Betoniranje temeljnih traka u iskop

Betoniranje u iskop ima smisla tamo gde zidovi rova sami drže oblik. To su najčešće glinovita i ilovasta tla, zbijeni šljunkovi i peskovi sa primesom gline ili raspadnuta stena. U takvom tlu bager iskopa rov kašikom širine buduće trake, a beton se u njega sipa bez oplate.

Zašto se oplata ne radi uvek? Oplata u rovu znači širi iskop, postavljanje i skidanje dasaka, a zatim zatrpavanje i nabijanje prostora oko trake. U vezanom tlu to ništa ne popravlja, samo produžava posao. Beton izliven u zemlju uz to dobro naleže na okolno tlo.

Oplata je potrebna ako se zidovi iskopa osipaju, na primer u suvom pesku, ili ako je gornji deo trake iznad terena. Često se radi kombinacija: donji deo trake betonira se u zemlju, a poslednjih nekoliko desetina centimetara se zašaluje, da gornja ivica bude ravna i na pravoj visini.

Dimenzije trake, dakle širinu, dubinu i eventualnu armaturu, određuje projektant konstrukcije prema opterećenju i nosivosti tla, a kod većih objekata i na osnovu geomehaničkog elaborata. Dubina fundiranja mora biti ispod dubine smrzavanja. U nizijskim delovima Srbije to je otprilike 0,8 m ispod terena, u brdskim i planinskim krajevima i više. Za gradnju kuće potrebna je odgovarajuća dozvola prema važećim propisima o planiranju i izgradnji. Šta tačno vaš objekat zahteva, proverite u nadležnom organu opštine ili grada pre nego što počnu zemljani radovi.

Samo betoniranje kod porodične kuće obično traje jedan dan. Da li će uspeti, odlučuje se ipak u danima pre toga. Kada mikser stoji na gradilištu, više nema vremena za dopune.

Iskop i dno iskopa

Rovovi moraju imati dimenzije iz projekta, a dno mora biti na koti koju je odredio projekat ili geodeta. Dno treba da bude ravno, bez rastresite zemlje, blata i vode koja stoji. Ako se na dnu pojavi nešto drugo od onoga što je projekat predvideo, na primer nasip, meka glina ili izvor vode, treba da ga pogleda projektant konstrukcije ili geomehaničar. U praksi se često dešava da na delu placa treba kopati dublje dok se ne dođe do nosivog sloja.

Uzemljenje

U temeljne trake polaže se temeljni uzemljivač, najčešće pocinkovana čelična traka sa izvodima iznad terena. Na nju se kasnije povezuju elektroinstalacija i gromobran. Polaganje i povezivanje projektuje i proverava električar sa odgovarajućom licencom. Traka se postavlja tako da je sa svih strana obavijena betonom, a pre betoniranja je dobro fotografisati je.

Prodori za instalacije

Kanalizacija, vodovodni priključak, električni priključak i eventualno cevi za toplotnu pumpu moraju negde proći kroz temelj ili ispod njega. Na tim mestima se pre betoniranja postavljaju zaštitne cevi većeg prečnika, kroz koje se kasnije provuče cev ili kabl. Položaj prodora uskladite sa projektom vodovoda i kanalizacije i projektom elektroinstalacija. Naknadno bušenje ili štemovanje kroz svež temelj je skupo i slabi ga.

Armatura, ako je projekat predviđa

Kod jednostavnih objekata na dobrom tlu traka je često od nearmiranog betona. Na lošijem tlu, pri većem opterećenju ili na kosom terenu projektant propisuje armaturne koševe. Oni moraju ležati na distancerima, ne direktno na zemlji, da ih beton obavije sa svih strana.

Pristup i porudžbina

Mikser je teško vozilo. Potreban mu je čvrst prilaz što bliže iskopu i prostor za okretanje. Ako ne može da priđe dovoljno blizu, naručuje se pumpa za beton. Količina betona računa se iz dimenzija iskopa i dodaje se rezerva, jer je stvarni rov gotovo uvek malo širi nego na crtežu.

Ko još učestvuje u poslu

Temeljne trake su sredina lanca radova koji se nastavljaju jedan na drugi. Ko taj lanac usklađuje, štedi sebi popravke i čekanje.

• Geodeta obeležava objekat pre iskopa i može da proveri kotu dna i gornje ivice traka.
• Mašinski iskop treba završiti kratko pre betoniranja. Iskop ostavljen danima na kiši ili mrazu gubi kvalitet dna.
• Projektant konstrukcije ili geomehaničar procenjuje dno iskopa ako odstupa od pretpostavki.
• Električar rešava temeljni uzemljivač i njegove izvode.
• Vodoinstalater određuje položaj i prečnik zaštitnih cevi za kanalizaciju i vodu.
• Zidari posle betoniranja zidaju temeljni zid, najčešće od blokova za izgubljenu oplatu, a zatim se radi podložni beton.
• Izolater kasnije radi hidroizolaciju, čiji kvalitet zavisi i od ravnosti i čistoće gornje površine temelja.

Kada na gradilištu postoji stručni nadzor ili odgovorni izvođač radova, preuzimanje dna iskopa i armature upisuje se u građevinski dnevnik. Kod gradnje u sopstvenoj režiji isplati se imati bar fotografije na kojima se jasno vide mere.

Klasa i konzistencija betona

Klasu betona određuje projekat. Za temeljne trake porodičnih kuća obično se predviđa beton klase C16/20 ili C20/25 prema SRPS EN 206, u zahtevnijim uslovima i viša. Ako u tlu ima agresivne podzemne vode, projektant propisuje i odgovarajuću klasu izloženosti, što utiče na sastav betona. Kada naručujete u betonskoj bazi, navedite klasu, klasu izloženosti, najveće zrno agregata i konzistenciju.

Konzistencija pokazuje koliko lako beton teče. Za iskope se obično naručuje mekša konzistencija, na primer S3, a za pumpanje ili gustu armaturu pre S4. Važno je da beton potrebnu tečnost ima već iz baze. Dolivanje vode na gradilištu, da bi se beton lakše sipao, smanjuje mu čvrstoću.

Nearmirana ili armirana traka

Nearmirani beton dobro podnosi pritisak, ali loše podnosi zatezanje. Ako tlo nije svuda jednako nosivo, traka se može malo saviti i nearmirani beton pukne. Armatura preuzima te sile zatezanja. Zato odluka pripada projektantu konstrukcije, a ne izvođaču ni komšiji koji je „uvek tako radio“.

Kako beton stiže u iskop

• Direktno iz žleba miksera: najjednostavnije i najbrže, ako kamion žlebom dohvata sve rovove.
• Pumpom za beton: kada je iskop daleko od prilaza, iza kuće ili na kosini. Krak dohvata i udaljena mesta, a beton se ugrađuje ravnomerno.
• Kolicima ili damperom: za male količine, na primer trake za ogradu. Sporije je i traži više ljudi.

Ravne i stepenaste trake

Na ravnom placu trake imaju dno na jednoj visini. Na kosom terenu dno se stepenasto spušta. Visinu i dužinu stepenika određuje projekat. Betonira se od najniže tačke naviše, uz pažnju da se beton na stepenicima ne meša sa zemljom.

Postupak je na većini gradilišta sličan. Iskusna ekipa ga ima uhodanog, ali svaki korak ima svoj razlog.

1. Proveriti iskop: dimenzije, kotu dna, čistoću dna, vodu koja stoji i obrušenu zemlju.
2. Preuzeti dno iskopa i upisati ga u građevinski dnevnik, ako to zahteva projekat ili nadzor.
3. Proveriti položaj trake uzemljivača, zaštitnih cevi i armature i sve fotografisati.
4. Obeležiti gornju ivicu trake, na primer kočićima sa niveliranom visinom ili letvama, da bude jasno dokle se betonira.
5. Preuzeti otpremnicu prvog miksera i proveriti klasu betona, konzistenciju i vreme proizvodnje.
6. Ugrađivati beton postepeno u slojevima, obično do 0,3 do 0,5 m visine, i ne puštati ga da pada sa velike visine na jedno mesto.
7. Zbiti svaki sloj pervibratorom dok iz betona ne prestanu da izlaze mehurići vazduha.
8. Nastaviti bez prekida, da se novi sloj nadoveže na još svež prethodni i da ne nastane neželjeni radni spoj.
9. Poravnati gornju površinu na visinu oznaka, povući je letvom i doravnati gladilicom.
10. Ako se na traku direktno zida ili postavljaju blokovi za izgubljenu oplatu, ubaciti u svež beton ankere ili veznu armaturu prema projektu.
11. Pokriti beton i negovati ga u skladu sa vremenom.

Ključna je kontinuiranost. Ako se betoniranje prekine na nekoliko sati, donji sloj počinje da se veže i novi se sa njim ne spaja potpuno. Ako se prekid ne može izbeći, na primer kod veoma dugih traka, radni spoj se pravi tamo gde ga projektant dozvoli, a ne slučajno, tamo gde je ponestalo betona.

Cena po kubnom metru u praksi zavisi od uslova na gradilištu. Dobro je znati koji su to uslovi, da biste razumeli ponude i pripremili gradilište.

Olakšava

• Dobar prilaz za mikser do samog iskopa, bez potrebe za pumpom.
• Vezano tlo koje drži zidove rova ravnim.
• Suv iskop bez podzemne vode.
• Veća neprekidna količina betona ugrađena odjednom.
• Trake od nearmiranog betona ili sa jednostavnom armaturom.
• Umereno vreme, bez mraza i velike vrućine.

Otežava

• Uzak ili neučvršćen prilaz, zbog kog treba pumpa ili ručni transport.
• Rastresito tlo, kada gornji deo treba šalovati ili zidove rova stalno čistiti.
• Voda u iskopu, koju treba crpsti pre i tokom betoniranja.
• Kos teren i stepenasto dno traka.
• Gusta armatura, koja usporava ugradnju i vibriranje.
• Male količine raspoređene na više mesta, na primer posebno trake za ogradu i za dogradnju.
• Betoniranje zimi, kada treba beton sa dodacima, pokrivanje i duža nega.

Imajte na umu i to da se naplaćuje stvarno ugrađen beton. Ako bager iskopa širi rov ili se zidovi obrušavaju, potrošnja raste u odnosu na proračun sa crteža.

Greške u temeljima se teško ispravljaju. Većina se pokaže tek posle nekoliko godina, kada su zidovi omalterisani i podovi gotovi.

• Betoniranje u vodu i blato. Beton se meša sa zemljom, gubi čvrstoću i traka na dnu ima slab sloj. Kasnije to može dovesti do neravnomernog sleganja i pukotina u zidovima.
• Obrušena zemlja na dnu. Rastresita zemlja se pod opterećenjem sabije. Kuća se na jednom mestu slegne više nego na drugom.
• Premala dubina fundiranja. Traku iznad dubine smrzavanja mraz u tlu može podizati. Tipičan znak su kose pukotine u uglovima zidova i oko otvora.
• Armatura položena na zemlju. Bez zaštitnog sloja betona čelik korodira i armatura gubi svrhu.
• Dolivena voda u beton. Beton se lakše sipa, ali je slabiji i više se skuplja.
• Nevibriran beton. U traci ostaju šupljine i gnezda agregata, naročito oko armature i uz zidove rova.
• Zaboravljeni prodori i uzemljenje. Naknadno bušenje slabi temelj, a uzemljenje mora da se rešava zamenskim načinom.
• Neravna gornja površina. Prvi red blokova se onda ravna debelim slojevima maltera i ceo temeljni zid ispadne kriv.
• Izostala nega. Površina se po vrućini prebrzo osuši, ispuca i ostane prašnjava i meka.

Samo betoniranje traka za uobičajenu porodičnu kuću ekipa obično završi za jedan radni dan, kod manjih objekata i za nekoliko sati. Priprema armature, prodora i uzemljenja traje obično od jednog do nekoliko dana, zavisno od obima.

Beton počinje da se vezuje nekoliko sati posle mešanja, zavisno od temperature i sastava. Posle dopreme treba ga ugraditi što pre, a merodavno je vreme na otpremnici i preporuka betonske baze.

Po trakama se obično može oprezno hodati sledećeg dana. Sa zidanjem prvog reda blokova leti se uglavnom počinje posle nekoliko dana, po hladnom vremenu kasnije. Beton dostiže projektovanu čvrstoću otprilike posle 28 dana, ali to obično nije prepreka za nastavak zidanja, ako to odobri odgovorni izvođač ili projektant.

Zašto beton treba negovati

Zašto polivati beton kada je već izbetoniran? Cementu je potrebna voda da bi očvrsnuo. Ako se gornja površina prebrzo osuši, ostaje slaba i ispuca. Leti se zato površina pokriva folijom ili geotekstilom i nekoliko dana poliva, obično otprilike nedelju dana. Kod betona u zemlji to je jednostavnije, jer su bočne strane u vlažnom tlu.

Pri temperaturama oko +5 °C i nižim beton treba zaštititi od mraza. Betonska baza isporučuje beton sa dodacima za hladno vreme, a sveža površina se pokriva termoizolacionim prostirkama ili folijom sa izolacijom. U smrznut iskop ili na dno pod snegom se ne betonira.

Bezbednost oko iskopa

U dublje rovove sa nestabilnim zidovima ne ulazite. Zidovi mogu da se obruše i kada izgledaju čvrsto, naročito posle kiše ili pored teškog kamiona. Pri radu sa pumpom pazite na električne vodove iznad placa, a niko ne sme da stoji ispod kraka pumpe.

Samo betoniranje temelja je konstruktivni posao i pripada ekipi sa iskustvom, pervibratorom i odgovornim izvođačem. Ali vlasnik gradilišta može dosta da uradi sam pre i posle betoniranja, a da ne ulazi u rov i ne dira armaturu. Taj deo često odlučuje o kvalitetu.

1. Dan pre betoniranja proveriti vremensku prognozu i, ako se najavljuju mraz, jaka kiša ili velika vrućina, dogovoriti sa izvođačem eventualno pomeranje termina.
2. Obezbediti i učvrstiti prilaz za mikser, ukloniti materijal i vozila sa puta do iskopa.
3. Pripremiti foliju ili geotekstil u dovoljnoj količini, opterećivače za ivice, crevo i pristup vodi.
4. Sa ivice iskopa, bez ulaska u rov, fotografisati armaturu, traku uzemljivača i zaštitne cevi sa metrom u kadru.
5. Prikupiti otpremnice svih miksera i sabrati isporučene količine.
6. Kada ekipa poravna površinu i beton malo stegne, pokriti trake folijom ili geotekstilom i opteretiti ivice.
7. Narednih dana površinu polivati blagim mlazom, ujutro i uveče, obično otprilike nedelju dana po toplom vremenu.
8. Po hladnom vremenu umesto polivanja držati pokrivač suvim i proveravati da li toplotna zaštita dobro naleže.
9. Ne opterećivati sveže trake: ne stavljati na njih palete blokova i ne voziti preko njih.
10. Posle nekoliko dana pregledati površinu i zabeležiti eventualne pukotine ili gnezda agregata.

Proveravati se isplati već tokom betoniranja, ne tek posle. Većinu grešaka vidite istog dana, dok se još mogu ispraviti. Pri preuzimanju tražite da vam pokažu dokumentaciju i obiđite ceo obim traka.

• otpremnice za svaki mikser sa ispravnom klasom betona, konzistencijom i količinom,
• zbir isporučenog betona upoređen sa proračunom i sa fakturisanom količinom,
• upis o preuzimanju dna iskopa i armature u građevinskom dnevniku, ako se vodi,
• fotografije iskopa, armature, trake uzemljivača i zaštitnih cevi pre betoniranja,
• izvodi uzemljivača na mestima iz projekta elektroinstalacija,
• zaštitne cevi za instalacije na pravim mestima, prohodne i nezapušene betonom,
• gornja površina traka na projektovanoj koti, ravna, bez većih neravnina,
• širina i pravac traka prema crtežu, uglovi i ukrštanja bez suženja,
• površina bez gnezda agregata, rupa i otkrivene armature,
• bez pukotina i bez rastresite, prašnjave površine posle prvih dana,
• beleška o nezi betona, naročito po vrućini ili hladnom vremenu,
• informacija od kada se može zidati temeljni zid.