Prskana penasta izolacija - zatvorena struktura

Prskana PUR pena nastaje mešanjem dve tečne komponente, poliola i izocijanata. One se spajaju tek u pištolju za prskanje, masa odmah zapeni i za nekoliko sekundi očvrsne. Od recepture i gustine zavisi kakve će se ćelije u peni stvoriti.

• Zatvorena struktura (tvrda pena): ćelije su zatvorene i ispunjene gasom. Pena je čvrsta, drži oblik i gotovo ne propušta ni vodu ni vodenu paru. Zapreminska masa je obično iznad 35 kg/m³, a udeo zatvorenih ćelija oko 90 % i više.
• Otvorena struktura (meka pena): ćelije su međusobno povezane. Pena je lagana i elastična, propušta paru i bolje prigušuje buku, ali joj vlaga ne prija. Koristi se uglavnom u suvom unutrašnjem prostoru.

Zašto se tvrda pena bira i zbog uštede prostora? Njen koeficijent toplotne provodljivosti λ prema podacima proizvođača obično iznosi oko 0,025 W/(m·K), a kod meke pene otprilike 0,037 W/(m·K). Za isti izolacioni efekat dovoljan je, dakle, tanji sloj. To ćete posebno ceniti u potkrovlju sa niskim rogovima, gde ne želite da izgubite visinu prostorije.

Tvrda pena odgovara svuda gde vam treba izolacija otporna na vodu i mehanički čvrsta:

• kosi krovovi i potkrovlja, gde pena ispuni prostor između rogova i zaptije i komplikovane detalje oko dimnjaka ili krovnih prozora,
• ravni krovovi, gde se pena nanosi spolja i zatim štiti zaštitnim premazom ili dodatnim slojem,
• temelji, sokle i podzemni delovi objekta u dodiru sa zemljom ili vodom koja prska sa tla,
• hale, magacini, poljoprivredni objekti i hladnjače, gde treba brzo izolovati velike površine limenih ili betonskih konstrukcija.

Kod kosog krova prskanje je samo jedan sloj u celom sklopu. Nadovezuje se na limarske i krovopokrivačke radove, odnosno na sekundarnu krovnu foliju ili daščanu oplatu, letvisanje i pokrivač. Sklop krova treba da odredi projektant. Tvrda pena je sama po sebi gotovo paronepropusna, pa posebna parna brana često nije potrebna. Ipak, presudni su konkretan sistem i to da drveni rogovi ne ostanu zatvoreni u vlazi. Ne preporučuje se prskanje pene direktno na donju stranu crepa, jer je kasnija popravka krova tada veoma komplikovana.

Ako je reč o izolaciji fasade, ravnog krova ili nekoj drugoj izmeni objekta, prema važećim propisima o planiranju i izgradnji proverite u nadležnom organu da li vam je potrebna neka dozvola ili prijava radova. U stambenoj zgradi se uvek prvo obratite upravniku ili stambenoj zajednici, jer krov i spoljni zidovi spadaju u zajedničke delove zgrade. Lokalne samouprave u Srbiji povremeno raspisuju javne pozive za subvencije za energetsku sanaciju, pa vredi proveriti uslove u svojoj opštini pre nego što naručite radove.

Ovaj posao uvek radi specijalizovana firma sa mašinom za prskanje. Izocijanat tokom nanošenja nadražuje disajne puteve, zato radnik mora da nosi respirator ili izolacioni aparat za disanje, a ostali ukućani moraju da budu van prostora dok traje rad. Za laika ovo nije odgovarajući posao.

1. Pregledati konstrukciju, odrediti debljinu sloja prema projektu i proveriti da li je krov ili zid suv i bez prokišnjavanja.
2. Prekriti prozore, podove, električne instalacije i sve što ne sme da bude isprskano.
3. Očistiti podlogu od prašine, masnoće i delova koji se odvajaju.
4. Proveriti temperaturu i vlažnost vazduha i podloge prema tehničkom listu proizvođača.
5. Naneti penu u više tanjih slojeva dok se ne postigne tražena debljina.
6. Odseći penu koja viri i proveriti debljinu na više mesta.
7. Provetriti prostor i sačekati vreme posle kog se, prema proizvođaču, možete vratiti.
8. Po potrebi dodati završne slojeve, na primer gips-karton u potkrovlju ili zaštitni premaz na ravnom krovu.

Zahtevnost posla, a time i cena po kvadratnom metru, razlikuje se od objekta do objekta. Posao je jednostavniji kada imate:

• velike, ravne i lako dostupne površine,
• suvu, čistu podlogu koju ne treba dugo pripremati,
• prazan prostor u kome nema mnogo toga za prekrivanje.

Zahtevniji je kada postoji:

• veća debljina sloja koju treba nanositi iz više prolaza,
• razuđena krovna konstrukcija, nisko potkrovlje i mnogo detalja oko dimnjaka, cevi i prozora,
• mali obim radova, pa se dolazak sa opremom raspoređuje na malo kvadrata,
• potreba za završnim protivpožarnim ili zaštitnim slojem.

U praksi se često dešava da se za vlažno okruženje, na primer kod sokle ili na ravnom krovu, izabere jeftinija pena otvorene strukture. Ona upija vlagu i s vremenom gubi efikasnost. Drugi uobičajeni problemi su:

• Loša priprema podloge: prašina, masnoća ili vlaga slabe prianjanje i pena kasnije može da se odvaja.
• Prskanje po nepovoljnom vremenu: na hladnoći ili pri velikoj vlažnosti pena neravnomerno zapeni i očvrsne.
• Tanji sloj od dogovorenog: izolacija tada ne postiže projektovani efekat.
• Pena ostavljena na suncu: UV zračenje postepeno razgrađuje PUR penu, zato je napolju uvek treba prekriti.
• Izostavljena protivpožarna zaštita: obična PUR pena uglavnom spada u klasu reakcije na požar E prema SRPS EN 13501-1. U potkrovlju u kome se živi zato je po pravilu treba zatvoriti, na primer gips-kartonom. Oznaku „negoriva pena“ uzmite sa rezervom i tražite konkretnu klasifikaciju.

Pre narudžbine zatražite tehnički list, deklaraciju o svojstvima i podatak o reakciji na požar. Neka debljina sloja bude navedena direktno u ponudi. Ponude upoređujte samo za istu površinu i istu debljinu.

• sloj je neprekinut, bez rupa, pukotina i mesta kroz koja se vidi podloga,
• debljina odgovara dogovoru, provereno ubodom ili merenjem na više mesta,
• pena čvrsto drži za podlogu i ne odvaja se kada je pritisnete,
• površina je ujednačena, bez velikih mehurova i mekih, lepljivih mesta,
• detalji oko dimnjaka, prozora i prodora instalacija su pažljivo zaptiveni,
• prozori, podovi i instalacije nisu uprljani penom,
• posle provetravanja u prostoru ne ostaje izražen miris,
• imate tehnički list, podatak o reakciji na požar i uslove garancije.