Sabijanje podloge vibro pločom

I zemlja i naneti kameni agregat imaju vazduh između zrna. Kada na takav sloj postavite behaton ili izlijete beton, zrna se pod opterećenjem, vodom i mrazom postepeno sležu. Posledica su ulegnuća, bare, napukle ploče i nakrivljeni ivičnjaci. Sabijanje to sleganje obavi unapred: vibracija i pritisak preslože zrna tako da se međusobno uklinje i sloj se dalje ne sabija.

Sabijanje vam treba praktično uvek kada na terenu nastaje nešto što treba da nosi opterećenje:

• podloga za behaton, staze i terase,
• prilazni putevi i parking mesta,
• tampon ispod temeljne ploče ili poda na tlu,
• zasipanje rovova posle priključaka i zasipi oko temelja,
• podloga za baštensku kućicu, garažu ili bazen.

Treba razlikovati dve stvari. Posteljica je dno iskopa, dakle prirodno tlo na kome se počinje gradnja. Tamponski slojevi su naneti materijali, najčešće drobljeni kameni agregat različitih frakcija. Sabija se i jedno i drugo, ali na različit način i sa različitim rezultatom.

Priprema i sabijanje posteljice

Posle iskopa se najpre ukloni sav humus, korenje i meka mesta. Humus se ne sabija, jer sadrži organske materije koje se vremenom razgrađuju i sležu. Posteljica se poravna u traženi pad i pređe pločom ili valjkom. Na peskovitom i šljunkovitom tlu to ide lako. Na glinovitom i ilovastom tlu vibracija deluje slabije, a mokra glina pod pločom počne da „pumpa“, odnosno da se talasa i istiskuje vodu. Tada se sabijanje prekida: mokra mesta se zamene kamenim materijalom ili se posteljica ostavi da se prosuši.

Na glinovito tlo se često postavlja razdvojni geotekstil. On sprečava da se sitna glina vremenom utiskuje u kameni agregat, pa podloga ne gubi nosivost.

Nasipanje i sabijanje u slojevima

Tampon se nikada ne nasipa odjednom u punoj debljini. Razastre se u sloju koji određena mašina može da sabije celom dubinom, pa se tek onda dodaje sledeći. Kod lakih ploča to su obično slojevi od približno 15 do 20 cm, dok teže reverzibilne ploče i valjci savladavaju deblje slojeve, prema podacima proizvođača. Sloj se sabijanjem spusti, zato se materijal nasipa nešto više od konačne visine.

Svaki sloj se prelazi u trakama koje se međusobno preklapaju, uobičajeno četiri do šest puta. Kreće se od ivica ka sredini, a na kosini odozdo nagore. Iskusan rukovalac prepozna sabijen sloj po tome što ploča počne da poskakuje, promeni se zvuk i u površini posle prolaza ne ostaju tragovi. Teže mašine imaju ugrađen pokazivač zbijenosti koji to pokazuje direktno.

Ivice, uglovi i mesta uz instalacije

Ploča ne može da priđe sasvim do zida, u uglove ni tik uz šahtove. Ta mesta se dosabijaju vibro nabijačem, koga majstori često zovu „žaba“. Ima malu stopu i lako se njime manevriše. Iznad tek položenih cevi najpre se ručno ili lakom mašinom sabije obloga od peska, a teža mašina dolazi tek kada je nadsloj dovoljno debeo. Podloga treba da izlazi van ivice budućeg popločanja, kako ivičnjaci ne bi stajali na nesabijenom rubu.

Koliko to traje

Sami prolazi pločom su brzi. Vreme uglavnom odlazi na dovoz, razastiranje i kvašenje materijala. Kod uobičajenog prilaza od nekoliko desetina m² sa dva do tri sloja to je obično jedan do dva dana rada. Sabijanje nema vreme sušenja ni očvršćavanja, na gotovu podlogu se može odmah nastaviti. Ako u međuvremenu padne obilna kiša ili udari mraz, površina se pre daljeg rada proveri i po potrebi ponovo sabije.

Na ovoj stranici cenovnika nalaze se dve stavke: sabijanje vibro pločom i sabijanje vibro valjkom. Obe se obračunavaju po m², a razlikuju se po mašini, dubini dejstva i vrsti objekta za koju su pogodne.

Laka jednosmerna ploča

Ide u jednom smeru i okreće se ručno. Pogodna je za staze, manje terase, sabijanje peščane posteljice i za vibriranje gotovog behatona preko gumene ili poliuretanske podloge. Za debele slojeve tampona ispod prilaza je preslaba.

Reverzibilna ploča

Teža mašina koja ide napred i nazad bez okretanja. To je standard za podloge ispod prilaza, parkinga i temeljnih ploča porodičnih kuća. Savladava deblje slojeve i sa njom se dobro radi i u zatvorenim dvorištima i uz zidove.

Vibro valjak

Ručno vođeni duplex valjak ili valjak sa sedištem isplati se na većim i otvorenim površinama: dugi prilazni putevi, veći parkinzi, interne saobraćajnice. Ima veću dubinu dejstva i veći učinak po m². Ipak, treba mu prostor za okretanje i pristup za kamion koji ga doveze, a na malim površinama njegova prednost nestaje. Kod starijih zgrada, slabih susednih temelja ili svežeg zida vibracije treba proceniti, jer i valjak i teška ploča prenose potrese na okolinu.

Vibro nabijač

Za uske rovove, uglove, okolinu šahtova i za glinovito tlo. Tamo gde ploča samo vibrira po površini, nabijač udarima sabija materijal u dubinu. U praksi se često radi kombinovano: površina pločom ili valjkom, ivice nabijačem.

Kada poredite ponude, pitajte koju će mašinu firma koristiti, koliko će biti debeo jedan sloj i da li se cena po m² odnosi na jedan sloj ili na ceo paket slojeva. Zbog toga se ponude koje na prvi pogled deluju isto vrlo često ne mogu porediti.

Za tamponske slojeve koristi se drobljeni kameni agregat sa ravnomernom granulacijom, tipično frakcije 0/31,5 ili 0/63, a za ravnanje ispod behatona sitniji drobljeni kamen, na primer 4/8. Drobljena zrna imaju oštre ivice i uklinjavaju se jedno u drugo. Obli rečni šljunak se pod vibracijom samo kotrlja i ne stvara čvrst sloj, zato mu nije mesto u podlozi ispod površina po kojima se vozi.

Zašto je vlažnost toliko važna? Suv materijal se teško sabija, jer zrna imaju veliko trenje, a sitne čestice se praše. Raskvašen materijal, sa druge strane, istiskuje vodu i ne da se sabiti. Optimalan je blago vlažan tampon: kada ga stisnete u šaci, zadrži oblik, ali iz njega ne curi voda. Leti se zato slojevi pre sabijanja polivaju, a posle kiše se čeka da se voda ocedi.

Smrznut materijal i smrznuta posteljica se ne sabijaju. Posle odmrzavanja sloj bi se slegao i ceo posao bi bio uzaludan.

Sabijanje je brz posao koji se lako zaglavi na stvarima koje je trebalo rešiti unapred. Pre dolaska ekipe treba da bude jasno sledeće:

• iskop je završen na traženoj dubini i u traženom padu, humus je odvezen,
• sve instalacije u površini su položene, zatrpane peskom i snimljene (kanalizacija, voda, struja, drenaža, zaštitne cevi za buduću rasvetu),
• naručen je materijal odgovarajuće frakcije i količine, sa rezervom za sabijanje,
• dogovorena je konačna visina i padovi, po mogućnosti obeleženi kočićima ili kanapom,
• obezbeđen je pristup za kamion i mašinu, kao i mesto za istovar materijala,
• na raspolaganju je voda za kvašenje.

Ako površina pripada stambenoj zgradi, na primer zajedničko dvorište ili parking, radove treba unapred dogovoriti sa upravnikom zgrade ili stambenom zajednicom. Za nove popločane površine, prilaze i parkinge proverite u nadležnom organu opštine šta vam prema važećim propisima o planiranju i izgradnji treba. Nemojte se oslanjati na pretpostavku da za to ništa nije potrebno.

Jednostavan posao je ravna, otvorena površina sa šljunkovitim tlom, dobrim pristupom i materijalom istovarenim direktno na mesto rada. Zahtevnost raste kada:

• materijal mora da se nosi ili vozi kolicima kroz uzak ulaz ili baštu,
• površina ima mnogo uglova, lukova, stepenika i prodora gde se radi nabijačem,
• je tlo glinovito ili natopljeno vodom, pa treba menjati meka mesta, postavljati geotekstil ili drenažu,
• se sabija na kosini ili u uskim rovovima,
• je podloga debela i sastoji se od više slojeva,
• projekat zahteva proveru nosivosti ispitivanjem,
• se radi tik uz starije objekte, pa vibracije treba ograničiti,
• je površina mala, a dovoz mašine traje dugo u odnosu na sam rad.

Sabijanje stoji između iskopa i svega što dolazi preko, zato je vezano za više zanata. Pre njega moraju biti završeni zemljani radovi i svi priključci. Naknadno kopanje kroz gotovu, sabijenu podlogu narušava celu površinu, a zasip rova se nikada više ne ponaša isto kao okolina. Vodoinstalater, električar i izvođač drenaže treba zato da polože svoje cevi i zaštitne cevi pre nego što počne nasipanje tampona.

Posle sabijanja dolazi postavljanje ivičnjaka, posteljica od sitnog kamena i behaton, odnosno oplata i betoniranje temeljne ploče ili asfaltiranje. Ivičnjaci se postavljaju u betonsku posteljicu na sabijenu podlogu, a ne u rastresitu zemlju. Ispod temeljnih ploča obično dolazi još podložni beton ili hidroizolacija, a za nju zidar ili izolater traži ravnu i čvrstu površinu bez oštrih zrna koja bi je probila.

Ako za objekat postoji projekat, debljine slojeva i traženu nosivost određuje projektant ili statičar. Kod behatona za putnička vozila često se postupa po preporukama proizvođača ploča, koje se obično nalaze u tehničkim listovima.

• Predebeo sloj odjednom. Površina deluje čvrsto, ali je donji deo ostao rastresit. Behaton posle godinu ili dve propada u tragovima točkova.
• Ostavljen humus ili korenje. Organske materije se razgrađuju i u površini nastaju lokalna ulegnuća.
• Sabijanje suvog ili raskvašenog materijala. Sloj ne dostiže potrebnu zbijenost i neravnomerno se sleže.
• Obli šljunak umesto drobljenog kamena. Podloga se pod opterećenjem pomera, behaton se talasa.
• Nedovoljno sabijene ivice. Ivičnjaci se vremenom naginju, a krajnji redovi ploča tonu.
• Izostavljen geotekstil na glinovitom tlu. Glina prodire u tampon, podloga gubi nosivost i površina se na mrazu izdiže.
• Teška mašina direktno iznad tek položenih cevi. Preti pucanje ili deformacija cevi, što otkrijete tek kada se kanalizacija zapuši.
• Loše izveden pad već u podlozi. Voda tada stoji i ispod i na popločanju, a zimi oštećuje celu konstrukciju.

Manju površinu, na primer baštensku stazu ili terasu, možete sabiti i sami, iznajmljenom pločom. Ne upuštajte se sami u sabijanje u dubokim rovovima, uz temelje starijih kuća ni iznad instalacija čiji tačan položaj ne znate. Ploča sa motorom ispušta izduvne gasove, zato sa njom ne radite u zatvorenom prostoru niti u dubokim iskopima. Računajte na vibracije i buku: štitnici za uši, čvrsta obuća i rukavice su obavezni.

1. Ukloniti humus i korenje, iskop poravnati u pad od približno 1 do 2 % od kuće.
2. Posteljicu preći pločom, a meka i mokra mesta zameniti kamenim agregatom.
3. Na glinovito tlo postaviti razdvojni geotekstil sa preklopima.
4. Nasipati tampon 0/31,5 u slojevima prema preporuci proizvođača ploče, kod lakih mašina obično do 15 do 20 cm.
5. Suv materijal politi tako da bude vlažan, ali da iz njega ne curi voda.
6. Svaki sloj preći četiri do šest puta u trakama koje se preklapaju, od ivica ka sredini.
7. Uglove i mesta uz zid dosabiti ručnim nabijačem.
8. Ravnost i pad proveriti letvom i libelom, neravnine dopuniti i ponovo sabiti.
9. Posle postavljanja behatona i zametanja peska u fuge, ploče izvibrirati pločom sa gumenom podlogom.

Najjednostavnija provera je pogled i korak. Na dobro sabijenoj podlozi ne ostaje trag cipele, površina ne ugiba i automobil ne pravi tragove točkova. Ravnost se proverava letvom od dva metra, a odstupanja treba da budu u granicama koje dozvoljava proizvođač popločanja ili projekat.

Kod prilaza, parkinga i podloga ispod temeljnih ploča nosivost se proverava merenjem. Radi se statički opit kružnom pločom ili brži opit lakom dinamičkom pločom. Rezultat je modul deformacije, koji se poredi sa vrednošću traženom u projektu. Ispitivanje radi geomehanička ili druga ovlašćena laboratorija, a rezultat dobijate u izveštaju. Ako projekat zahteva merenje, dogovorite ga unapred, pre nego što se na podlozi počne graditi.

• humus i organski ostaci su uklonjeni sa cele površine,
• materijal odgovara dogovorenoj frakciji i drobljen je, a ne obao,
• broj i debljina slojeva su prema dogovoru ili projektu,
• površina je ravna, bez tragova koraka i bez ugibanja,
• padovi su u smeru odvodnjavanja i odgovaraju obeležavanju,
• ivice, uglovi i okolina šahtova su dosabijeni,
• podloga izlazi van ivice budućeg popločanja ili ploče,
• instalacije u površini su neoštećene i njihov položaj je ucrtan,
• kada projekat to zahteva, postoji izveštaj o ispitivanju nosivosti.