Betoniranje temeljne ploče debljine 150 mm

Debljina ploče nije stvar ukusa. Određuju je opterećenje, nosivost tla i, kod stambenih objekata, statičar u projektu. U cenovniku su tri uobičajene debljine. Razlikuju se pre svega po tome koliko ploča može da ponese i koliko betona ulazi u nju.

Ploča debljine 100 mm

Pogodna je za lake objekte i površine bez velikog tačkastog opterećenja: pod baštenske kućice, šupe, nadstrešnice za drva ili terase po kojoj se samo hoda. Često služi i kao podložni beton ispod drugih slojeva. Za jedan kvadratni metar po pravilu je potrebno 0,1 m³ betona.

Ploča debljine 150 mm

Ovo je najčešće korišćena debljina. Bira se za garaže za putnički automobil, radionice, veće baštenske objekte, manje montažne kuće i podove na kojima stoje teže stvari. Sa kvalitetnom armaturnom mrežom i dobro zbijenom podlogom bez problema nosi uobičajeno opterećenje. Potrošnja betona je približno 0,15 m³ po m².

Ploča debljine 200 mm

Koristi se kod porodičnih kuća na temeljnoj ploči, ispod zidanih zidova, na slabijem tlu i ispod teških mašina. Često ima dva sloja armature i ojačane ivice ispod nosećih zidova. Potrošnja je približno 0,2 m³ po m². Kod kuće debljinu, klasu betona i armaturu uvek određuje statičar.

Ako ploča pripada objektu za koji je potrebna dozvola ili prijava radova, postupajte prema važećim propisima o planiranju i izgradnji. Nemojte pretpostaviti da za garažu ili veću kućicu nije potrebno ništa. Pre nego što poručite beton, proverite u nadležnom organu lokalne samouprave šta vaš konkretan objekat zahteva.

Ekipa koja stigne na nespremno gradilište ili čeka, ili betonira na lošu podlogu. Ni jedno ni drugo nije dobro. Pre betoniranja sledeće stvari treba da budu završene.

Podloga i zbijanje

Sa površine se skida humus, korenje i meka zemlja, sve do zdravog tla. Zatim se nasipa tamponski sloj od drobljenog kamena, najčešće frakcije 0/31,5 ili 0/63, debljine približno 150 do 300 mm u zavisnosti od tla. Zbija se vibro pločom u slojevima, a ne cela debljina odjednom. Na glinovitom ili nasutom tlu ima smisla ispod tampona postaviti geotekstil, da se kamen ne utiskuje u zemlju.

Zašto se zbijanje toliko naglašava? Beton je čvrst, ali samo ako leži na podlozi koja se ne pomera. Kada se tampon vremenom slegne, ploča gubi oslonac i puca. Takve pukotine se pojave tek posle nekoliko meseci, kada su na ploči već pod ili zidovi.

Oplata i visina

Ivice ploče formira oplata od dasaka, gredica ili sistemskih elemenata. Kod ploča sa termoizolacijom ponekad se koristi izgubljena oplata od XPS-a. Oplata mora biti čvrsto ankerisana, jer svež beton snažno pritiska na nju. Gornja ivica se nivelirom ili laserom podešava na tačnu visinu. Kod ploče od 150 mm obično se obeleži i nekoliko pomoćnih visinskih tačaka na sredini površine.

Armatura

Najčešće se koristi zavarena armaturna mreža, u praksi poznata kao Q mreža. Važno je da ne leži na kamenu. Postavlja se na plastične ili betonske distancere, da je beton obavije sa svih strana. Zaštitni sloj betona obično je 30 do 50 mm, prema projektu. Mreže se preklapaju najmanje za jedno okce, a kod stambenih objekata prema planu armature. Kod ploče od 200 mm sa dva sloja gornju mrežu iznad donje drže čelične „žabice“, odnosno podmetači od savijene armature.

Prodori, uzemljivač i izolacije

Sve što treba da prolazi kroz ploču mora se postaviti unapred: kanalizacija, vodovodni priključak, zaštitne cevi za struju i internet, eventualno izvod za toplotnu pumpu. Vodoinstalater i električar treba da završe svoj deo pre betoniranja. Električar postavlja temeljni uzemljivač, obično pocinkovanu traku, koja je deo uzemljenja objekta. Ovaj posao sme da radi samo ovlašćeni električar.

Kod stambenih objekata unapred treba znati gde idu hidroizolacija i termoizolacija. Ponekad idu ispod ploče, ponekad preko nje. Ako projekat predviđa zaštitu od radona ili podzemne vlage, i to se rešava pre betoniranja. Ispod ploče se obično postavlja PE folija, koja sprečava da cementno mleko iscuri u tampon.

Pristup za mikser i pumpu

Mikser je težak i treba mu čvrst prilaz. Ako ne može da se približi oplati, potrebno je poručiti pumpu za beton. Dogovorite unapred gde će pumpa stati, da li joj smetaju električni vodovi i drveće i da li treba obavestiti komšije da će ulica biti zauzeta.

Kada je površina spremna, sve ide brzo i jasnim redosledom. Kod ploče od 150 mm na nekoliko desetina kvadratnih metara betoniranje obično stane u jedno prepodne.

1. Kontrola pre početka: ekipa proverava visine oplate, armaturu na distancerima i prodore. Kod stambenih objekata to često još jednom pregleda nadzorni organ.
2. Kvašenje: po toplom vremenu podloga i oplata se lako pokvase, da ne bi upijale vodu iz svežeg betona.
3. Ugradnja betona: beton se ugrađuje ravnomerno od jednog ugla, a ne na jednu gomilu sa koje bi se grabljama razvlačio na veliku udaljenost.
4. Vibriranje: pervibratorom ili vibro letvom iz betona se istiskuje vazduh. Tako se popunjavaju mesta oko armature i uz oplatu.
5. Ravnanje na visinu: letva ili vibro letva se povlači po oplati i visinskim tačkama dok površina ne bude ravna.
6. Obrada površine: u zavisnosti od namene, površina se ostavlja hrapava, ručno se gladi gleterom ili se, kada se beton stegne, mašinski gladi helikopterom.
7. Nega: čim površina to dozvoli, ploča se pokriva folijom ili počinje kvašenje.

Kod mašinskog glačanja čeka se da se beton toliko stegne da se pri koraku ugiba svega nekoliko milimetara. Leti je to posle nekoliko sati, u proleće i jesen mnogo kasnije. Zato ekipa ponekad ostaje do večeri.

Klasa betona

Za manje ploče ispod baštenskih objekata obično se koristi beton C16/20 ili C20/25. Za garaže i stambene objekte tipičan je C20/25 do C25/30. Ako će ploča biti napolju, izložena mrazu ili soli za posipanje, na primer na ulazu u garažu, beton mora imati i odgovarajuću klasu izloženosti prema SRPS EN 206. Klasu određuje projekat. Ako nemate projekat, betonska baza će vam pomoći pri poručivanju kada joj kažete za šta je ploča namenjena.

Konzistencija

Za ploče se poručuje beton konzistencije po pravilu S3 ili S4, koji se lako razvlači i vibrira. Na gradilištu u njega ne treba dodavati vodu. Ređi beton se jeste lakše obrađuje, ali ima manju čvrstoću i više se skuplja. Ako je potreban tečniji beton, na primer zbog pumpe, poručuje se sa aditivom direktno iz betonske baze.

Armatura: jedna mreža, dve mreže ili vlakna

Jedna armaturna mreža u donjoj trećini do polovini debljine dovoljna je za većinu ploča od 100 i 150 mm. Dve mreže, gore i dole, stavljaju se kod debljih i više opterećenih ploča, tipično kod 200 mm ispod kuće. Mikroarmirani beton sa čeličnim ili polipropilenskim vlaknima smanjuje sitne pukotine od skupljanja, a kod nekih industrijskih podova zamenjuje mrežu. Kod temeljne ploče kuće o tome može da odluči samo statičar.

Površina prema onome što ide preko

Ako će zidar na ploči zidati, a zatim se radi estrih, dovoljna je ravna, hrapava površina. Ako ploča treba da služi direktno kao pod garaže ili radionice, isplati se mašinsko glačanje, po potrebi sa posipom koji povećava otpornost na habanje. Na spoljnoj terasi površina se često blago ohrapavi metlom, da ne bude klizava kada je mokra.

Iako se stavka u cenovniku računa po kvadratnom metru, dve ploče iste površine mogu se veoma razlikovati po zahtevnosti. Posao olakšavaju:

• dobar pristup, tako da mikser može da priđe do same oplate,
• jednostavna pravougaona osnova bez ispusta,
• završena i proverena priprema: podloga, oplata, armatura i prodori,
• umereno vreme, bez mraza, vrućine i kiše.

Posao komplikuju:

• potreba za pumpom, na primer kod dvorišta iza kuće ili na nagibu,
• razuđen oblik, ojačane ivice i mnogo prodora oko kojih se beton vibrira ručno,
• mala količina betona, kada mikser ne ide pun i baza naplaćuje doplatu,
• zahtevna obrada površine, naročito mašinsko glačanje, zbog kojeg ekipa mora da čeka,
• rad zimi ili po vrućini, kada je potreban beton sa aditivima, pokrivanje i duža nega.

Veća debljina povećava potrošnju betona, a delimično i rad na vibriranju. Kod ploče od 200 mm sa dve mreže duže traju i kontrola i sama ugradnja. U predmerima se tampon, oplata i armatura često vode kao posebne stavke. Kada upoređujete ponude, proverite šta tačno svaka obuhvata.

Priprema, odnosno iskop, tampon, zbijanje, oplata i armatura, kod ploče za garažu ili manju kuću obično traje nekoliko dana. Samo betoniranje zauzima po pravilu pola dana do dan, zajedno sa obradom površine.

Beton očvršćava postepeno. Posle jednog do dva dana po ploči se može pažljivo hodati. Oplata se obično skida posle dva do tri dana. Zidanje najčešće počinje približno posle nedelju dana, po hladnom vremenu kasnije. Projektovanu čvrstoću beton po pravilu dostiže posle 28 dana. Zato puno opterećenje, na primer automobil u garaži, odložite najmanje do tada.

Nega betona se često potcenjuje, a upravo ona odlučuje o kvalitetu površine. Betonu je za očvršćavanje potrebna voda. Kada je sunce i vetar prebrzo ispare, površina ispuca i kasnije se praši. Zato ploču najmanje prvih sedam dana održavajte vlažnom: pokrivenu folijom, geotekstilom koji se kvasi ili premazanu sredstvom za negu prema uputstvu proizvođača. Leti se ne kvasi hladnom vodom po najjačem suncu, već ujutru i uveče.

Na temperaturama ispod približno +5 °C betonira se samo uz posebne mere: beton sa aditivom, izolaciono pokrivanje i nikako na zamrznutu podlogu. Po vrućinama iznad približno +30 °C bolje je početi rano ujutru.

Većina grešaka se ne vidi odmah. Na dan betoniranja ploča izgleda lepo, a problem se pokaže posle godinu dana.

• Nezbijen tampon: ploča se neravnomerno slegne, nastanu pukotine kroz celu debljinu, a pucaju i pločice i obloge na njoj.
• Mreža koja leži na kamenu: armatura nije u betonu, već ispod njega. Ne radi svoj posao i vremenom korodira. Ploča se ponaša kao da nije armirana.
• Voda dodata u beton na gradilištu: manja čvrstoća, veće skupljanje, više pukotina i površina koja se praši.
• Slabo vibriranje: šupljine i „gnezda“ šljunka uz ivice i ispod armature, kroz koja kasnije prodire vlaga.
• Zaboravljen prodor: naknadno bušenje krunom ili štemovanje, pri čemu se oštećuju armatura i izolacija.
• Neravna površina: kod zidanja preciznim blokovima mora se ravnati prvi red, a kod poda dodati deblji estrih.
• Bez nege: mreža sitnih pukotina na površini, koja se pojavi već prvih dana.
• Bez dilatacionih fuga na velikim spoljnim površinama: kod terasa i dvorišta beton pukne sam, tamo gde mu odgovara. Zato se fuge od skupljanja obično seku u roku od jednog do dva dana posle betoniranja.

Temeljnu ploču porodične kuće prepustite stručnjacima, to je noseća konstrukcija prema statičkom proračunu. Malu ploču debljine 100 do 150 mm za baštensku kućicu, šupu ili kante za smeće ipak možete uraditi i sami, ako imate pomoćnika i beton poručite iz betonske baze. Ručno mešanje veće količine je iscrpljujuće, a beton ispadne neujednačen.

1. Obeležiti površinu kanapom i kočićima, dijagonale proveriti metrom.
2. Skinuti humus približno do dubine ploče plus tampona.
3. Naneti drobljeni kamen i zbiti ga iznajmljenom vibro pločom u slojevima.
4. Postaviti oplatu od dasaka, učvrstiti je kočićima i libelom ili laserom poravnati na tačnu visinu.
5. Položiti PE foliju i na distancere postaviti armaturnu mrežu.
6. Izračunati zapreminu: površina puta debljina, uz približno 5 do 10 % rezerve.
7. Poručiti beton odgovarajuće klase i dogovoriti dolazak miksera.
8. Beton razastreti, izbockati ili provibrirati i povući letvom po oplati.
9. Površinu izgladiti gleterom ili ohrapaviti metlom.
10. Ploču pokriti folijom i najmanje nedelju dana održavati vlažnom.

Pri radu sa svežim betonom nosite rukavice, gumene čizme i zaštitu za oči. Cementno mleko je bazno i pri dužem kontaktu nagriza kožu.

Pregledajte ploču dan ili dva posle betoniranja i još jednom pre nego što na nju stupe zidari ili podopolagači. Sačuvajte dokumentaciju, biće vam potrebna pri tehničkom pregledu i kod eventualne reklamacije.

• dimenzije i dijagonale odgovaraju projektu,
• visina gornje ivice se poklapa sa visinskom tačkom,
• ravnost je proverena letvom od dva metra, bez većih udubljenja,
• svi prodori su na svom mestu, nisu zaliveni ni pomereni,
• temeljni uzemljivač je izveden tamo gde ga električar očekuje,
• ivice posle skidanja oplate su bez šupljina i odlomljenih delova,
• površina je bez pukotina u kojima bi zapeo nokat,
• predate su otpremnice iz betonske baze sa klasom i količinom betona,
• postoje fotografije armature i prodora pre betoniranja,
• nega betona je dogovorena i sprovedena.