Postavljanje i montaža parne brane

U svakom domaćinstvu nastaje mnogo vodene pare: dok kuvate, tuširate se, sušite veš, pa i dok dišete. Topao i vlažan vazduh prirodno ide ka spolja. Ako prodre u izolaciju i tamo se ohladi, pretvara se u vodu. Vlažna izolacija slabije izoluje, drvo rogova i greda se ovlaži, pojavljuje se buđ, a stradaju i gips-karton ploče i metalni profili.

Važi jedno osnovno pravilo: parna brana uvek ide na toplu stranu izolacije, dakle ka prostoriji. Nikada između izolacije i spoljašnje strane, jer bi tamo vlagu zadržavala u konstrukciji.

U praksi se sreću dve situacije:

• parna brana u slojevima krova: folija se postavlja ispod rogova ili ispod izolacije između rogova u kosinama potkrovlja i nastavlja se na ostale slojeve krova,
• parna brana u gips-karton plafonu: folija ide iznad gips-karton ploča, a ispod termoizolacije plafona ili tavana.

Kod gips-karton plafona redosled slojeva, gledano od prostorije naviše, izgleda ovako: gips-karton ploča, noseći profili, parna brana, termoizolacija i na kraju međuspratna ili krovna konstrukcija. U potkrovlju se oba slučaja često sreću zajedno. Ravan plafon prelazi u kosine, i upravo taj prelaz mora da ostane neprekinut.

U narodu se svim ovim folijama kaže parna brana, ali među njima postoje bitne razlike:

• klasična parna brana (polietilenska ili sa aluminijumskim reflektujućim slojem) gotovo potpuno zaustavlja prolaz pare i odgovara uobičajenim izolovanim slojevima,
• parna kočnica paru samo usporava i dozvoljava konstrukciji da se kontrolisano isušuje, pa se bira kod difuziono otvorenih slojeva,
• pametna folija menja propusnost u zavisnosti od vlažnosti: zimi štiti izolaciju, a leti omogućava isušivanje ka unutra, pa se često koristi u potkrovljima i pri renoviranju starijih kuća.

Koji tip je pravi zavisi od rasporeda svih slojeva: kakva je krovna folija, kakva izolacija i da li je krov provetren. Toplotnu zaštitu zgrada uređuju propisi o energetskoj efikasnosti i standardi SRPS EN. Ako niste sigurni, neka slojeve proceni projektant ili iskusan majstor. Kod folije sa reflektujućim slojem okrenite je onako kako propisuje proizvođač. Najčešće sjajna strana gleda ka prostoriji.

Pored folije jednako su važni sistemski dodaci: lepljive trake za spojeve, trajno elastični kit za spoj sa zidom i manžetne za prolaze kablova, cevi i svetiljki. Dobro je da folija i trake budu od istog proizvođača, jer tada pouzdano drže zajedno.

1. Proveriti podlogu: mora biti suva, čista i bez oštrih ispupčenja koja bi pocepala foliju.
2. Postaviti termoizolaciju bez praznina, da ne nastanu toplotni mostovi.
3. Rasporediti trake folije tako da spojeva bude što manje.
4. Postaviti foliju pravom stranom ka unutrašnjosti, opušteno, ne zategnutu do kraja, i usput je pričvršćivati spajalicama.
5. Trake preklopiti, obično oko 10 cm ili prema uputstvu proizvođača, i svaki spoj zalepiti sistemskom trakom.
6. Po obodu foliju spojiti sa zidovima, zabatima i nazitkom pomoću kita i pritisnuti je letvom ili profilom.
7. Zaptiti prolaze dimnjaka, cevi i kablova manžetnama ili trakom.
8. Pre zatvaranja sve proveriti, pa tek onda montirati profile i gips-karton.

U praksi se dobro pokazuje instalacioni međuprostor: ispod folije se pričvrste letve ili noseći profili, a gips-karton se kači tek ispod njih. Električni kablovi i kutije za svetiljke tada prolaze kroz taj međuprostor, pa foliju ne treba bušiti. Ako se na krovu rade i drugi poslovi, na primer kontraletve ili limarski detalji, isplati se uskladiti ih tako da se gotova folija ne ošteti.

Elektroinstalacije u plafonu sme da izvodi samo ovlašćeni električar. Ako je reč o većem građevinskom zahvatu, proverite u nadležnom organu šta je potrebno prema važećim propisima o planiranju i izgradnji. U stambenoj zgradi radove unapred dogovorite sa upravnikom ili stambenom zajednicom.

Koliko je posao zahtevan, pa samim tim i skup, zavisi pre svega od broja detalja koje treba rešiti, a ne od same površine. Jednostavniji je ravan plafon u novogradnji, sa pravilnom osnovom i malo prolaza. Više posla donose:

• potkrovlje u kome se ravan plafon spaja sa kosinama, pa prelaz između ravni mora biti neprekinut,
• mnogo ugradnih svetiljki, otvora za rekuperaciju ili zvučnika u plafonu,
• krovni prozori, dimnjak i nazidak, oko kojih se folija oblikuje i kituje,
• renoviranje sa starim, neravnim zidovima, gde se spoj teže zaptiva,
• pametne folije i kvalitetniji sistemski dodaci,
• rad na visini ispod slemena, za koji je potrebna skela.

Trake i kitovi imaju svoj temperaturni opseg. Na mrazu ili na prašnjavoj podlozi ne drže, pa se rad u negrejanom potkrovlju zimi ponekad odlaže.

• folija na pogrešnoj strani: najozbiljnija greška, jer se vlaga tada zadržava pravo u konstrukciji,
• preklop bez lepljenja: sam preklop traka ne zaptiva, iako tako izgleda,
• jeftina univerzalna traka: s vremenom se odlepi i spoj više ne zaptiva,
• nema spoja sa zidom: folija samo prislonjena uz zid ostavlja neprekinutu fugu po celom obodu,
• probušena folija: pri montaži profila lako se pocepa ili probuši, a niko to ne popravi,
• naknadno sečeni otvori za svetiljke: često električar iseče otvore u gotovom plafonu, a parnu branu oko njih niko više ne zaptiva,
• prekid u uglovima i na prelazu u kosine: upravo se ova mesta najviše potcenjuju.

Posledice se obično ne vide odmah. Vlažne fleke, buđ u uglovima ili veći računi za grejanje pojave se tek posle nekoliko sezona, kada je plafon odavno zatvoren i popravka znači njegovo rasklapanje.

Parnu branu treba pregledati pre nego što je prekrije gips-karton ili obloga. Kasnije se više ne vidi. Pri preuzimanju proverite sledeće:

• folija je postavljena pravom stranom ka unutrašnjosti, prema uputstvu proizvođača,
• sve trake se preklapaju i svaki spoj je ceo zalepljen, bez nabora i odlepljenih ivica,
• po obodu je folija spojena sa zidovima i zabatima kitom ili trakom,
• prelaz između ravnog plafona i kosine je neprekinut,
• dimnjak, cevi i kablovi imaju manžetne ili su pažljivo oblepljeni,
• na površini nema rupa, pukotina ni probijenih mesta od spajalica i šrafova,
• korišćene trake i kitovi pripadaju istom sistemu kao i folija,
• kod zahtevnije gradnje zaptivenost je proverena testom propustljivosti vazduha (blower-door test).