Ugradnja spoljnih okapnica na ojačane trake

Deo ispod prozora je osetljivo mesto, jer se tu sastaju prozorski ram, zid i termoizolacija. Ako ovde prodre voda, ne primetite to odmah. Prvi znaci, vlažne mrlje na špaletni ili malter koji se ljušti ispod prozora, obično se pojave tek posle dve ili tri zime.

Dobro postavljena okapnica istovremeno radi nekoliko stvari:

• odvodi vodu dalje od fasade preko okapnog nosa,
• štiti spojnicu između prozora i zida od vlage i mraza,
• sprečava prodor vode u termoizolaciju,
• zatvara donji deo otvora i upotpunjuje izgled prozora.

Zašto se lim ne stavlja direktno na zid ili u malter? Voda uvek nađe put ispod okapnice. Zato se ispod nje prvo lepe ojačane trake, odnosno zaptivni sloj koji premošćava spoj rama, zida i izolacije i pravi neprekidnu vodonepropusnu površinu još pre postavljanja lima. Sam lim je tada druga, vidljiva zaštita.

Aluminijumske vučene okapnice danas se često ugrađuju i kod novogradnje i kod utopljavanja fasade. Imaju stabilan oblik, gotov okapni nos i ne traže farbanje. Više se ipak šire na toploti, o čemu treba voditi računa kod dužih komada.

Pocinkovani i plastificirani lim savija se po meri u limarskoj radionici. Pogodan je za netipične prozore, erkere i lukove. Plastificirani sloj bolje podnosi sunce i ogrebotine, ali je vek trajanja po pravilu kraći nego kod aluminijuma.

PVC okapnice su lake i jednostavno se obrađuju. Mraz i sunce ih vremenom čine krtim, a boja bledi. Kod dužih prozora traže gušće ankerisanje da se ne bi ugibale.

Kamene i betonske okapnice biraju se kod starijih zgrada ili tamo gde su važni izgled i dug vek trajanja. Teške su, traže čvrstu podlogu i njihova ugradnja je zahtevnija.

Ako živite u stambenoj zgradi, boju i oblik okapnica unapred proverite sa upravnikom ili stambenom zajednicom, da bi fasada ostala ujednačena. Kod većih promena izgleda fasade raspitajte se u nadležnom organu šta za vaš slučaj važi prema važećim propisima o planiranju i izgradnji.

Postupak ima čvrst redosled i svaki korak zavisi od kvaliteta prethodnog. Radi se prema pravilima struke, važećim SRPS EN standardima i uputstvima proizvođača fasadnih sistema.

1. Očistiti podlogu od prašine, maltera i starog lepka i ostaviti je da se osuši.
2. Proveriti ravnost i napraviti pad od prozora, obično najmanje oko 5°.
3. Izmeriti stvarnu širinu otvora zajedno sa debljinom termoizolacije, a ne prema golom zidu.
4. Naneti prajmer i zalepiti ojačane trake celom površinom, bez mehurića i nabora, sa podizanjem na bočne špalete.
5. Postaviti okapnicu u lepak ili na zaptivnu traku, a zadnju ivicu uvući ispod prozorskog rama ili u pripremljen žleb.
6. Ankerisati okapnicu sa strane, nikada kroz površinu po kojoj teče voda, a kod dužih komada ostaviti prostor za dilataciju.
7. Postaviti bočne kapice na kit ili lepak i proveriti spoj sa špaletom.

Pad je ključan. Bez njega voda stoji na okapnici i gura se ispod rama, a to nijedan kasniji korak ne može da popravi. Prepust preko lica fasade je obično najmanje oko 30 mm, a na izloženim stranama u praksi se pokazuje da je bolje nešto više.

Kada postaviti okapnice? Obično posle termoizolacije, a pre završnog maltera. Ako se postave ranije, lim se lako ošteti pri radu sa skele, a ako kasnije, mora da se dira u gotovu fasadu. Zaštitnu foliju ostavite na limu do kraja fasaderskih radova, ali ne predugo, jer na suncu može da se zalepi.

Zahtevnost posla, pa time i konačna cena, zavisi od konkretne situacije na objektu:

• šire okapnice kod debele termoizolacije traže više ankera i precizniji pad,
• rad na visini zahteva skelu ili platformu,
• erkeri, lukovi i netipični oblici produžavaju i izradu i ugradnju,
• neravnu ili oštećenu podlogu treba prvo sanirati,
• teški kameni elementi se teže prenose i postavljaju,
• veći broj istih prozora, naprotiv, ubrzava posao.

Kada poredite ponude, pogledajte da li su okapnice navedene posebno i da li uključuju ojačane trake, pravljenje pada i bočne kapice. Često se zaboravi i na skidanje starih okapnica, špaletu od XPS-a oko prozora i skelu.

• mali ili nikakav pad, voda stoji, uvlači se ispod rama i špaleta vlaži,
• izostavljene ojačane trake, voda ima direktan put u spojnicu i izolaciju,
• kratak prepust, voda teče niz malter koji se prlja i ljušti,
• kruto ankerisanje bez dilatacije, lim se pri promenama temperature talasa, puca i olabavi,
• kapice postavljene nasuvo, tokom prve zime se olabave i voda curi u špaletu,
• nema prigušne trake ispod lima, kapi kiše glasno dobuju, što posebno smeta u spavaćoj sobi,
• okapnica naručena prema golom zidu, posle utopljavanja je kratka i čeka se nova.

Popravka prokisle špalete znači skidanje okapnice, sušenje podloge i novo krpljenje fasade. Zato se štednja na ovom detalju ne isplati.

Sami možete da zamenite okapnicu na jednom ili dva prozora u prizemlju, gde radite sa zemlje ili sa niskog, stabilnog postolja. Za više spratove i celu fasadu pozovite limara. Radite polako, jer se greške u padu i spoju traka pokažu tek kasnije.

1. Pažljivo skinuti staru okapnicu i kapice, bez oštećenja prozorskog rama.
2. Očistiti i osušiti podlogu, ukloniti ostatke maltera i lepka.
3. Izravnati podlogu i napraviti pad od prozora.
4. Izmeriti širinu i dubinu zajedno sa termoizolacijom i prepustom preko fasade.
5. Naneti prajmer i zalepiti ojačane trake prema uputstvu proizvođača, sa podizanjem na bočne špalete.
6. Zalepiti prigušnu traku i postaviti okapnicu u lepak, zadnju ivicu uvući ispod rama.
7. Ankerisati okapnicu sa strane i ostaviti razmak za širenje.
8. Postaviti bočne kapice na kit i dodatno zaptiti spojeve.
9. Sipati malo vode na okapnicu i pratiti da li otiče prema nosu.

• voda sipana na okapnicu sama otiče od prozora i nigde ne stoji,
• okapni nos prelazi preko fasade i voda ne teče niz malter,
• zadnja ivica je uvučena ispod rama i spoj je zaptiven,
• bočne kapice su čvrsto zalepljene i zaptivene,
• lim se ne talasa, ne pomera i ne zvecka kada se kucne,
• površina nije izgrebana ni ulubljena,
• zaštitna folija je skinuta,
• imate fotografije zalepljenih ojačanih traka pre nego što ih je prekrio lim.