepotrebna komplikacija, zato se danas češće polaže dvožilna.

Kada mreža nije dobar izbor

Ako želite da grejete veliku površinu cele kuće i imate toplotnu pumpu ili kotao, toplovodno podno grejanje je u radu obično isplativije. Mreža pripada prvenstveno ispod keramike i kamena. Ispod laminata, drveta ili vinila češće se koriste grejne folije, ili se mreža zalije samonivelišućom masom pa tek na nju ide podna obloga. Tada morate poštovati najveću temperaturu koju za tu oblogu dozvoljava njen proizvođač.

Samo polaganje mreže je brz posao. Kvalitet rezultata ipak u velikoj meri zavisi od onoga što je urađeno pre toga.

Podloga

Podloga mora biti čvrsta, suva, ravna i bez prašine. Stare pločice se ponekad mogu zadržati ako dobro drže i ne zvuče šuplje, ali ih treba izbrusiti i premazati kontaktnim slojem za prianjanje. Veće neravnine se izravnavaju masom još pre polaganja mreže. Kabl ne podnosi da se u udubljenjima nagomila lepak, a da na izbočinama bude prekriven samo tankim slojem.

Izolacija ispod mreže

Ako je ispod poda negrejan prostor, podrum ili pod na tlu bez izolacije, veliki deo toplote odlazi naniže. Pod se tada sporo zagreva, a potrošnja raste. U takvom slučaju isplati se postaviti tanke termoizolacione ploče namenjene za ispod pločica, na primer od XPS-a sa cementnim slojem. Kod međuspratne konstrukcije između dva grejana stana to obično nije neophodno, ali i tu izolacija skraćuje vreme zagrevanja.

Šta električar i vodoinstalater moraju da završe ranije

• Kutija za termostat mora biti ugrađena u zid, po pravilu van domašaja prskanja vode, i do nje mora voditi napojni kabl iz razvodne table.
• Iz donjeg dela kutije u pod mora ići žleb sa zaštitnom cevi za podni senzor i žleb za hladni priključni kabl.
• Vodovodne i kanalizacione instalacije u podu moraju biti završene, ispitane na pritisak i zalivene, da se iznad njih više ne buši i ne štemuje.
• Kanalica za tuš, slivnik i eventualna kada moraju imati jasno određeno mesto, jer se ispod njih mreža ne polaže.

Plan površine

Mreža se bira prema slobodnoj površini, a ne prema dimenzijama prostorije. Od površine kupatila oduzimaju se kada, tuš kada, WC šolja, fiksni ormarić ispod lavaboa i pojas uz zidove. Ispod nameštaja bez nogica, kuhinjskih elemenata ili ugradnog ormara kabl ne sme da ide. Toplota bi se ispod njih zadržavala, kabl bi se pregrevao, a nameštaj bi trpeo. Većina proizvođača preporučuje razmak od nekoliko centimetara od zidova i fiksnih predmeta, a tačnu meru navodi uputstvo.

Ako živite u stambenoj zgradi, proverite sa električarem da li glavni osigurač i priključak stana mogu da podnesu još jedan potrošač. Kod većih površina razgovarajte i sa upravnikom ili stambenom zajednicom. Uobičajeno renoviranje poda u enterijeru najčešće ne traži posebnu dozvolu, ali ako radite veću prepravku, proverite u nadležnom organu šta je potrebno prema važećim propisima o planiranju i izgradnji.

Merenje pre polaganja

Još pre razmotavanja mreže na podu meri se otpor grejnog provodnika i otpor izolacije. Vrednosti se porede sa podatkom na nalepnici i upisuju u garantni list. Ovo prvo merenje dokazuje da je mreža iz prodavnice stigla ispravna. Bez njega se kod reklamacije teško dokazuje kada je kabl oštećen.

Prajmer i razmotavanje mreže

Podloga se premaže prajmerom koji ujednačava upijanje i poboljšava prianjanje samolepljive mrežice. Kada se osuši, mreža se razmotava od mesta gde izlazi hladni priključni kabl. Kod zida se mrežica preseče, mreža okrene i nastavlja u suprotnom smeru. Seče se uvek samo mrežica, nikada grejni kabl. Ako treba zaobići ugao ili slivnik, kabl se pažljivo odvoji od mrežice i vodi slobodno, pričvršćen trakom.

Pravila pri vođenju kabla

• Kabl ne sme da se ukršta niti da dodiruje sam sebe.
• Razmaci između petlji treba da ostanu ujednačeni, inače nastaju topliji i hladniji pojasevi.
• Kabl se ne savija pod oštrim uglom i ne vodi preko dilatacionih fuga.
• Spojnica između grejnog i hladnog kabla po pravilu se postavlja u pod i zaliva, a ne u zid.
• Hladni priključni kabl mora biti dovoljno dug da stigne do kutije termostata bez nastavljanja.

Podni senzor

Senzor temperature se uvlači u savitljivu zaštitnu cev sa zatvorenim krajem. Cev ide iz zida u pod i završava se otprilike na sredini između dve petlje kabla, obično nekoliko desetina centimetara od zida. Senzor ne sme da dodiruje kabl, inače meri temperaturu kabla, a ne poda. Zahvaljujući cevi, oštećen senzor se kasnije može izvući i zameniti bez razbijanja pločica.

Drugo merenje, fotografije i skica

Posle polaganja oba otpora se ponovo mere. Zatim je vreme da se napravi nekoliko fotografija iz različitih uglova i skica sa položajem kabla, spojnice i senzora. Kada za nekoliko godina budete bušili pod zbog graničnika za vrata ili ankerisanja ormarića, ta skica će vam uštedeti mnogo muke.

Direktno u lepak za pločice

Kod ovog načina lepak se nanosi direktno na mrežu i u njega se postavljaju pločice. Ukupna visina je najmanja, ali postoji kvaka. Nazubljena gleterica lako zakači kabl i ošteti ga. Uz to je teško obezbediti da kabl bude potpuno obavijen i da ispod pločica ne ostanu vazdušni džepovi. Zato se ovaj način koristi pre svega na manjim površinama i kod iskusnog keramičara, sa fleksibilnim lepkom namenjenim podnom grejanju, obično klase C2 S1.

Prvo sloj mase, pa pločice

U praksi se češće bira postupak u dva koraka. Mreža se prvo zalije samonivelišućom masom koja kabl prekriva ravnomerno i bez vazduha. Sloj je, prema uputstvu proizvođača, obično nekoliko milimetara iznad kabla. Kada se masa stvrdne, dobija se ravna i čvrsta podloga, a keramičar lepi pločice bez rizika da ošteti kabl. Toplota se širi ravnomernije, a pločice bolje drže.

Gde ide hidroizolacija

U kupatilu, naročito u tuš zoni sa kanalicom, pod mora biti zaštićen hidroizolacijom. Uobičajen redosled je: položiti mrežu, zaliti je masom, pa tek na taj sloj naneti hidroizolacioni premaz sa trakama u uglovima. Neki proizvođači sistema dozvoljavaju i drugačiji redosled. Odlučuje uputstvo konkretnog sistema i to da lepak, masa i hidroizolacija budu međusobno kompatibilni. Kod bušenja rupa za ankere kroz hidroizolaciju i iznad kabla važi jedno pravilo: prvo pogledati skicu.

Grejna mreža je električni potrošač trajno priključen na mrežu. Priključenje na instalaciju, osigurače i zaštitu sme da izvede samo električar sa odgovarajućom stručnom osposobljenošću. Tu spada i zaštitna strujna sklopka, poznatija kao FID sklopka, koja je u kupatilu neophodna, kao i pravilan položaj termostata u odnosu na zone kupatila. Električar posle priključenja obavlja merenja i izdaje zapisnik o ispitivanju instalacije. Sačuvajte ga zajedno sa garantnim listom mreže.

Koji termostat izabrati

Termostat treba da ima podni senzor, čak i ako meri i temperaturu vazduha. Kod keramike se podešava prijatna temperatura poda, a kod drvenih ili vinilnih obloga poštuje se najveća dozvoljena temperatura površine prema njihovom proizvođaču, koja je često znatno niža. Programabilni termostat može da zagreje pod ujutru i uveče, kada ste kod kuće, a ostatak dana da ga drži hladnijim. Ako imate dvotarifno brojilo, isplati se da program uskladite sa periodom niže tarife. Tačna vremena važe prema uslovima vašeg snabdevača električnom energijom.

Električna grejna mreža nije posao koji se od početka do kraja radi sam. Priključenje, osiguranje i merenja mora da uradi električar, a polaganje je najbolje prepustiti majstoru koji ima instrument za merenje otpora. Ipak, dosta pripreme možete da uradite sami i tako skratite boravak majstora:

1. Isprazniti prostoriju i zaštititi susedne podove i vrata od prašine.
2. Ukloniti stare pločice ili, ako ostaju, proveriti kuckanjem da li negde zvuče šuplje i obeležiti ta mesta.
3. Nacrtati osnovu prostorije sa kadom, tušem, WC šoljom i fiksnim nameštajem i izračunati slobodnu površinu za mrežu.
4. Proveriti visinu praga i vrata i izmeriti koliko se pod sme podići, a da se vrata i dalje otvaraju.
5. Dogovoriti redosled zanata: vodoinstalater, električar za kutiju i žlebove, polaganje mreže, masa i hidroizolacija, keramičar.
6. Usisati podlogu pre dolaska majstora i ostaviti prostoriju bez alata i kanti.
7. Za vreme polaganja paziti da niko ne hoda po razvučenoj mreži u radnoj obući i da se na nju ne stavljaju merdevine ni kante.
8. Posle polaganja sami fotografisati ceo pod i sačuvati fotografije uz skicu i garantni list.

Zahtevnost, a time i obim posla, mogu se kod dva kupatila iste površine znatno razlikovati.

• Jednostavan oblik. Pravougaona slobodna površina bez izbočina pokriva se brzo, mreža se samo razmota i okrene.
• Mnogo uglova i prepreka. Slivnici, vertikale, niše i kosi zidovi znače mnogo sečenja mrežice i ručnog vođenja kabla.
• Stanje podloge. Ravan i čvrst beton je dovoljno premazati prajmerom. Stare pločice treba proveriti i pripremiti, a neravnu podlogu izravnati.
• Izolacione ploče. Ako ispod mreže treba postaviti izolaciju, dodaje se još jedan sloj i vreme za lepljenje.
• Nedostaje priprema u zidu. Kada nema kutije za termostat ni žleba za senzor, mora se štemovati u gotov zid.
• Visina slojeva. Kod pragova i susednih podova treba unapred proveriti da li novi sloj staje i da li će se vrata otvarati.
• Mala površina. I kod malog toaleta moraju se obaviti sva merenja i podešavanja, pa je rad po kvadratnom metru relativno zahtevniji.

• Oštećen kabl pri lepljenju. Zub gleterice ili oštra ivica pločice zaseče izolaciju. Grejanje ponekad radi dok vlaga ne izazove isključenje FID sklopke. Zato se meri i posle zalivanja i posle postavljanja pločica.
• Senzor bez zaštitne cevi ili na kablu. Termostat isključuje prerano i pod ostaje hladan, ili se pokvaren senzor ne može zameniti.
• Vazduh ispod kabla. Na mestima gde kabl nije obavijen, on se pregreva. To može skratiti vek trajanja i izazvati pukotine u lepku.
• Mreža ispod nameštaja. Ispod ormarića bez nogica toplota se zadržava, nameštaj se deformiše, a kabl trpi.
• Prerano uključivanje. Ako se greje pre nego što se lepak ili masa stvrdnu, suše se neravnomerno, a pločice mogu da se odlepe ili da fuge popucaju.
• Nema izolacije iznad hladnog prostora. Pod se dugo zagreva, a potrošnja je veća nego što je vlasnik očekivao.
• Spojnica u zidu ili prekratak priključni kabl. Nastavljanje kabla van poda često je kasnije izvor kvarova i većina proizvođača ga ne preporučuje.
• Nema skice. Posle nekoliko godina neko buši pod naslepo i probije kabl. Popravku tada mora da uradi specijalista i često se skida deo pločica.

Prajmer, polaganje mreže u običnom kupatilu, postavljanje senzora i merenja obično se završe za nekoliko sati. Duže traje sve što mora da se suši. Prajmeru je prema uputstvu proizvođača najčešće potrebno nekoliko sati. Samonivelišuća masa je prohodna otprilike za jedan dan, ali za lepljenje pločica, a naročito za zagrevanje, treba joj više vremena.

Prvo uključivanje grejanja određuje uputstvo za lepak i masu. Za tanke slojeve proizvođači obično navode oko nedelju dana, a za deblje cementne slojeve i nekoliko nedelja. Prvo zagrevanje treba da bude postepeno: termostat se podesi nisko, a temperatura se podiže polako, iz dana u dan. Tako preostala vlaga isparava ravnomerno i pločice nisu izložene naprezanju.

Ukupno računajte da od polaganja mreže do toplog poda prođe od nekoliko dana do nekoliko nedelja. Kratka montaža ne znači da se kupatilo već sutradan može koristiti punim kapacitetom.

Najveći deo mreže je posle preuzimanja skriven ispod pločica. Zato insistirajte da dobijete sve zapise i da proverite rad sistema još pre nego što majstori odu.

• garantni list mreže sa upisanim vrednostima otpora pre polaganja, posle polaganja i posle zalivanja ili postavljanja pločica,
• izmerene vrednosti u toleranciji koju proizvođač navodi na nalepnici,
• fotografije i skica sa položajem kabla, spojnice i senzora,
• senzor u zaštitnoj cevi sa zatvorenim krajem, bez dodira sa kablom,
• zapisnik električara o ispitivanju instalacije i ispravna FID sklopka,
• termostat koji pokazuje temperaturu poda i podešen je prema vrsti obloge,
• jasna informacija kada i kako postepeno uključiti grejanje prema lepku i masi,
• posle prvog zagrevanja ravnomerno topla površina bez izrazito hladnih ili vrelih mesta,
• uputstvo za termostat i kontakt izvođača za slučaj kvara.