Rezanje dilatacionih fuga u betonu

Svež beton sadrži više vode nego što je cementu potrebno da očvrsne. Višak vode postepeno izlazi i ploča se skuplja. Odozdo je pri tome drži podloga, po obodu zidovi i stubovi. Nastaje zatezanje, a beton na zatezanje podnosi malo, pa se negde pocepa. Rez u gornjem delu ploče na tom mestu je oslabi, pa pukotina nastane baš ispod reza, prava i skrivena.

Sečena fuga nije isto što i dilataciona fuga

U svakodnevnom govoru sve fuge u betonu zovu se dilatacione. Stručnjaci razlikuju tri vrste i korisno je da ih poznajete kada razgovarate sa izvođačem:

• kontrakcione fuge (fuge skupljanja) prave se sečenjem u svež beton do dela debljine ploče i o njima je ovaj tekst,
• dilatacione (pokretne) fuge odvajaju ploču celom debljinom od zidova, stubova, stepeništa ili drugog dela objekta; prave se postavljanjem trake od penastog polietilena ili dilatacionog profila pre betoniranja, a ne sečenjem,
• radne fuge nastaju tamo gde je betoniranje prekinuto i nastavljeno sledećeg dana.

Stavka u cenovniku odnosi se na rezove u sveže očvrsli beton i obračunava se po dužnom metru reza. Ivična dilatacija uz zidove, ugradnja profila i kasnije popunjavanje fuga kitom posebni su radovi.

Raspored fuga trebalo bi da odredi projekat, a kod industrijskih podova i nosećih ploča uvek statičar. Kod garaže, terase ili dvorišta polazi se od nekoliko proverenih pravila koja iskusni betonirci znaju.

Veličina i oblik polja

• polje između fuga treba da bude što bliže kvadratu; odnos strana po pravilu ne bi trebalo da pređe približno 1 : 1,5, jer dugačke uske trake pucaju poprečno,
• što je ploča tanja, to su polja manja; orijentaciono se uzima dužina strane polja od približno 25 do 30 debljina ploče, pa kod ploče od 15 cm polja ispadaju oko 4 m,
• spoljne površine izložene suncu i mrazu dele se na manja polja nego podovi u zatvorenom,
• beton sa čeličnim ili sintetičkim vlaknima i gusto armirane ploče dozvoljavaju veća polja, ali uvek prema projektu ili preporuci isporučioca betona.

Mesta na kojima fuga ne sme da izostane

Zašto pod skoro uvek pukne od ugla stuba ili od loma zida? U svakom unutrašnjem uglu skuplja se napon. Fuga zato treba da polazi od uglova stubova, od lomova osnove u obliku slova L ili T, od uglova šahtova, slivnika i kanalica, kao i od ivica vratnih otvora. Oko stubova se polja obično okreću u romb, kako bi fuge išle u uglove.

Fuge treba da se nadovezuju jedna na drugu. Rez koji se završi nasred polja i ne nastavlja dalje pukotina će sama produžiti. Ako na pod ide keramika, korisno je uskladiti raspored rezova sa dimenzijama pločica, kako bi keramičar fugu iz podloge kasnije mogao da prenese u spojnicu između pločica.

Kod sečenja fuga ne odlučuje datum, nego sat. Ako se seče prerano, disk čupa zrna agregata i ivice fuge se mrve. Ako se seče kasno, beton je u međuvremenu već pukao po svome i rez je uzaludan. U praksi se lako desi da ploča betonirana po vrelom letnjem danu dobije prve fine pukotine još pre jutra.

Od čega zavisi kada seći

• temperatura vazduha i podloge: leti se vremenski prozor otvara mnogo ranije, po hladnom vremenu pomera se za mnogo sati,
• vrsta cementa i receptura betona, aditivi koji ubrzavaju ili usporavaju vezivanje,
• vetar i sunce, koji isušuju površinu,
• debljina ploče i način nege posle betoniranja.

Uobičajenom podnom mašinom za sečenje beton se po pravilu seče približno 6 do 24 sata posle betoniranja, po toplom vremenu bliže donjoj granici. Postoje i lake mašine za takozvano rano sečenje, koje rade na betonu već posle nekoliko sati, ali prave plići rez i nema ih svaki izvođač.

Kako se trenutak prepoznaje na licu mesta

Iskusan majstor se ne oslanja na sat. Prvo zagrebe površinu ekserom ili ključem: ako ogrebotina ostane plitka i zrna ne ispadaju, beton je spreman. Zatim napravi kratak probni rez na ivici površine. Kada su ivice čiste i disk ne izvlači kamenčiće, može da se nastavi. Zato je važno da izvođač zna tačno vreme betoniranja i da bude spreman da dođe i uveče, noću ili vikendom.

Šta treba da bude spremno pre dolaska majstora

• šema rasporeda fuga, po mogućstvu ucrtana u osnovu sa kotama,
• kod podnog grejanja crtež razvoda ili bar fotografije cevi sa merama, snimljene pre betoniranja,
• podatak o debljini ploče i položaju armature,
• prilaz za mašinu bez prepreka i slobodne ivice uz zidove,
• izvor vode za hlađenje diska i mesto gde mulj može da otiče,
• kod električne mašine u zatvorenom priključak struje sa odgovarajućim osiguračem,
• osvetljenje, ako će se seći posle mraka.

Postupak korak po korak

1. Majstor proverava stanje betona grebanjem i probnim rezom.
2. Linije fuga prenose se na površinu obeleživačkom uzicom sa bojom, a kod podnog grejanja obeležavaju se i trase cevi.
3. Na mašini se podešava dubina reza prema debljini ploče.
4. Seče se ravnomerno celom dužinom linije, bez zaustavljanja na sredini, da rez ne bi imao stepenike i da se ivice ne bi mrvile.
5. Uz zidove, gde velika mašina ne dopire, rez se završava ručnom mašinom ili ugaonom brusilicom sa dijamantskim diskom.
6. Mulj od mokrog sečenja odmah se spira ili usisava. Ako se osuši na površini, ostavlja mrlje i zapuši fugu.
7. Posle sečenja ploča se i dalje neguje kvašenjem ili pokrivanjem folijom, jer rez ne menja činjenicu da betonu treba vlaga.

Mokro ili suvo sečenje

Većina podnih mašina radi sa vodenim hlađenjem. Voda štiti disk i, pre svega, vezuje prašinu. Suvo sečenje sa industrijskim usisivačem bira se u zatvorenom prostoru, gde bi voda i mulj pravili problem, na primer kod sečenja postojećeg poda u kući u kojoj se živi. Betonska prašina sadrži sitan kvarc koji oštećuje pluća, zato se bez usisavanja ili vode ne seče. Mašine na benzin ne smeju da rade u zatvorenim prostorijama, izduvni gasovi su opasni.

Koliko duboko seći

Rez mora toliko da oslabi ploču da ona pukne baš u njemu. Kod betonskih ploča po pravilu se seče do dubine približno trećine debljine, a kod ranog sečenja lakom mašinom rez može da bude plići, ako to dozvoljavaju proizvođač mašine i projekat. Kod cementnih i anhidritnih košuljica takođe se računa sa približno trećinom debljine. Preplitak rez je čest razlog zbog kog pukotina nastane nekoliko centimetara pored fuge.

Kod armirane ploče treba znati gde je mreža. Armaturna mreža treba da leži u donjem ili srednjem delu ploče i rez je po pravilu ne dodiruje. Ako je mreža postavljena previsoko, disk je zakači, a to je znak da armatura nije pravilno postavljena. O prekidu armature u fugama odlučuje statičar, a ne majstor koji seče.

Širina reza

Osnovni rez diskom širok je po pravilu približno 3 do 5 mm. Ako će se fuga kasnije puniti trajno elastičnim kitom, često se posle nekoliko nedelja proširi drugim rezom, da kit ima dovoljno prostora i da može da radi. Odnos širine i dubine ispune određuje proizvođač kita.

Čime popuniti fuge

• poliuretanski ili hibridni kit uobičajen je izbor za garaže, terase i dvorišta; elastično prati pomeranje i štiti fugu od vode i nečistoće,
• polukruta epoksidna ili poliurea ispuna koristi se u halama i magacinima gde se kreću viljuškari sa tvrdim točkovima; mekan kit ne bi pod njima podupirao ivice i one bi se krunile,
• bez ispune ostaju fuge u košuljicama i podlogama koje se dalje prekrivaju, ali rez mora da se prenese u završni sloj.

Pre kitovanja u dublju fugu stavlja se penasti podložni kanap, da kit ne bi bio zalepljen za dno i da bi mogao slobodno da se isteže. Ivice se premazuju prajmerom prema uputstvu proizvođača. Fuge se pune tek kada beton prođe veći deo skupljanja, po pravilu najranije posle nekoliko nedelja. Prerano popunjena fuga nastavlja da se širi i kit se odvaja od ivice.

Činioci od kojih zavisi zahtevnost

• ukupna dužina rezova i debljina ploče, jer dublji rez znači sporiji rad i veće trošenje diska,
• tvrdoća agregata, beton sa tvrdim rečnim šljunkom ili čeličnim vlaknima seče se sporije od betona sa mekšim krečnjačkim agregatom,
• termin, sečenje noću, vikendom ili uz kratku najavu zahtevnije je za izvođača,
• razuđenost površine, mnogo kratkih rezova, uglova i dosecanja uz zidove traje duže od nekoliko dugih pravih linija,
• prilaz i okruženje, zatvoren prostor bez odvoda vode, potreba za suvim sečenjem sa usisavanjem, nošenje mašine uz stepenice,
• sečenje postojećeg starog betona, koje je sporije i često se radi tek kada pukotine već nastanu,
• podno grejanje u ploči, koje traži precizno obeležavanje i oprez.

Usklađivanje sa betonircima

Majstor koji seče mora da zna kada počinje i završava se betoniranje i kada se završava gletovanje površine. Praktično je dogovoriti ga u isto vreme sa izvođačem betonskih radova ili proveriti da li betonirci sečenje rade sami. Ako se betonira u više faza, svaka faza ima svoj vremenski prozor za sečenje.

Podno grejanje

Kod košuljica sa podnim grejanjem fuge se planiraju zajedno sa grejnim krugovima. Granice krugova, prelazi kroz vrata i velike površine odvajaju se dilatacionim profilom već pri betoniranju. Sečenjem se prave samo dopunske kontrakcione fuge, i to samo na mestima gde ne prolaze cevi. Presečena grejna cev znači razbijanje košuljice i složenu popravku, pa se bez pouzdano obeleženih trasa iznad grejanja ne seče.

Podopolagači i keramičari

Fuga iz podloge mora da se pojavi i u završnom podu. Kod lepljene keramike iznad reza ostavlja se elastična spojnica ispunjena silikonom ili se ugrađuje dilatacioni profil. Ako se keramika postavi preko fuge bez prekida, pukotina iz podloge pre ili kasnije prelazi u pločice. Kod plivajućih podova fuge u podlozi rešavaju se prema uputstvu proizvođača poda, a kod lepljenih drvenih podova ponekad se pre lepljenja stabilizuju smolom, ali uvek tek kada je jasno da se više ne pomeraju.

Stanovi i stambene zgrade

Sečenje postojećeg betona u stanu ili u zajedničkim prostorijama bučno je i prašnjavo. Termin je dobro dogovoriti sa upravnikom ili stambenom zajednicom i unapred obavestiti komšije. Uobičajeno sečenje fuga u novi pod nije zahvat u noseću konstrukciju. Ako bi se ipak sekla međuspratna ili druga noseća ploča, odlučuje statičar, a pre početka radova vredi proveriti u nadležnom organu da li je za takav zahvat, prema važećim propisima o planiranju i izgradnji, potrebna dozvola ili prijava radova.

• kasno sečenje: slučajne pukotine nastale su pre nego što je stigla mašina, pa ploča ima i rezove i pukotine pored njih,
• prerano sečenje: izmrvljene ivice sa iščupanim agregatom, koje se pod opterećenjem dalje krune,
• preplitak rez: pukotina zaobiđe fugu i nastane nekoliko centimetara pored nje,
• prevelika ili izdužena polja: poprečne pukotine na sredini polja, tipično na dugim prilaznim stazama,
• izostala fuga iz unutrašnjeg ugla: kosa pukotina od ugla stuba, šahta ili loma zida,
• rez koji se završava nasred površine: pukotina nastavlja u pravcu reza sve do ivice,
• nesprani mulj: sive mrlje na površini i fuge zapušene osušenom kašom,
• prekinuta nega posle sečenja: površina se isuši, nastane mreža finih pukotina i površina se praši,
• prerano kitovanje: kit se posle nekog vremena odvoji od jedne ivice i u fugu prodire voda,
• keramika postavljena preko fuge: napukle pločice u pravoj liniji tačno iznad reza, često tek posle prve grejne sezone.

Većina ovih grešaka ne može potpuno da se popravi. Pukotine mogu da se zaliju smolom ili da se zaseku i popune kitom, ali ploča više ne izgleda onako uredno kao sa rezovima napravljenim u pravo vreme.

Ako betonirate manju terasu, stazu ili pod u baštenskoj kućici, fuge možete sami da isečete iznajmljenom podnom mašinom sa vodenim hlađenjem. Računajte na to da vam termin određuje beton, a ne kalendar, i da mašinu morate obezbediti unapred. Noseće ploče, podove sa podnim grejanjem i velike površine prepustite izvođaču. Pri radu koristite zaštitu za sluh, naočare, rukavice, čvrstu obuću i respirator.

1. Pre betoniranja nacrtati raspored fuga, sa poljima što bližim kvadratu i fugama iz svakog unutrašnjeg ugla.
2. Rezervisati mašinu sa dijamantskim diskom za svež beton za dan betoniranja i sledeći dan.
3. Na ivicama oplate obeležiti položaj svake fuge, da bi se linije posle betoniranja brzo prenele.
4. Posle betoniranja i gletovanja pratiti površinu i nekoliko sati posle vezivanja proveravati je grebanjem.
5. Preneti linije obeleživačkom uzicom između oznaka na oplati.
6. Podesiti dubinu reza na približno trećinu debljine ploče.
7. Napraviti kratak probni rez na ivici i proveriti da li se ivice mrve.
8. Pustiti vodu na disk i seći svaku liniju ravnomerno od ivice do ivice, bez zaustavljanja na sredini.
9. Voditi mašinu polako i pravo, ne gurati je silom napred.
10. Doseći mesta uz ivice, gde mašina ne dopire, ugaonom brusilicom sa dijamantskim diskom i vođicom od letve.
11. Odmah sprati mulj sa površine i iz fuga.
12. Ploču ponovo pokriti folijom ili je kvasiti nekoliko dana, zavisno od vremena.
13. Posle nekoliko nedelja očistiti fuge, ubaciti podložni kanap i popuniti ih elastičnim kitom prema uputstvu proizvođača.

Rez može da se proveri odmah po završetku, ali pravi rezultat pokazuju tek naredni dani. Kada se posle nekog vremena ispod reza pojavi tanka pukotina, fuga radi tačno onako kako treba. Problem su pukotine van fuga. Pri preuzimanju posla vredi proći celu površinu i proveriti:

• raspored fuga odgovara dogovorenoj šemi ili projektu,
• fuge su prave, neprekinute i idu od ivice do ivice ili do druge fuge,
• iz svakog unutrašnjeg ugla, stuba, šahta i vratnog otvora polazi fuga,
• dubina reza izmerena na nekoliko mesta odgovara dogovoru,
• ivice rezova su čiste, bez iščupanog agregata i odlomljenih komada,
• kod podnog grejanja cevi nisu oštećene, što potvrđuje ispitivanje pritiskom ili provera krugova,
• površina i fuge su očišćene od mulja i osušene kaše,
• na površini nema slučajnih pukotina van fuga,
• ploča se posle sečenja i dalje neguje,
• dogovoreno je ko će, kada i kojim materijalom popuniti fuge,
• kod poda ispod keramike imate ucrtan položaj fuga za keramičara.