Iskrovna provera PVC folije (ravan krov)

PVC folija ne provodi struju. Ako je cela, napon iz elektrode ne može da prođe kroz nju. Kada folija ima otvor, napon kroz njega nađe put do provodnog sloja ispod folije. Uređaj se tada oglasi i pojavi se vidljiva varnica, koja tačno pokaže mesto greške.

Zašto je to kod ravnog krova toliko važno? Sa kosog krova voda brzo oteče. Na ravnom krovu se zadržava, naročito tamo gde je pad manji, i polako nađe svaku slabu tačku. Ispod folije su termoizolacija, parna brana i noseća konstrukcija. Kada voda prodre do njih, izolacija lošije izoluje, može da se pojavi buđ, a mrlja na plafonu često izbije na sasvim drugom mestu od rupe. Traženje uzroka tada dugo traje, a popravka znači rasklapanje slojeva krova.

Bez provodnog sloja provera ne radi

Cela metoda počiva na jednom uslovu: ispod folije mora da postoji nešto što provodi struju. Betonska podloga provodi samo donekle, a suva termoizolacija od stiropora ili mineralne vune ne provodi uopšte. Kod uobičajenog izolovanog ravnog krova zato se ispod folije postavlja provodni sloj, na primer posebna provodna tkanina ili provodna folija. O tome treba misliti već kod projekta i ugovaranja radova sa izvođačem. Ispod gotove folije provodni sloj naknadno ne može da se ubaci.

Proveru radi obučeni tehničar sa kalibrisanim uređajem. Postupak obično izgleda ovako:

1. Tehničar proverava da li ispod folije postoji provodni sloj i da li je pravilno uzemljen ili povezan sa uređajem.
2. Folija se očisti i ostavi da se osuši. Voda, rosa i prljavština kvare rezultat.
3. Napon se podešava prema debljini i vrsti folije, po pravilu prema uputstvu proizvođača folije i uređaja.
4. Tehničar sistematski prelazi celu površinu provodnom četkom ili elektrodom, traku po traku, a posebno pažljivo varove, uglove i prodore.
5. Svako mesto gde preskoči varnica obeleži se, da bi moglo odmah da se popravi.
6. Posle popravke se popravljena mesta ponovo proveravaju.
7. Na kraju se sačinjava pisani zapisnik sa fotografijama.

Kada je napon pravilno podešen, provera ne oštećuje foliju. Ipak, radi se sa visokim naponom, pa u blizini ne bi trebalo da budu nepozvane osobe ni ljudi sa pejsmejkerom. Uz to se radi na visini, zato ovaj posao prepustite stručnjacima.

Pravilo je jednostavno: što se propust ranije pronađe, to se lakše popravlja. Zato se provera isplati u više trenutaka:

• odmah posle postavljanja folije, dok je folija još otkrivena, varovi dostupni i popravka brza,
• pre preuzimanja krova od izvođača, jer je zapisnik dokaz da ste preuzeli zaptiven krov. Ako vam trebaju dokumenti za tehnički prijem objekta, proverite u nadležnom organu šta tačno traže prema važećim propisima o planiranju i izgradnji,
• pre isteka garantnog roka, jer grešku tada još možete da reklamirate izvođaču,
• posle svakog zahvata na krovu: montaža solarnih panela, klima uređaja, novog dimnjaka ili ventilacije znači nove prodore i novi rizik,
• kada sumnjate da krov prokišnjava, jer provera pomaže da se nađe pravo mesto greške, a ne samo mesto gde kaplje.

U stambenoj zgradi proveru naručuje upravnik ili stambena zajednica. Ako vam prokišnjava u stan na poslednjem spratu, prvo se obratite njima.

Iskrovna provera nije jedina mogućnost. Svaka metoda odgovara nečem drugom:

• iskrovna provera brzo pokrije celu površinu i tačno pokaže mesto greške, ali traži suvu foliju i provodni sloj ispod nje,
• vakuumska provera radi se providnim zvonom koje se prisloni na var premazan rastvorom sapuna. Na mestu propuštanja pojavljuju se mehurići. Sporija je, ali je dobra za ciljanu kontrolu varova i detalja i ne treba joj provodni sloj,
• provera potapanjem znači da se krov privremeno potopi vodom. Spora je, opterećuje konstrukciju i ne pokazuje tačno mesto propuštanja, već samo da negde postoji.

Kod zahtevnijih krovova u praksi se često kombinuju iskrovna provera za površinu i vakuumska za najrizičnije spojeve.

Ni dva krova iste veličine ne znače uvek isto toliko posla. Na težinu najviše utiču:

• veličina i oblik površine: velika ravna površina se proverava brzo, razuđen krov sporije,
• broj detalja: slivnici, dimnjaci, ventilacione kape, stubići, uglovi i spojevi sa atikom moraju da se pređu ručno i pažljivo,
• pristup krovu: visina zgrade, nedostatak krovnog izlaza ili potreba za zaštitom od pada produžavaju rad,
• stanje folije: mokra, prašnjava ili zarasla folija mora prvo da se očisti i osuši,
• obim usluge: da li je reč samo o proveri ili i o popravci pronađenih grešaka i ponovnoj proveri.

Najviše propusta obično ima u uglovima, kod atike, oko prodora i tamo gde se folija spaja ili menja pravac. Atika je posebno osetljiva, jer se tu folija savija, završava i susreće sa limarskim opšivkama.

Uređaj je pouzdan, greške prave ljudi. U praksi se često dešava sledeće:

• provera na mokroj ili prljavoj foliji: vlaga može da izazove varnicu tamo gde greške nema ili da pravu rupu sakrije,
• pogrešno podešen napon: nizak napon neće otkriti sitnu pukotinu, a previsok može da ošteti tanku foliju,
• nedostaje provodni sloj: provera tada ništa ne meri, iako je uređaj „ništa nije našao",
• kontrola samo ravne površine: preskoče se uglovi, atike i prodori, a baš tamo ima najviše grešaka,
• provera bez zapisnika: bez pisanog traga i fotografija kod reklamacije ništa ne možete da dokažete,
• nema ponovne provere posle popravke: popravljeno mesto mora ponovo da se proveri.

Kada preuzimate rezultate provere, prođite kroz sledeće tačke:

• zapisnik sadrži datum, adresu, obim proverene površine i ime tehničara,
• naveden je tip i debljina folije i korišćeni napon,
• naveden je uređaj i podatak o njegovoj kalibraciji,
• zapisnik potvrđuje da je ispod folije postojao provodni sloj,
• pronađeni propusti su ucrtani ili opisani i fotografisani,
• upisano je koje greške su popravljene i da su popravljena mesta prošla ponovnu proveru,
• kontrola obuhvata i uglove, atike i sve prodore, a ne samo površinu,
• zapisnik čuvate uz dokumentaciju objekta, jer će vam trebati kod reklamacije i kod budućih radova na krovu.