Opšivanje atike na ravnom krovu (po obodu)

Zid i beton atike nisu napravljeni da kiša pada direktno po njima. Voda ulazi u gornju ivicu, zimi se smrzava i zid se postepeno mrvi. Na fasadi se zatim pojave mrlje, malter počne da otpada, a ispod plafona poslednjeg sprata vlažne fleke.

Lim na atici zato ima nekoliko zadataka:

• da pokrije gornju ivicu atike celom širinom,
• da vodu usmeri ka krovu, a ne na fasadu,
• da zaštiti hidroizolaciju podignutu uz atiku od sunca i oštećenja,
• da spoj krova i atike zatvori u jednu zaptivenu celinu.

Lim i hidroizolacija rade kao jedan sistem. Hidroizolacija se podiže uz unutrašnju stranu atike, a lim je odozgo prekriva. Ako je jedan sloj loše urađen, strada i drugi. Opšivka mora da ide bez prekida po celom obodu, uključujući uglove i završetke, jer svaki prekid je put za vodu.

Materijal utiče na trajnost, izgled i na to kako se lim spaja sa krovnim pokrivačem.

• pocinkovani lim: klasično i čvrsto rešenje, ali bez dodatne zaštite vremenom korodira, pa se danas ređe koristi,
• plastificirani (lakirani) lim: pocinkovani lim sa obojenim zaštitnim slojem, otporniji na koroziju i lako se uklopi sa bojom fasade ili prozora,
• lim sa slojem PVC-a: koristi se kod krovova sa PVC folijom, jer se folija na njega vari toplim vazduhom i spoj je zaista zaptiven; ne treba ga mešati sa običnim lakiranim limom, na koji folija ne može da se zavari,
• aluminijum: lagan, ne rđa i dobro drži oblik, pogodan za moderne objekte,
• titan-cink: veoma trajan, sa sivom patinom, ali traži iskusnog limara jer se obrađuje drugačije od čeličnog lima,
• bakar: vrlo dug vek i upečatljiv izgled, češće na reprezentativnim i starim zgradama.

Mislite i na susedne elemente. Voda ne bi trebalo da se sliva sa bakra na pocinkovani lim, jer cink tada brzo propada. Pričvrsni elementi treba da budu od materijala koji se slaže sa limom.

Razlikuju se i sistemi. Klasična opšivka se savija po meri u radionici ili na gradilištu. Gotovi sistemi imaju unapred oblikovane profile atike, ugaone komade i završetke, što ubrzava montažu i smanjuje rizik od greške pri savijanju.

Redosled određuje jedno pravilo: svaki gornji sloj prekriva donji, tako da voda uvek otiče preko preklopa naniže, kao preko crepova.

1. Priprema podloge. Gornja površina atike mora biti čvrsta, čista i suva. Na utopljenoj atici se često postavlja drvena daska ili ploča koja daje ravnu podlogu za lim.
2. Pad. Gornja površina dobija blagi pad ka krovu, obično nekoliko stepeni prema preporuci proizvođača sistema.
3. Hidroizolacija. Bitumenske trake ili folija podižu se uz unutrašnju stranu atike, po mogućstvu preko gornje ivice.
4. Držači. Na podlogu se pričvršćuju držači ili nosive lajsne na koje se lim kači, pa ga ne treba bušiti odozgo.
5. Postavljanje lima. Delovi se polažu sa preklopom ili spajaju falcom. Na razmacima koje određuju materijal i proizvođač prave se dilatacioni spojevi, da bi lim mogao slobodno da se širi i skuplja.
6. Uglovi i završeci. Unutrašnji i spoljni uglovi i spojevi sa zidom rade se posebno, gotovim komadima ili pažljivo izrađenim delovima.
7. Zatvaranje spoja. Kod lima sa PVC slojem folija se zavari na lim, a kod drugih sistema spoj se pokrije i zaptije po tehnologiji proizvođača.

Ovo je rad na visini na samoj ivici krova i zahteva skelu ili drugu zaštitu od pada. Zato ga prepustite limaru koji ima opremu i iskustvo.

Ni dobar lim ne pomaže ako mu je oblik loše zamišljen. Širina opšivke zavisi od debljine atike zajedno sa izolacijom i od toga koliko lim treba da prepusti sa obe strane.

Sa spoljne strane lim mora da ima okapnicu, savijeni nos odmaknut od fasade. Voda sa nje kaplje u prazno i ne sliva se niz malter. Ako okapnice nema ili je preblizu zida, na fasadi se posle nekog vremena pojave tamne pruge i vlaga.

Zašto pad ide ka krovu, a ne napolje? Voda sa krova se ionako skuplja u slivnicima i olucima. Kad bi atika imala pad ka fasadi, sva kiša sa njenog vrha slivala bi se niz zid. Pad mora biti ujednačen, bez mesta gde bi voda stajala i zimi se ledila.

• dužina i oblik oboda: prava atika je jednostavna, a svaki ugao, niša ili prodor oduzima vreme,
• stanje podloge: oštećen zid ili atiku bez pada treba prvo popraviti, što je posao za zidara,
• skidanje starog lima: demontaža i odvoženje stare opšivke su dodatni posao,
• visina i pristup: visoka zgrada ili skučeno dvorište znače složeniju skelu,
• materijal: titan-cink i bakar se teže obrađuju od običnog lima.

U stambenoj zgradi o opšivanju atike odlučuje se zajednički, preko upravnika ili stambene zajednice. Ako se radovima menja izgled ili konstrukcija krova, na primer pri utopljavanju atike, proverite u nadležnom organu šta traže važeći propisi o planiranju i izgradnji. Ne računajte unapred da nikakva prijava nije potrebna.

• pad ka fasadi ili bez pada: voda stoji na atici, sliva se niz zid i zid vlaži,
• okapnica nedostaje ili je prekratka: na fasadi ostaju tragovi vode,
• preuzak lim: ivica atike ili izolacije ostaje otkrivena,
• šrafovi kroz vrh lima bez zaptivanja: svaka rupa je put za vodu,
• kruto pričvršćen lim bez dilatacija: leti i zimi se talasa, a spojevi pucaju,
• loše urađeni uglovi: tipično mesto prokišnjavanja,
• hidroizolacija završena ispod ivice: između folije i lima ostaje procep,
• loša kombinacija metala: korozija se pokaže tek posle nekoliko godina.

Pri preuzimanju pogledajte opšivku i sa krova i sa zemlje i proverite:

• da li lim ide bez prekida po celom obodu,
• da li gornja površina ima vidljiv pad ka krovu,
• da li je okapnica celom dužinom odmaknuta od fasade,
• da li su uglovi i završeci zaptiveni i uredno poravnati,
• da li spojevi imaju preklop ili falc i da li su dilatacije na pravim mestima,
• da na vrhu lima nema suvišnih rupa ni nezaptivenih šrafova,
• da li je hidroizolacija uvučena pod lim i spoj zatvoren,
• da lim nije izgreban, ulubljen ni deformisan,
• da posle kiše na atici ne stoji voda i da na fasadi nema novih tragova,
• da li su krov i okolina očišćeni od otpadaka lima i šrafova.