Izrada oplate za temelje i zidove

U cenovniku se oplata po pravilu meri u kvadratnim metrima površine koja je u direktnom dodiru sa betonom. Kod zida se zato obično računaju obe strane. Zid dug deset metara i visok jedan metar znači približno dvadeset kvadrata oplate, a ne deset. Kod temeljne trake računaju se bočne strane, ako se oplaćuju, a kod ploče samo njen obodni rub.

Pre potpisivanja ugovora proverite šta tačno ulazi u stavku. Najčešće su to ovi delovi:

• montaža oplate zajedno sa podupiranjem, razuporama i ankerisanjem,
• skidanje oplate, odnosno demontaža kada beton očvrsne,
• čišćenje i odvoz materijala za oplatu,
• materijal: sopstvene daske izvođača, iznajmljena sistemska oplata ili materijal koji obezbeđujete vi.

U praksi se često dešava da jedna firma skidanje oplate računa posebno, a druga ga ima u ceni. Ponude tada izgledaju potpuno različito, iako se odnose na isti posao. Ne zaboravite ni prodore, uglove i zubove. Ponuda bi trebalo jasno da navede da li su obuhvaćeni.

Klasična drvena oplata

Radi se od jelovih ili smrčevih dasaka, obično debljine oko 24 mm, ili od vodootporne šper ploče, uz grede, letve i kočiće. Pravi se na licu mesta prema obliku objekta. Prednost je prilagodljivost: drvena oplata lako prati lukove, kose zidove, nepravilne osnove i male količine, kod kojih se ne isplati dovoziti sistem. Mana je što traži više rada, više materijala i daje lošiju površinu, na kojoj ostaju otisci dasaka i spojevi. Kod temelja koji će završiti pod zemljom to nije problem.

Sistemska ramovska oplata

Čine je čelični ili aluminijumski ramovi sa umetnutom oplatnom pločom, koji se spajaju bravicama i stežu ankerima. Na gradilištima se često vide sistemi proizvođača kao što su Peri ili Doka, ali postoje i mnogi drugi. Montaža je brza, zidovi su ravni, a površina čista. Ovakva oplata podnosi i veći pritisak betona. Isplati se kod ravnih podrumskih zidova, dužih potpornih zidova i svuda gde se zid neće malterisati. Uglavnom se iznajmljuje, pa je važno dobro planiranje: svaki dan viška na gradilištu nešto košta.

Oplata od nosača i velikih ploča

Ovo je međurešenje: drveni nosači, često tipa H20, i troslojne ili filmovane ploče. Koristi se kod viših zidova i tamo gde se ramovi ne uklapaju u mere. Na porodičnim kućama se ređe sreće.

Izgubljena oplata

U Srbiji se dosta koriste betonski blokovi za izgubljenu oplatu. To su šuplji betonski blokovi koji se slažu na suvo, armiraju i zalivaju betonom. Ostaju u zidu trajno. Kod podruma i niskoenergetskih kuća koriste se i blokovi od stiropora ili od drvobetona, koji odmah daju i izolaciju. Ništa se ne skida, a posao može da obavi i manja ekipa. Takav zid se u cenovniku obično vodi kao posebna stavka, a ne kao oplata u m². Kod čvršćeg tla temeljne trake se često betoniraju direktno u iskop, bez oplate. Uslov je da je zemlja kompaktna i da su stranice iskopa ravne.

Kako odlučiti

Kod temeljnih traka u kompaktnoj zemlji oplata često uopšte nije potrebna. Oplata je neophodna za deo iznad terena i tamo gde se zemlja osipa. Kod podrumskih zidova koji treba da budu vodonepropusni prednost ima monolitni zid u sistemskoj oplati, po potrebi sa trakama za zaptivanje radnih spojnica. Za podzidu ograde i niske zidiće dovoljni su drvo ili blokovi. Konačnu odluku ipak donosi projekat, odnosno konstruktor.

Ekipa koja dođe na nespremno gradilište gubi vreme, a čekanje se po pravilu vidi na računu. Pre početka treba da bude spremno sledeće:

• projekat sa statikom, odnosno dimenzije temelja i zidova, armatura, klasa betona i položaj prodora,
• obeležavanje koje radi geometar, naročito uz granicu placa i kod prvih temelja, gde greška pomera celu kuću,
• gotov iskop odgovarajuće dubine, sa dnom bez razblaćene zemlje i vode,
• podložni (mršavi) beton ispod temeljne ploče ili zidova, ako ga projekat predviđa, da bi oplata imala ravnu osnovu,
• pristup za kombi sa materijalom, a kasnije i za auto-mikser i pumpu za beton,
• zaštitne cevi i prodori koje postavljaju vodoinstalater i električar, dakle kanalizacija, voda, električni priključak i uzemljenje.

Sama oplata ne zahteva posebnu dozvolu. Temelji i zidovi su ipak deo objekta, a šta je za vašu gradnju potrebno, određuju važeći propisi o planiranju i izgradnji. Koja vrsta akta vam treba, uvek proverite u nadležnom organu lokalne samouprave i ne oslanjajte se na savete poznanika. Ako živite u stambenoj zgradi i betonira se, na primer, zid podruma ili garaža na zajedničkom placu, unapred se dogovorite sa upravnikom ili stambenom zajednicom.

Oplata temelja

Prvo se prema obeležavanju razvuku kanapi na nogarima, pa se sa njih viskom prenese ivica temelja. Kod drvene oplate u zemlju se zabijaju kočevi i na njih se zakucavaju daske. Iznutra se postavi razupora tačne dužine, koja određuje širinu trake. Odozgo se obe strane povežu prečkama, da ih beton ne razmakne. Gornja ivica oplate se izravna nivelirom ili laserom, jer se po njoj beton kasnije povlači u ravan. Kod temeljne ploče nastaje obodni ram, koji se spolja podupre kosim podupiračima.

Oplata zidova

Kod zidova je postupak sličan, samo je sve više, a sile su veće. Najpre se postavi jedna strana oplate, izravna se i učvrsti kosim podupiračima za podlogu. Zatim dolazi armatura. Radi je ista ekipa ili armirači. Na armaturu se postave distanceri, koji obezbeđuju propisani zaštitni sloj betona. Tek tada se zatvara druga strana oplate. Obe strane se stegnu ankerima sa maticama. Ankeri prolaze kroz plastične distancne cevi, da bi se posle betoniranja mogli izvući. Rupe od njih se kasnije zatvore čepovima ili kitom.

Provera pre betoniranja

Pre nego što stigne beton, proverava se vertikalnost viskom ili libelom, ravnost kanapom po dužini, mere, visina gornje ivice, čvrstina spojeva i zaptivenost spojnica. Površine koje dolaze u dodir sa betonom premazuju se sredstvom za oplatu, takozvanim oplatnim uljem, da se beton ne bi zalepio. Unutrašnjost oplate se očisti od piljevine, zemlje i komadića žice. Drvene daske se po toplom vremenu obično blago nakvase, da ne bi upile vodu iz betona.

Betoniranje i skidanje oplate

Beton se ugrađuje u slojevima i zbija pervibratorom. Tesar bi tokom betoniranja trebalo da bude uz zid i da prati da li negde popušta spoj ili curi cementno mleko. Bočna oplata temelja i zidova skida se, zavisno od temperature, obično posle približno jednog do tri dana. Po hladnom vremenu čeka se duže. Posle skidanja oplate beton se neguje: kvasi se ili pokriva folijom, da se ne bi prebrzo osušio.

Količina rada, pa samim tim i konačan iznos, mogu se pri istoj površini dosta razlikovati. Posao olakšavaju:

• jednostavna pravougaona osnova sa dugim pravim deonicama,
• ponavljanje istih mera, pa se oplata može upotrebiti više puta zaredom,
• ravan podložni beton, od kog se lako gradi,
• dobar pristup i mesto za odlaganje materijala odmah uz zid.

Posao otežavaju:

• lukovi, kosi zidovi, mnogo uglova, zubova i niša,
• mnogo prodora i otvora koje treba posebno oplatiti,
• visoki zidovi, kod kojih su potrebne skela ili radne platforme sa ogradom,
• uzak iskop u kom se tesar jedva okreće i plac u nagibu,
• vidni beton koji se neće malterisati i traži precizne spojeve i kvalitetne ploče,
• rad zimi ili u blatu, kada oplatu treba štititi, a beton duže negovati.

Dublji iskopi moraju biti obezbeđeni od obrušavanja, bilo podgrađivanjem, bilo dovoljno blagim nagibom kosina. To je pitanje bezbednosti, ne samo udobnosti, i spada u pripremu gradilišta.

Oplata stoji u sredini lanca i na nju se nadovezuje skoro sve. Pre nje dolaze geometar, iskop i podložni beton. Dok traje oplata, smenjuju se armirači sa armaturom i vodoinstalater sa električarem, koji postavljaju zaštitne cevi i traku za uzemljenje. Posle oplate dolaze betoniranje, skidanje oplate, a zatim hidroizolacija, termoizolacija podruma i nasipanje.

Zašto je to važno? Zaboravljenu cev za kanalizaciju posle betoniranja treba naknadno bušiti krunom za beton. Kod vodonepropusnog zida svaki naknadni otvor je uz to rizik od prokišnjavanja. Zato se isplati da vodoinstalater i električar sami pregledaju zid pre nego što se zatvori druga strana oplate.

Oplatu temelja za uobičajenu porodičnu kuću iskusna ekipa po pravilu završi za jedan do nekoliko dana, zavisno od obima i razuđenosti osnove. Podrumski zidovi u sistemskoj oplati obično se rade u deonicama: jedna deonica se oplati, izbetonira, a kada očvrsne, oplata se seli na sledeću. Beton već posle nekoliko dana podnosi skidanje oplate, ali projektovanu čvrstoću po pravilu dostiže tek posle približno 28 dana. Do tada ga ne opterećujte nasipom ni drugim konstrukcijama više nego što dozvoli konstruktor.

• Slabo ankerisanje ili podupiranje. Beton pritiska oplatu jače nego što izgleda, naročito pri brzom betoniranju i tečnom betonu. Rezultat je ispupčen zid, a u gorem slučaju pukla oplata i beton u iskopu.
• Nezaptivene spojnice. Kroz procepe curi cementno mleko i u zidu ostaju šljunčana gnezda, odnosno porozna mesta sa golim agregatom. Ona su slabija i propuštaju vodu.
• Izostavljeni distanceri. Armatura leži direktno na oplati i posle skidanja se vidi na površini. Vremenom korodira, a beton oko nje otpada.
• Oplata van vertikale ili ose. Malo odstupanje kod temelja prenosi se na zidove, pa sve do krova. Zidar onda malterom i lepkom ispravlja ono što je moglo biti ravno.
• Zaboravljeni prodori. Naknadno bušenje oštećuje armaturu, a kod podruma ugrožava vodonepropusnost.
• Loše postavljena gornja ivica. Ako oplata nije u horizontali, neće biti ni beton. Prvi red zida se tada mora ravnati debelim slojem maltera.
• Prerano skidanje oplate. Ivice se odlome, površina se otkine zajedno sa daskom, a na mrazu beton može ostati trajno slabiji.
• Rad bez sredstva za oplatu. Beton se zalepi za daske, pri skidanju se cepa površina, a oplata se uništi.

Oplatu nosećih temelja i zidova kuće prepustite stručnoj firmi koja radi prema projektu konstruktora. Nizak temelj za ogradu, baštenski zidić ili podzidu do visine od približno pola metra možete, međutim, uraditi i sami, ako imate osnovni alat i pomoćnika. Ne radite u dubokim iskopima koji nisu obezbeđeni od obrušavanja.

1. Obeležiti osu temelja kanapom na kočićima i proveriti prave uglove, na primer merenjem dijagonala.
2. Iskopati rov do dubine ispod zone mržnjenja koju za dati tip ograde preporučuje proizvođač ili projekat i poravnati dno.
3. Pripremiti daske ili vodootpornu šper ploču i premazati ih sa strane betona sredstvom za oplatu.
4. Zabiti kočeve sa spoljne strane oplate, obično na približno 60 do 80 cm, i zakucati za njih daske.
5. Postaviti između dasaka razupore tačne dužine prema širini temelja i odozgo povezati obe strane prečkama.
6. Proveriti libelom i zategnutim kanapom vertikalnost, ravnost i horizontalnost gornje ivice.
7. Zaptiti veće procepe i oplatu pri dnu zagrnuti zemljom, da beton ne bi isticao ispod dasaka.
8. Postaviti armaturu prema uputstvu proizvođača ograde ili projektu i podmetnuti distancere.
9. Ugraditi ankere za stubove ili zaštitne cevi za kabl do kapije, ako će biti potrebni.
10. Betonirati u slojevima, svaki sloj probadati šipkom ili zbiti vibratorom i lupkati čekićem po daskama.
11. Povući površinu letvom po gornjoj ivici oplate i beton nekoliko dana kvasiti ili pokriti folijom.
12. Pažljivo skinuti oplatu posle nekoliko dana, zavisno od temperature, očistiti daske i složiti ih za sledeću upotrebu.

Oplatu primajte dva puta: pre betoniranja, dok se još sve može popraviti, i posle skidanja, kada vidite rezultat. Prvu proveru obavite zajedno sa šefom gradilišta ili stručnim nadzorom, a kod većeg objekta i sa konstruktorom, koji će pregledati armaturu.

• mere i položaj oplate odgovaraju projektu i obeležavanju,
• stranice oplate su vertikalne i ravne celom dužinom,
• gornja ivica je u horizontali i na pravoj visini,
• ankeri, razupore i podupirači postavljeni su dovoljno gusto,
• spojnice su zaptivene, a oplata je pri dnu zatvorena uz podlogu,
• armatura ima distancere i nigde ne dodiruje oplatu,
• sve zaštitne cevi, prodori i uzemljenje su na mestu prema projektu,
• unutrašnjost oplate je čista, a površine su premazane sredstvom za oplatu,
• posle skidanja na površini nema šljunčanih gnezda, vidljive armature ni ispupčenja,
• ivice i uglovi su celi, bez odlomljenih delova,
• rupe od ankera su zatvorene, a okolina je očišćena od ostataka oplate.