Postavljanje i vezivanje armaturnih mreža 150×150

Beton dobro podnosi pritisak, ali je slab na zatezanje. Dok se ploča suši, ona se skuplja. Kada je optereti automobil, regal ili mraz ispod nje, u njoj nastaju zatezni naponi. Bez armature se to vidi kao pukotine koje se vremenom šire. Mreža te napone raspoređuje na veću površinu, pa su pukotine sitnije, a ploča ostaje u jednom komadu.

Mreže 150×150 se obično ugrađuju u:

• podložne betone i podove na tlu u porodičnim kućama,
• podove garaža, radionica i pomoćnih objekata,
• betonske ploče terasa, staza i platoa,
• temeljne ploče i međuspratne tavanice, ako ih tako predvidi statičar,
• estrihe sa podnim grejanjem, gde mreža ujedno drži cevi.

Treba razlikovati dve situacije. Kod poda na tlu ili terase mreža pre svega ograničava pucanje. Kod tavanice, temeljne ploče ili nosećeg zida armatura je deo noseće konstrukcije. Tada prečnik, položaj, preklope i zaštitni sloj određuje projekat konstrukcije. Tu niko na gradilištu ne bi smeo samoinicijativno da menja armaturu niti da „za svaki slučaj“ ubaci drugu mrežu.

Mreža 150×150

Žice su međusobno udaljene 150 mm u oba pravca. Uobičajeni prečnici žice su otprilike od 4 do 8 mm, a za podove u kućama i garažama najviše se koristi žica od 6 mm. Mreže se prodaju u tablama standardnih formata, a dimenzije se razlikuju od prodavca do prodavca, pa format proverite pre naručivanja, jer od njega zavise raspored i otpad. Ovo je univerzalan izbor za podove, ploče i platoe sa uobičajenim opterećenjem. Postavlja se brzo, jer je tabli po kvadratu manje, a preklopi se prave lako.

Mreža 100×100

Gušće okce se bira kod tanjih slojeva i tamo gde sitne pukotine treba bolje držati pod kontrolom. To su na primer tanji estrisi, podno grejanje sa manjim razmakom cevi ili dekorativne i vidne površine. Žica je obično tanja. Postavljanje traje nešto duže, mreža se teže seče, a beton sa krupnijim agregatom teže prolazi kroz nju. Zato treba paziti na krupnoću agregata i dobro ugraditi beton pervibratorom ili ravnjačom.

Vezivanje armature od šipki

Kod temeljnih traka, serklaža, nadvoja, stubova i tavanica umesto mreže se često vezuje armatura od pojedinačnih šipki, prema planu armature. Šipke se postavljaju na propisanim razmacima, a ukrštanja se vezuju žicom. To je zahtevnije od mreže, jer ekipa menja prečnike i pravi uzengije, povijanja i ankerovanja. Zauzvrat se tako precizno armiraju mesta na kojima je konstrukcija najviše opterećena. Na istom gradilištu se oba načina često kombinuju: površina ploče u mrežama, a ivice i otvori dopunjeni šipkama.

U praksi se dešava da neko zameni mrežu 150×150 mrežom 100×100 sa tanjom žicom, misleći da je gušće i jače. To ne mora da bude tako. Presudna je površina čelika po metru širine, dakle kombinacija prečnika i razmaka. Ako je armaturu projektovao statičar, svaku zamenu dogovorite sa njim.

Mreža se postavlja tek na gotovu podlogu. Ako ekipa dođe, a podloga nije završena, gubi se vreme i rezultat bude lošiji. Pre postavljanja treba da bude gotovo:

• nabijena tampon podloga od šljunka ili podložni beton na pravoj visini,
• termoizolacija i hidroizolacija ili razdvojna folija, ako su u slojevima poda, sa zalepljenim spojevima,
• oplata po obodu i na mestima radnih i dilatacionih spojnica,
• prodori za kanalizaciju, vodu, struju i ventilaciju koji prolaze kroz ploču,
• obeležena visina gornje ivice betona, na oplati ili laserskim nivelirom.

Važan je i pristup. Tabla sa žicom od 6 mm, zavisno od formata, može da ima od dvadesetak do nekoliko desetina kilograma, a deblje mreže i više. Ako mreže moraju da se nose kroz dvorište ili uz stepenice, posao se znatno produžava. Mreže treba da stoje na gredicama, a ne u blatu, i da budu zaštićene od ulja i maziva.

Kod gradnje kuće treba da imate projekat sa planom armature i da znate ko preuzima armaturu pre betoniranja, obično nadzorni organ. Za manje objekte, kao što su terase, garaže ili pomoćni objekti, proverite prema važećim propisima o planiranju i izgradnji u nadležnom organu lokalne samouprave koja dokumentacija vam je potrebna. Ne podrazumevajte unapred da vam ništa ne treba. Ako radite pod u zgradi, dogovorite se i sa upravnikom ili stambenom zajednicom.

Raspoređivanje i sečenje mreža

Ekipa prvo rasporedi table tako da otpada bude malo, a preklopi da izađu razumno. Mreže se slažu u redovima, obično sa smaknutim spojevima, da se na jednom mestu ne sretnu četiri ugla. Gde treba, mreže se seku makazama za armaturu ili brusilicom. Kod brusilice pazite na varnice, jer progore izolaciju i foliju ispod mreže.

Preklopi

Susedne mreže moraju da se preklapaju. Kod podova na tlu preklop je obično najmanje jedno okce, često dva, dakle kod mreže 150×150 otprilike od 150 do 300 mm. Kod nosećih konstrukcija preklop određuje projekat i obično je veći. Preklop se pravi tako da se preklapaju poprečne žice, a ne samo krajevi žica. Prekratak preklop je čest uzrok pukotine tačno na liniji spoja dve table.

Podizanje i zaštitni sloj

Mreža ne sme da leži na zemlji, na foliji ni na izolaciji. Ako leži na dnu, u betonu je praktično beskorisna i još rđa. Podiže se plastičnim distancerima, takozvanim stoličicama ili točkićima, ili betonskim kockicama. Visina distancera daje zaštitni sloj betona, koji je kod podova obično oko 20 do 40 mm, a napolju i u agresivnijoj sredini više. Distanceri se postavljaju u pravilnom rasteru, otprilike na svakih 60 do 100 cm, da se mreža između njih ne ugiba. Kamenje, cigle i komadi dasaka nisu dobra zamena: pomeraju se i ostavljaju slaba mesta u betonu.

Vezivanje

Preklopi se vezuju paljenom žicom za vezivanje, ručno kleštima ili kukicom, a na većim površinama i pištoljem za vezivanje armature. Veže se toliko gusto da mreže ostanu na mestu dok se po njima hoda i betonira, kod preklopa obično na svakih nekoliko desetina centimetara i uvek na krajevima. Krajevi žice se savijaju ka unutra, a ne ka površini, da ne vire iz betona i ne rđaju. Zavarivanje mreža na gradilištu se po pravilu ne radi, jer varenje može da oslabi čelik.

Dvostruka mreža i dodatna armatura

Kod debljih ploča postoje donja i gornja mreža. Gornja se oslanja na distancerske korpe ili čelične podmetače, koji moraju da izdrže hodanje radnika tokom betoniranja. Oko prodora, uglova otvora i unutrašnjih uglova ploče dodaju se kratke kose šipke, jer tu pukotine najlakše nastaju. Na dilatacionim spojnicama mreža se prekida, inače spojnica ne bi radila.

Koliko posao traje

Na jednostavnom podu garaže ili terase ekipa od dva čoveka obično završi postavljanje i vezivanje za nekoliko sati. Prizemlje kuće sa prodorima i dodatnom armaturom traje uglavnom dan, a kod dvostruke mreže ili tavanice i duže. Armatura nema vreme sušenja, ali ne bi trebalo dugo da čeka beton, jer se uprlja, izgazi, a distanceri se pomere. Optimalno je armirati dan pre betoniranja ili istog jutra.

Cena po kvadratu zavisi od toga koliko je površina zahtevna. Jednostavnije i brže je kada imate:

• pravougaonu površinu bez prodora, gde se mreže skoro ne seku,
• jedan sloj mreže na ravnoj, čvrstoj podlozi,
• pristup kamionom ili kranom do same površine,
• gotovu podlogu i oplatu u trenutku kada ekipa dođe.

Rad je, s druge strane, zahtevniji kada postoje:

• razuđena osnova, lukovi, kosi zidovi i mnogo uglova,
• mnogo prodora, slivnika i kanalica oko kojih se mreža seče i dopunjuje,
• dvostruka mreža sa podmetačima ili kombinacija mreža i šipki,
• gušća mreža 100×100 ili deblja žica, koja se teže seče i savija,
• rad na tavanici ili na teško dostupnom mestu, gde se mreže nose ručno,
• polaganje cevi podnog grejanja na mrežu, ako to radi ista ekipa.

Proverite da li ponuda obuhvata i materijal, distancere i žicu za vezivanje ili samo rad. Na NUMIQ su cena rada i cena materijala prikazane odvojeno iznad ovog teksta.

Armatura stoji između dve faze koje zavise jedna od druge. Pre nje vodoinstalater i električar moraju da završe sve što ide u ploču ili ispod nje. Naknadno štemovanje otvora u gotovoj ploči znači sečenje armature, a to kod noseće konstrukcije nije dozvoljeno bez saglasnosti statičara.

Ako u podu ide grejanje, unapred se dogovorite da li se cevi vezuju direktno za mrežu ili se koristi sistemska ploča sa čepovima. Kod vezivanja za mrežu, mreža mora da bude ravna i dobro podignuta. Inače će cevi biti na različitim visinama, a estrih iznad njih ponegde pretanak.

Posle armiranja slede preuzimanje armature i betoniranje. Ekipa koja betonira treba da zna gde su distanceri ređi i da hoda po daskama ili iznad distancera. Na većim gradilištima preuzimanje armature se upisuje u građevinski dnevnik. Beton ne bi trebalo poručiti pre nego što je armatura pregledana, jer se dok mikser čeka greške više ne ispravljaju.

• mreža na dnu ili ugažena tokom betoniranja: ploča puca kao da armature nema, a na vlažnoj podlozi armatura korodira,
• mreža previsoko, blizu površine: tanak zaštitni sloj, mrlje od rđe i ljuštenje betona, naročito napolju gde deluju mraz i so,
• kratki preklopi ili bez preklopa: prave pukotine na pravilnim razmacima, tačno na spojevima tabli,
• bez dodatne armature kod prodora i uglova: kose pukotine koje kreću iz uglova otvora,
• mreža prolazi kroz dilatacionu spojnicu: ploča pukne pored spojnice, tamo gde niko ne želi,
• masna, blatnjava ili jako korodirala mreža: beton loše prianja, dok laka površinska rđa ne smeta,
• krajevi žice za vezivanje koji vire: tačkice rđe na površini gotovog poda ili terase,
• hidroizolacija oštećena brusilicom ili oštrim krajevima mreže: problem sa vlagom se pokaže tek posle nekoliko godina.

Većina ovih grešaka se vidi pri pregledu pre betoniranja. Posle betoniranja mogu da se otkriju samo po pukotinama, a sanacija je komplikovana.

Mrežu u pod na tlu, na primer ispod baštenske kućice, terase ili poda garaže, može da postavi i spretan amater. Nemojte sami raditi armaturu tavanica, temeljnih ploča kuće, stepeništa ni drugih nosećih konstrukcija. Tu važi plan statičara i preuzimanje od strane stručnog lica. Radite u rukavicama i sa zaštitnim naočarima, krajevi žica su oštri.

1. Proveriti da li je podloga nabijena i ravna, a folija ili izolacija neoštećena.
2. Rasporediti table tako da preklopi imaju najmanje jedno do dva okca, a spojevi u susednim redovima budu smaknuti.
3. Iseći mreže makazama za armaturu ili brusilicom van površine, da varnice ne oštete foliju.
4. Postaviti distancere u rasteru otprilike na svakih 60 do 100 cm, visine prema potrebnom zaštitnom sloju.
5. Položiti mreže na distancere i od oboda držati razmak najmanje koliko je zaštitni sloj betona.
6. Vezati preklope žicom na pravilnim razmacima i na krajevima, krajeve žice saviti nadole.
7. Dodati kratke kose šipke kod uglova i prodora.
8. Prekinuti mrežu na mestu planirane dilatacione spojnice.
9. Proći celu površinu i proveriti da mreža nigde ne leži na podlozi i da se ne klati.
10. Tokom betoniranja hodati pažljivo, a mrežu koja se utisne vratiti u položaj kukicom.

Pre dolaska miksera prođite celu površinu. Kod gradnje kuće armaturu treba da pregleda nadzorni organ ili statičar. Proverite naročito:

• vrsta mreže, prečnik žice i veličina okca odgovaraju projektu ili dogovoru,
• mreže leže na distancerima i nigde ne dodiruju podlogu,
• zaštitni sloj je ispoštovan i uz oplatu i po obodu,
• preklopi su propisane dužine i vezani,
• kod prodora i uglova postoji dodatna armatura,
• na dilatacionim spojnicama mreža je prekinuta,
• gornja mreža kod dvostruke armature je čvrsto oslonjena i ne klati se,
• armatura je čista, bez blata, ulja i ljuspaste rđe,
• krajevi žica ne gledaju ka površini, a izolacija ispod mreže nije oštećena,
• svi prodori i cevi su postavljeni i osigurani od pomeranja,
• kod gradnje kuće pregled je upisan u građevinski dnevnik.