Ugradnja kućnog prečistača i septičke jame

Stavka u cjenovniku računa s postavljanjem jednog rezervoara, prečistača ili septičke jame, u pripremljen iskop na standardnu šljunčanu posteljicu. Obično obuhvata:

• provjeru dna iskopa i njegovih dimenzija prema rezervoaru,
• izradu i zbijanje posteljice od šljunka ili pijeska sa šljunkom i njeno poravnavanje,
• spuštanje rezervoara, njegovo niveliranje i provjeru položaja ulaza i izlaza,
• spajanje dovodne cijevi iz kuće, a kod prečistača i odvodne cijevi,
• postepeno punjenje rezervoara vodom uz zatrpavanje u slojevima prema uputama proizvođača,
• postavljanje nastavka i poklopca na nivo terena.

Ugradnja ne obuhvata sam prečistač ni jamu, mašinski iskop, odvoz zemlje, betonsku ploču kod visoke podzemne vode, upojni sistem, dovod struje za kompresor prečistača niti kanalizacionu cijev od kuće. Te stavke se obračunavaju posebno. Električno priključenje kompresora i upravljačke jedinice radi električar.

Vodonepropusna septička jama

Zatvoren rezervoar bez ispusta. Jednostavna je i ne treba struju ni servis tehnologije. Ali održavanje je skupo, jer se sva voda mora ispumpati i odvesti. Četveročlana porodica rezervoar od 10 do 12 m³ obično napuni za nekoliko sedmica, a svako pražnjenje se plaća posebno. Zato jama najviše odgovara vikendici, malom domaćinstvu ili kao privremeno rješenje dok općina ne izgradi kanalizaciju. Stare upojne jame bez dna, koje vodu puštaju direktno u tlo, nisu prihvatljivo rješenje i ugrožavaju bunare u okolini.

Kućni prečistač

Biološki uređaj sa zračnim kompresorom koji vodu prečisti i ispušta dalje. Mulj se odvozi samo jednom do nekoliko puta godišnje. Treba mu struja, redovna kontrola i pogodno mjesto kuda će se prečišćena voda odvesti. Za kuću u kojoj se stalno živi dugoročno se obično više isplati od jame.

Materijal rezervoara

Najčešće se ugrađuju plastični rezervoari od polipropilena ili polietilena. Lagani su i mogu se postaviti bez dizalice, ali osjetljivo reaguju na podzemnu vodu i na pogrešno zatrpavanje. Betonski rezervoari su teški i trebaju dizalicu, ali bolje podnose uzgon i opterećenje. Kod plastičnih rezervoara presudan je tip, naprimjer samonosivi rezervoar ili rezervoar predviđen za obetoniranje. Upute proizvođača uvijek imaju prednost pred navikama ekipe.

Kod novogradnje se prečistač ili jama obično ugrađuju zajedno s kanalizacionim priključkom, kada je gruba gradnja gotova i bager još može doći na parcelu. Kasnije je teže zbog popločanih površina i bašte. Najpogodnije je razdoblje bez dugotrajnih kiša i s niskom podzemnom vodom, dakle ljeto i rana jesen.

Prije postavljanja treba pripremiti:

• potrebnu dozvolu ili saglasnost i projekat s položajem rezervoara,
• iskop odgovarajuće dubine i širine, s rezervom oko rezervoara za zatrpavanje i osiguranim stranama,
• podatke o podzemnoj vodi, idealno iz geotehničkog ili hidrogeološkog istraživanja,
• kanalizacionu cijev iz kuće s pravilnim padom, kako bi stigla na visinu ulaza u rezervoar,
• dovod struje za kompresor prečistača u zaštitnoj cijevi,
• prilaz za cisternu koja će prazniti rezervoar, obično na udaljenosti koju dosegne crijevo.

Pri postavljanju se poštuju udaljenosti od bunara, od kuće i od međe koje određuje projekat. Posebno je važna udaljenost od bunara, vlastitog i komšijskog, jer mnoge kuće izvan gradova piju vodu iz vlastitog bunara.

Provjera iskopa

Dno iskopa se očisti od rastresite zemlje, kamenja i vode. Provjeri se dubina prema visini rezervoara i visini ulaza. Strane iskopa moraju biti stabilne. U dubljem iskopu se podgrađuju ili kosine ublažavaju, kako se ne bi obrušile na rezervoar ili na radnike.

Šljunčana posteljica

Na dno se nasipa sloj šljunka ili pijeska sa šljunkom, koji proizvođači obično propisuju u debljini od oko 10 do 20 cm. Sloj se zbije i letvom poravna. Rezervoar mora ležati cijelom površinom dna, inače se nakon punjenja savije ili pukne. Kod visoke podzemne vode ili kod rezervoara koji to zahtijevaju, umjesto šljunčane posteljice radi se betonska ploča i sidrenje protiv uzgona. To više nije standardna posteljica i obračunava se posebno.

Spuštanje rezervoara

Plastični rezervoar se u iskop spušta na trakama, a ne kotrlja niz kosinu. Betonski rezervoar postavlja se dizalicom. Okrene se tako da ulaz gleda prema kući, a izlaz prema upojnom sistemu ili potoku, i nivelira libelom.

Spajanje cijevi

Dovod iz kuće se spaja preko brtve proizvođača. Cijev mora imati ravnomjeran pad i čvrsto ležište, kako spoj ne bi popustio nakon zatrpavanja. Kod prečistača se spajaju i odvodna cijev i zaštitna cijev za zračno crijevo i kabl kompresora.

Zatrpavanje i punjenje vodom

Kod plastičnih rezervoara ovo je najvažniji korak. Rezervoar se postepeno puni vodom, a istovremeno se zatrpava u slojevima od oko 20 do 30 cm. Nivo vode unutra treba biti otprilike u visini zatrpavanja ili malo iznad, kako pritisak zemlje ne bi deformisao zidove. Za zatrpavanje se koristi pijesak, pijesak sa šljunkom ili zemlja bez kamenja, a zbija se ručno ili laganom mašinom. Težak vibracioni valjak uz zid rezervoara može ga oštetiti. Neki proizvođači propisuju oblaganje vlažnim betonom, i tada se radi tačno po njihovim uputama.

Nastavak i poklopac

Na kraju se postavljaju nastavak i poklopac na nivo terena. Poklopac treba biti malo iznad terena, kako u njega ne bi ulazila kišnica. Ako se iznad rezervoara planira prelazak automobilom, rezervoar treba armiranobetonsku ploču za raspodjelu opterećenja i poklopac odgovarajuće nosivosti.

Prečišćena voda iz prečistača mora negdje oticati. Ako je u blizini potok, može se uz saglasnost nadležnih ispuštati u njega. Češće se ispušta u tlo kroz upojni sistem, naprimjer upojne blokove, drenažne cijevi ili upojni bunar sa šljunkom.

Upojni sistem radi samo u propusnom tlu. U glinovitom tlu voda ne otiče, sistem se napuni i voda izlazi na površinu. Zato se za ispuštanje u tlo obično traži ispitivanje propusnosti ili hidrogeološki elaborat, koji procjenjuje propusnost, nivo podzemne vode i uticaj na okolne bunare. Upuštanje vode iz prečistača ne treba miješati s odvodnjom kišnice s krova. Kišnica se rješava posebno i ne smije ići u prečistač, jer bi isprala bakterije.

Pravila se u Bosni i Hercegovini razlikuju po entitetima, kantonima i općinama, ali neka načela vrijede gotovo svuda.

• Kanalizacija ima prednost. Ako ulicom prolazi javna kanalizacija i priključak je tehnički moguć, priključenje je po pravilu obavezno. Jama ili prečistač su tada obično samo privremeno rješenje. Prije ulaganja provjerite u općini da li se u vašem naselju planira kanalizacija.
• Pražnjenje dokumentujte. Jamu i mulj iz prečistača treba prazniti ovlaštena firma ili komunalno preduzeće. Čuvajte račune, jer ih inspekcija može tražiti.
• Prečistač traži održavanje. Proizvođači i nadležni organi obično traže redovan servis i povremenu kontrolu kvaliteta prečišćene vode. Uputstvo za upotrebu navodi minimalne intervale.
• Dozvole. Prije početka radova provjerite kod lokalnih nadležnih organa da li rezervoar i ispuštanje prečišćene vode traže dozvolu ili prijavu.

Plastičnu septičku jamu manje zapremine vješt graditelj može postaviti i sam, ako ima bager za iskop i drži se uputa proizvođača. Kod prečistača je razumnije ugradnju i puštanje u rad prepustiti isporučiocu, jer od toga zavise garancija i ispravan rad. Postupak za jamu:

1. Provjeriti potrebne dozvole i iskolčiti položaj rezervoara prema projektu.
2. Iskopati jamu s rezervom oko rezervoara i osigurati njene strane.
3. Ispumpati vodu s dna i ukloniti rastresitu zemlju i kamenje.
4. Nasuti pijesak sa šljunkom u debljini prema uputi, zbiti ga i letvom poravnati.
5. Spustiti rezervoar na trakama, okrenuti ulaz prema kući i nivelirati ga libelom.
6. Spojiti dovodnu cijev preko brtve i provjeriti pad.
7. Napuniti prvi sloj vode u rezervoar i okolo zatrpati pijeskom do iste visine.
8. Ručno zbiti zatrpavanje i nastaviti u slojevima, voda unutra uvijek otprilike u visini zatrpavanja.
9. Postaviti nastavak i poklopac malo iznad nivoa terena.
10. Fotografisati posteljicu, spojeve i zatrpavanje i fotografije sačuvati uz dokumentaciju.

• Rezervoar postavljen bez obzira na podzemnu vodu. U praksi se dešava da praznu plastičnu jamu u proljeće podzemna voda izgura prema gore i pokida cijevi.
• Zatrpavanje bez punjenja vodom. Pritisak zemlje savije zidove praznog plastičnog rezervoara prema unutra.
• Zatrpavanje kamenjem i građevinskim šutom. Oštro kamenje ošteti zid, a zatrpavanje se ne može dobro zbiti.
• Neravna ili nezbijena posteljica. Rezervoar nakon punjenja neravnomjerno slegne i pukne ili se pomjeri ulaz.
• Pogrešan pad dovoda. Kanalizacija iz kuće se začepljuje ili rezervoar stoji tako duboko da se teško prazni.
• Upojni sistem u glinovitom tlu. Prečišćena voda izlazi na travnjak ili u podrum komšije.
• Kišnica uvedena u prečistač. Nakon nevremena aktivni mulj se ispere i prečistač sedmicama ne radi kako treba.
• Poklopac ispod nivoa terena. Kišnica ulazi u rezervoar i jama se brže puni.

• rezervoar je u libeli, a poklopac malo iznad nivoa terena,
• ulaz i kod prečistača izlaz spojeni su preko brtvi i nigdje ne curi voda,
• zidovi plastičnog rezervoara nisu deformisani, što se vidi iznutra uz baterijsku lampu,
• zatrpavanje oko rezervoara je zbijeno i teren nakon prvih kiša ne sliježe,
• kod jame nivo ne opada kada se u nju ništa ne ispušta, što je jednostavan test nepropusnosti,
• kod prečistača radi kompresor, u rezervoaru se vidi aeracija, a upravljačka jedinica ne javlja greške,
• cisterna može prići poklopcu,
• imate uputstvo za upotrebu, garantni list, izjavu o svojstvima rezervoara i fotografije ugradnje.

Fotografije posteljice i zatrpavanja sačuvajte. Kod reklamacije rezervoara proizvođač često provjerava upravo to da li je postavljen prema njegovim uputama.

Cijena rada u NUMIQ cjenovniku iznosi oko 786 KM po komadu za ugradnju kućnog prečistača ili septičke jame na standardnu šljunčanu posteljicu. Cijena rada obuhvata sitni potrošni materijal, ali ne i sam rezervoar ni materijal posteljice, koji se obračunava posebno. Cijene se razlikuju po regijama i gradovima, a u većim gradovima su obično više.

Sam prečistač ili jama, iskop i upojni sistem obično koštaju znatno više od same ugradnje. Zato se isplati tražiti kompletnu ponudu sa svim stavkama navedenim posebno.

Na cijenu ugradnje i povezanih radova najviše utiču:

• nivo podzemne vode i potreba za betonskom pločom ili sidrenjem,
• vrsta tla i dubina iskopa,
• materijal i težina rezervoara, odnosno da li treba dizalica,
• dužina dovodne cijevi i vrsta upojnog sistema,
• pristup parceli za bager i kamion.

Povezane radove možete obračunati posebno, naprimjer mašinski iskop građevinske jame, iskop rova za cijevi i zatrpavanje sa zbijanjem. Ostale stavke naći ćete u dijelovima vodoinstalaterski radovi i zemljani radovi i iskopi.