Uduvana izolacija tavana i šupljih zidova

Pod stavkom uduvane izolacije od staklene vune podrazumeva se samo uduvavanje izolacionog materijala mašinom na pripremljenu površinu ili u zatvorenu šupljinu. Tu spadaju podešavanje mašine na propisanu gustinu, razvlačenje creva, obeležavanje visine sloja na mernim letvama, ravnomerno raspoređivanje i, kod šupljina, bušenje i zatvaranje otvora za punjenje. Na kraju izvođač treba da preda podatke o debljini, površini i broju potrošenih džakova, na osnovu kojih se može proveriti stvarna gustina.

U stavku obično ne ulaze popravka tavanice, postavljanje parne brane, staze za hodanje po tavanu, uklanjanje starog nasipa ni skele. Ti radovi se rešavaju posebno i pri obilasku objekta vredi dogovoriti ko ih izvodi.

Tavanica ispod negrejanog tavana

Najzahvalnija primena. Tavan se ne koristi za stanovanje, toplota odlazi kroz tavanicu, a pahuljice se lako raspoređuju po slobodnoj površini u potrebnoj debljini. Ispod niskog kosog krova, gde se čovek ne može provući ni na kolenima, to je često jedini razuman način da se izolacija uopšte postavi. Kod drvene međuspratne konstrukcije nije uvek potrebno vaditi stari nasip od zemlje ili šljake ako je suv i čvrst. Dovoljno ga je poravnati i izolaciju uduvati preko njega.

Kosi krov i potkrovlje

U potkrovlje koje je već obloženo gips-kartonskim pločama ili lamperijom izolacija se uduvava u zatvorena polja između rogova. Prostor mora biti jasno ograničen: odozdo parna brana i obloga, odozgo paropropusna folija, a iznad nje ventilisani sloj ispod pokrivača. Bez takvog sklopa uduvavanje se ne preporučuje.

Dvostruki zidovi i drvene kuće

Neke starije kuće imaju spoljni zid od dva sloja opeke sa vazdušnim slojem između. Uduvana vuna u njega ulazi kroz izbušene otvore u fugama, bez rušenja. Na isti način pune se zidovi i tavanice montažnih drvenih kuća, gde se pre zatvaranja zategne mrežica ili folija, a izolacija se uduvava u svako polje. Kod šupljih zidova ipak odlučuje stanje šupljine: mora biti neprekinuta, suva i bez većih količina maltera i šuta koji bi zaustavili pahuljice.

Gde uduvana izolacija nije pogodna

• u vlažne konstrukcije i ispod krova koji prokišnjava, dok se uzrok ne otkloni,
• u kosi krov bez ventilisanog sloja ispod pokrivača, na primer ispod bitumenske šindre na punoj daščanoj oplati bez provetravanja,
• u šuplji zid na strani izloženoj kiši i vetru, gde voda prodire kroz spoljni sloj, bez procene stručnjaka,
• na površine po kojima se hoda bez staza ili noseće podkonstrukcije, jer se pahuljice gaženjem sabijaju.

Na tržištu se najčešće sreću tri vrste uduvanih izolacija. Staklena vuna, na primer Supafil kompanije Knauf Insulation, Isover InsulSafe ili Ursa PureFloc, je lagana, negoriva u klasi reakcije na požar A1 i prema proizvođačima gotovo ne sleže. Isover u tehničkom listu navodi kod slobodnog uduvavanja gustinu od približno 15 kg/m³, toplotnu provodljivost 0,041 W/(m·K) i klasu sleganja S1, dakle manje od 1 %. Prednost je i to što je ne vole glodari ni insekti.

Kamena vuna je teža i nešto otpornija na visoke temperature, pa se ponekad bira oko dimnjaka ili kod strožih zahteva za zaštitu od požara. Celuloza od recikliranog papira dobro akumulira toplotu, ali sadrži dodatke protiv vatre i buđi, a prema podacima proizvođača mineralne vune jače sleže. Kod nje se zato računa sa većom gustinom ili većom rezervom debljine. Koji materijal izabrati zavisi od konstrukcije, zahteva za otpornost na požar i od toga šta predloži projektant ili iskusan izvođač.

Debljina ne treba da se pogađa, već treba da proizlazi iz proračuna ili bar iz tabela proizvođača. Na tavanicu ispod negrejanog tavana danas se uobičajeno uduvava 30 do 40 cm staklene vune. Okvirno, tehnički list Isover InsulSafe za toplotni otpor 7,5 m²K/W navodi debljinu od oko 31 cm, a za 10 m²K/W oko 41 cm pri gustini od 15 kg/m³. Pri toj debljini na 100 m² troši se otprilike 29 do 38 džakova.

U zatvorene šupljine uduvava se sa većom gustinom nego na slobodnu tavanicu, kako bi pahuljice ispunile ceo prostor i vremenom se ne bi sabile. Tačna vrednost navedena je u tehničkom listu konkretnog proizvoda. Dobar izvođač iz broja džakova i zapremine šupljine može naknadno da izračuna koju je gustinu zaista postigao.

U praksi se dešava da ekipa uduvava odoka, a posle godinu dana sloj deluje tanji nego što je dogovoreno. Zato se isplati insistirati na mernim letvama raspoređenim po celoj površini i na zapisniku o broju džakova.

• isprazniti tavan od starih stvari, kako bi se moglo doći sve do strehe,
• proveriti da li krov negde prokišnjava i popraviti oštećene crepove ili limene opšivke,
• proveriti da će provetravanje krova kod strehe i slemena ostati slobodno,
• utvrditi gde prolaze električni kablovi, razvodne kutije i ugradne svetiljke u tavanici,
• pre uduvavanja odlučiti o stazama do instalacija, dimnjaka i antene,
• obezbediti pristup za mašinu, koja obično stoji napolju pored kuće ili na kamionu, i utičnicu prema zahtevu izvođača.

Tavanica ispod negrejanog tavana

1. Pregledati tavanicu i krov, izmeriti površinu i izabrati debljinu prema proračunu ili tabeli proizvođača.
2. Proveriti vazdušnu nepropusnost tavanice. Kod drvenih tavanica bez neprekinutog sloja odozdo dodati parnu branu ili bar zaptiti prodore.
3. Ograditi prostor oko dimnjaka, ulaza na tavan i svetiljki koje mogu da se zagreju, prema uputstvima proizvođača i propisima o zaštiti od požara.
4. Kod strehe postaviti graničnike koji neće pustiti pahuljice u ventilisani sloj ispod pokrivača.
5. Rasporediti merne letve sa obeleženom visinom sloja, otprilike na svakih nekoliko kvadratnih metara.
6. Podesiti mašinu na gustinu prema tehničkom listu i uduvavati od najudaljenijeg mesta prema ulazu na tavan.
7. Ravnomerno rasporediti sloj do oznaka na letvama, bez gaženja po gotovoj površini.
8. Izolovati i zaptiti poklopac ulaza na tavan, da kroz njega ne bi bežala toplota.
9. Zapisati površinu, debljinu i broj džakova i te podatke predati vlasniku.

Zatvorena šupljina u zidu ili kosom krovu

1. Endoskopom ili sondom proveriti koliko je šupljina duboka, da li je neprekinuta i suva.
2. Odrediti raspored otvora za punjenje tako da izolacija stigne u celu površinu.
3. Izbušiti otvore, kod zidanih zidova po pravilu u fugama.
4. Uduvavati izolaciju sa većom gustinom, otvor po otvor, dok mašina ne oseti otpor.
5. Proveriti ispunjenost dodatnom sondom ili termokamerom pri razlici temperature između unutra i napolju.
6. Zatvoriti otvore i obraditi površinu.

Topao vazduh iz prostorija nosi vlagu. Kada kroz tavanicu dospe u hladnu izolaciju, može u njoj da se kondenzuje. Zato važi jednostavno pravilo: odozdo, na toploj strani, konstrukcija treba da bude što nepropusnija, a odozgo izolacija mora slobodno da diše. Kod betonske ili sitnorebraste tavanice sa malterom nepropusnost je obično dovoljna. Kod drvene tavanice, oplate od dasaka ili gips-kartona po pravilu se dodaje parna brana sa zalepljenim spojevima.

Iznad izolacije mora ostati provetren prostor. Otvori za provetravanje kod strehe i slemena ne smeju se zatrpati, inače se na tavanu skuplja vlaga, a na rogovima se pojavljuje buđ. Prodore kroz tavanicu, poput kablova, svetiljki, cevi rekuperacije i dimnjaka, treba zaptiti pre uduvavanja. Kasnije do njih više niko ne dolazi.

• manja gustina od one koju propisuje proizvođač: sloj izgleda debelo, ali slabije izoluje i vremenom može da slegne,
• neravnomeran sloj: uz ivice i iza greda ostane manje izolacije pa nastaju hladne trake,
• zatrpano provetravanje kod strehe: tavan prestaje da diše, voda se kondenzuje, a drvo vlaži,
• propusna tavanica odozdo: vlažan vazduh prolazi u izolaciju i smanjuje njen učinak,
• nedostaju staze: pri svakoj proveri antene ili dimnjaka izolacija se izgazi,
• uduvavanje ispod krova koji prokišnjava: mokra vuna prestaje da izoluje, a problem je skriven,
• šupljina puna maltera i šuta: pahuljice se zaustave, a u zidu ostanu prazna mesta,
• nema zapisa o potrošnji: kasnije se ne može utvrditi da li su debljina i gustina poštovane.

U praksi se dešava da vlasnik upoređuje ponude samo prema ceni po kvadratnom metru. Razlika je tada u debljini ili gustini, koje se na prvi pogled ne vide. Pri poređenju se zato isplati tražiti debljinu, gustinu, naziv proizvoda i potrošnju džakova na 100 m².

Uduvavanje izolacije je posao za firmu ili preduzetnika registrovanog u Agenciji za privredne registre za izvođenje građevinskih ili izolaterskih radova, sa sopstvenom mašinom i iskustvom sa konkretnim proizvodom. Vredi tražiti pisanu ponudu sa nazivom proizvoda, debljinom i gustinom, a po završetku račun. U nadležnoj opštinskoj ili gradskoj upravi proverite da li je za Vaš zahvat potrebno kakvo rešenje ili prijava, naročito ako se menja izgled zgrade. U stambenoj zgradi o radovima na krovu i spoljnim zidovima odlučuje stambena zajednica.

Pojedine lokalne samouprave, u saradnji sa nadležnim ministarstvom, povremeno objavljuju javne pozive za sufinansiranje mera energetske efikasnosti u domaćinstvima, među kojima je bila i toplotna izolacija tavanice. Da li je poziv u Vašoj opštini trenutno otvoren i pod kojim uslovima, proverite na zvaničnom portalu opštine ili ministarstva. Po pravilu se traži da radove izvede privredni subjekt sa liste izabranih izvođača.

Uduvavanje je posao za mašinu i iskusnog rukovaoca. Pripremu tavana ipak može da obavi i vlasnik i tako ekipi uštedi vreme, a sebi novac za dodatne sate.

1. Isprazniti tavan i izneti stare stvari, daske i kutije sve do ulaza.
2. Pomesti ili usisati tavanicu i ukloniti ostatke građevinskog šuta.
3. Za jake kiše baterijskom lampom pregledati krov iznutra i zapisati mesta gde se vidi svetlo ili kaplje voda.
4. Obeležiti trakom u boji kutije, svetiljke i kablove koji prolaze kroz tavanicu.
5. Zalepiti ili kitom zaptiti zazore oko prodora i kod ulaza, da kroz njih ne bi strujao topao vazduh.
6. Napraviti jednostavne staze od letava i dasaka do dimnjaka i antene, tako da budu više od budućeg sloja.
7. Fotografisati pripremljeno stanje, slike dobro dođu pri preuzimanju radova i pri prijavi na javni poziv.

Provera na slobodnoj tavanici je jednostavna. Dovoljno je pogledati merne letve, da li sloj svuda doseže do oznake, i metrom ga izmeriti na nekoliko mesta. Površina treba da bude ravnomerna, bez udubljenja uz grede i ivice. Otvori za provetravanje kod strehe moraju biti slobodni, a ulaz na tavan izolovan.

Gustinu ćete proveriti računom. Masa džaka pomnožena sa brojem džakova i podeljena sa zapreminom sloja treba otprilike da odgovara vrednosti iz tehničkog lista. Kod šupljina u zidovima i kosom krovu najbolja provera je termokamera tokom prve grejne sezone. Hladne mrlje pokazuju mesta gde izolacija nedostaje, a izvođač može da ih dopuni.

Lista za preuzimanje radova

• debljina sloja odgovara dogovoru na celoj površini,
• izvođač je predao naziv proizvoda, površinu, debljinu i broj džakova,
• provetravanje kod strehe i slemena je slobodno,
• oko dimnjaka i svetiljki poštovan je razmak prema proizvođaču,
• ulaz na tavan je izolovan i dobro se zatvara,
• staze do antene i dimnjaka su iznad nivoa izolacije,
• otvori za punjenje u zidovima su zatvoreni i obrađeni,
• nigde nema tragova prokišnjavanja ni vlažnih mesta.

U cenovniku NUMIQ uduvana izolacija od staklene vune vodi se kao rad po m² sa sitnim potrošnim materijalom. Sama izolacija, dakle džakovi vune, obračunava se posebno kao materijal. Okvirna cena rada iznosi oko 1.480 dinara po m². Cene se razlikuju po regionima i gradovima, u Beogradu i Novom Sadu obično su više nego u manjim mestima.

Na cenu rada najviše utiče da li se radi o slobodnoj tavanici ili zatvorenoj šupljini. Kod šupljina dolaze bušenje, provera i zatvaranje otvora. Dalje odlučuju pristup tavanu, visina uduvavanja, udaljenost mašine od mesta rada, potreba za stazama i zaptivanjem tavanice. Materijal zavisi od debljine i gustine, što je sloj deblji, to je više džakova. Pri poređenju ponuda zato je važno porediti istu debljinu i isti proizvod.

Ako se istovremeno rešava i krov, vredi pogledati tekst Limarski radovi. Kod stambenog potkrovlja umesto uduvavanja često se bira prskana izolacija, o kojoj govori tekst Prskana penasta izolacija zatvorene strukture. Ako planirate i toplotnu izolaciju fasade, pogledajte Demit fasada.