Postavljanje i lepljenje drvenog parketa

Novi parket stiže od dobavljača ujednačene debljine i vlažnosti. Masivne lamele su obično debele otprilike 14 do 22 mm. Deblji parket podnosi više brušenja tokom svog veka, a tanji je pogodniji za podno grejanje jer bolje propušta toplotu. Najčešće se bira hrast, zatim jasen i bukva. Bukva je lepa, ali je osetljiva na promene vlage i više „radi“, pa je za podove sa grejanjem manje pogodna.

Stari parket se pri obnovi pažljivo vadi, čisti od starog lepka, sortira, a oštećeni komadi se zamenjuju. U praksi se često dešava da je deo pera ili žleba odlomljen, a neke lamele su posle ranijih brušenja već previše tanke. Zato je posao sporiji, a rezultat zavisi od stanja drveta. Zauzvrat dobijate sačuvan karakter starog stana. U zgradama građenim pre više decenija parket je često lepljen crnim bitumenskim lepkom. Ako ga imate i vi, neka se proveri njegov sastav. Stariji katranski lepkovi mogu da sadrže štetne materije i njihovo uklanjanje je posao za stručnjake.

Ni najlepše drvo neće dugo trajati na lošoj podlozi. Košuljica mora da bude čvrsta, ne sme da se mrvi ni praši i mora da bude ravna. Obično se navodi odstupanje od najviše oko 2 mm na letvi dužine 2 m. Kod riblje kosti je ravnost još važnija, jer se svaka neravnina vidi na spojevima.

Ključna je preostala vlažnost košuljice, koja se meri CM metodom, odnosno karbidnim uređajem. Za cementnu košuljicu se obično navodi granica oko 2 CM %, a za anhidritnu oko 0,5 CM %. Kod podnog grejanja proizvođači lepkova često traže još niže vrednosti. Ako je košuljica vlažna, drvo upija vlagu i pod može da se podigne ili odlepi.

Neravnine se izravnavaju samonivelišućom masom. Pre i posle izravnavanja podloga se premazuje prajmerom koji preporučuje proizvođač lepka. Prajmer učvršćuje površinu i poboljšava prianjanje. Na kraju se podloga temeljno usisa.

Parket treba ostaviti u prostoriji najmanje 48 sati, a bolje nekoliko dana, na temperaturi od otprilike 18 do 22 °C i vlažnosti vazduha oko 45 do 60 %. Prostorija više ne bi trebalo da bude puna građevinske vlage od maltera i košuljica.

Pre lepljenja parketar napravi plan postavljanja: odredi smer, početnu liniju i kako će se šara nastaviti iz jedne prostorije u drugu. Lamele se obično postavljaju duž dužeg zida ili u smeru svetla koje dolazi sa prozora.

1. Naneti lepak zubastom gletaricom koju propisuje proizvođač lepka, uvek samo na površinu koja se stigne obložiti.
2. Slagati lamele u svež lepak prema planu i dobiti ih preko podmetača, da se ivica ne ošteti.
3. Ostaviti dilatacionu fugu uz zidove, obično oko 10 do 15 mm, pomoću klinova.
4. Usput proveravati ravnost, pravac redova i zatvorenost spojeva.
5. Iseći krajnje komade uz zidove, štokove i cevi.
6. Ostaviti pod da miruje dok lepak ne očvrsne. Po njemu se obično može hodati posle 12 do 24 sata, a brušenje po pravilu počinje posle 48 do 72 sata, zavisno od vrste lepka.

Najčešće se koriste poliuretanski i MS polimerni, odnosno silanski lepkovi. Elastičniji tipovi bolje podnose pomeranje drveta, pa su pogodni za podno grejanje. Kada lepak očvrsne, slede brušenje u nekoliko prolaza, kitovanje fuga kitom pomešanim sa prašinom od brušenja i završna obrada lakom, uljem ili voskom. To su obično zasebni poslovi koji se ugovaraju posebno.

Najjednostavnije je postavljanje u pravim nizovima. Riblja kost, dupla riblja kost ili šah polja traže precizno merenje, više sečenja i više vremena. Posao produžavaju i razuđena prostorija sa nišama, stubovima i mnogo prelaza, neravna podloga koju treba izravnati i tvrde egzotične vrste drveta koje se teže seku. Kod obnove starog parketa dodaju se čišćenje i sortiranje. Suprotno tome, ravna i suva košuljica, jednostavna pravougaona osnova i nov parket preciznog profila ubrzavaju rad.

Kod podnog grejanja se pre postavljanja radi probno grejanje košuljice, koje je isuši i proveri. Posle postavljanja grejanje se uključuje postepeno, po nekoliko stepeni dnevno. Površina poda ne bi trebalo da bude toplija od oko 27 °C, a tačne vrednosti određuju proizvođač parketa i proizvođač grejanja.

Ako živite u zgradi, imajte u vidu kućni red. Brušenje i sečenje su bučni, pa se isplati da sa upravnikom ili stambenom zajednicom dogovorite pogodno vreme za radove. Sama zamena podne obloge obično ne traži dozvolu, ali ako se dira konstrukcija poda, proverite šta propisi o planiranju i izgradnji zahtevaju u nadležnom organu vaše opštine.

• lepljenje na košuljicu bez merenja vlažnosti,
• preskočen prajmer, zbog čega je prianjanje slabije,
• dilatacija uz zidove koja nedostaje ili je zapunjena, pa se pod podiže,
• neravnomerno nanesen lepak, zbog čega ispod lamela ostaju šupljine koje pri hodu kuckaju ili škripe,
• preskočena aklimatizacija, posle koje se pojave fuge,
• kod velikih površina, otprilike preko 8 do 10 m u jednom pravcu, izostavljena dilatacija ili prelazna lajsna.

Pre brušenja i posle završetka prošetajte po podu i proverite:

• da se lamele ne pomeraju pod nogom i ne zvuče šuplje kada se kucne,
• da ivice nisu podignute i da su spojevi zatvoreni,
• da je šara pravilna, a redovi pravi i kada se pogleda koso prema svetlu,
• da je dilataciona fuga po obodu slobodna, bez lepka i nečistoća,
• da su prelazi između prostorija rešeni lajsnom ili dilatacijom,
• da imate od izvođača zapis o izmerenoj vlažnosti podloge i podatak o upotrebljenom lepku,
• da kod podnog grejanja imate zapisan postupak postepenog uključivanja grejanja.