Limena fasada, sistem ugaone stojeće drške

Svaka limena traka ima uspravne ivice sa obe strane. Susedne ivice se prislone jedna uz drugu i zajedno saviju pod uglom. Tako nastaje uspravno rebro, koje na fasadi vidite kao tanku, karakterističnu liniju. Traka se drži za podlogu preko skrivenih metalnih držača, takozvanih klampi, koje su sakrivene unutar falca. Lim se dakle nigde u površini ne buši, pa voda nema kuda da prodre.

Zašto baš ugaoni, a ne dvostruki falc? Kod dvostrukog stojećeg falca ivice se presavijaju dva puta, spoj je zaptiveniji i više odgovara krovovima malog nagiba, gde se voda duže zadržava. Na uspravnom zidu voda brzo se sliva, pa je ugaoni falc ovde sasvim dovoljan. Radi se brže i izgleda uredno.

Postoji i takozvani klik sistem, kod kog se presovane ivice panela samo uklope jedna u drugu. Montaža je brža na velikim ravnim površinama. Na razuđenoj fasadi sa mnogo prozora i uglova klasičan falc ipak ostaje precizniji.

Lim nikada ne leži direktno na zidu. Reč je o ventilisanoj fasadi, kod koje između izolacije i lima ostaje vazdušni sloj. Vazduh u njemu struji nagore kao u dimnjaku i odnosi vlagu. Zid tako ostaje suv, a opasnost od buđi se smanjuje.

1. Plan rasporeda: limar ucrta gde idu pojedine trake, tako da falcevi idu simetrično u odnosu na prozore i uglove.
2. Konzole i noseća potkonstrukcija: u zid se ankerišu konzole, a na njih drvena ili metalna potkonstrukcija koja izravnava ravan zida.
3. Termoizolacija: između konzola se postavlja izolacija, obično negoriva mineralna vuna.
4. Fasadna membrana: štiti izolaciju od vetra i vlage, treba da bude namenjena fasadama sa otvorenim spojnicama.
5. Ventilisani sloj: obično najmanje oko 20 do 40 mm, sa prohodnim otvorima dole kod sokle i gore kod atike.
6. Trake i klampe: traka se nasađuje na klampe, koje je drže bez bušenja.
7. Zatvaranje falca: na dugim deonicama mašinom za falcovanje, u uglovima i kod detalja ručnim alatom.
8. Detalji: opšivanje atike, okapnica prozora, špaleta, sokle i prodora sistemskim elementima.

• Pocinkovani čelični lim sa plastifikacijom: uobičajen i dostupan izbor. Za fasadu se isplati kvalitetnija površinska zaštita sa većom otpornošću na UV zračenje, inače boja na južnoj strani vremenom može da izbledi.
• Aluminijum: lagan je, pa odgovara rekonstrukcijama gde zid ne može da nosi veliko opterećenje. Pri promenama temperature širi se više od čelika, zato je pravilna dilatacija ovde još važnija.
• Titancink: vremenom stvara sivu zaštitnu patinu u kojoj se sitne ogrebotine gube, a premazi mu ne trebaju. U pogodnoj sredini traje mnogo decenija. Računajte na duži rok isporuke.
• Bakar i nerđajući čelik: veoma trajni i upečatljivi, na porodičnim kućama se pojavljuju pre kao izuzetak.

Debljina fasadnog lima obično je oko 0,6 do 0,8 mm. Pazite na kombinovanje metala: ako voda sa bakra otiče na pocinkovani čelik, nastaje galvanska korozija i čelik brzo strada. Metale na jednoj fasadi zato birajte tako da se međusobno slažu.

Dve fasade iste površine mogu da se potpuno razlikuju po količini rada. Ravan zid bez otvora ide brzo, jer mašina za falcovanje prelazi celu traku odjednom. Svaki prozor, ugao, niša ili prodor za ventilaciju i rasvetu znači dodatni ručni rad.

• Razuđenost kuće: uglovi, lukovi i povučeni delovi traže precizno oblikovanje.
• Broj prozora: špalete i okapnice zahtevaju mnogo ručnog rada.
• Visina objekta: kod viših kuća potrebna je skela. Ako radite i krov, postavlja se samo jednom.
• Stanje podloge: kriv stari zid traži više rada na izravnavanju potkonstrukcije.
• Dužina traka: kod dugih traka, prema uputstvu proizvođača obično preko 3 m, potrebne su i klizne klampe.
• Vreme: na mrazu se lim teže oblikuje, a neke detalje tada nije moguće uraditi.

Ovo je rad na visini sa profesionalnim alatom, zato ga prepustite iskusnom limaru. Ako živite u stambenoj zgradi, fasada je zajednički deo zgrade i o njoj odlučuje stambena zajednica, a radove organizuje upravnik.

Sam lim traje dugo. Kvarove skoro uvek izazove montaža koja ne poštuje kako se metal ponaša.

• Samo fiksne klampe na dugim trakama: leti se metal širi, nema kuda, pa se površina talasa ili se čupa ankerisanje.
• Premalo klampi: njihov broj treba da zavisi od izloženosti vetru i visine kuće, a ne od navike izvođača. Na područjima sa jakom košavom ovo je posebno važno, jer inače oluja može da ošteti fasadu.
• Zapušen ili izostavljen ventilisani sloj: vlaga ostaje u konstrukciji i kondenzuje se na izolaciji.
• Kit umesto detalja: kit se suši i puca. Spoj treba da bude rešen oblikom lima.
• Nedovoljno zatvoren falc: mesto sa labavim spojem propušta kišu koju nosi vetar.
• Loš plan rasporeda: uska traka u uglu fasade naknadno se ne može ispraviti.

U praksi se dešava i da izvođač ima dobre preporuke za krovove, a fasadu radi prvi put. Zato pitajte za završene fasade i pogledajte ih uživo.

• falcevi su paralelni i zatvoreni celom dužinom,
• gledano sa strane, površina nije talasasta,
• trake su raspoređene simetrično u odnosu na prozore i uglove,
• ventilacioni otvori kod sokle i atike su prohodni i zaštićeni mrežicom,
• okapnice prozora imaju okapni nos koji odvodi vodu od zida,
• uglovi i prodori su rešeni sistemskim elementima, a ne kitom,
• na limu nema ogrebotina, ulubljenja ni ostataka zaštitne folije,
• dobili ste posebnu garanciju za materijal i za montažu, kao i dokumentaciju o ugrađenom limu.