Postavljanje i montaža krovnog pokrivača od keramičkih/betonskih crepova

Keramički, odnosno glineni crep nastaje pečenjem gline. Kada je dobro postavljen, traje decenijama i dugo zadržava boju. Na kućama u Srbiji glineni crep se koristi odavno, pa se lako uklapa u okolinu. Glazirana varijanta ima glatkiju površinu, voda se sa nje brže sliva i mahovina se teže hvata. Za starije ili slabije krovne konstrukcije proizvođači nude i olakšane modele.

Betonski crep je dimenzionalno veoma precizan, pa se postavlja brzo i ravnomerno. Čvrst je, ali obično teži, tako da krovna konstrukcija mora bez problema da nosi tu težinu. Za moderne kuće često se biraju ravni modeli jednostavnog profila.

Kod izbora uporedite pre svega tri stvari:

• težinu pokrivača i da li je krovna konstrukcija može nositi (kod rekonstrukcije je dobro da je pregleda statičar),
• najmanji nagib krova koji proizvođač navodi za taj model,
• izgled i to kako se krov uklapa u okolne kuće.

Neki kao alternativu razmatraju falcovani limeni pokrivač. Lakši je i podnosi manje nagibe, ali je bučniji na kiši i izgleda drugačije od klasičnog krova od crepa.

Crep je samo gornji sloj krova. Ako ispod njega nešto nije kako treba, ni kvalitetan crep neće spasiti krov. Pre postavljanja treba da bude spremno:

• krovna konstrukcija, odnosno drveni rogovi zaštićeni od insekata, gljivica i vlage,
• sekundarna hidroizolacija, obično paropropusna folija koja prihvata vodu koju vetar nanese ispod crepa i odvodi je u oluk,
• kontraletve, koje prave provetreni prostor između folije i crepa,
• krovne letve na razmaku koji je propisan u tehničkom listu konkretnog crepa,
• kod stambenog potkrovlja i toplotna izolacija između rogova i parna brana sa unutrašnje strane.

Zašto se toliko priča o razmaku letava? Svaki model crepa ima tačno zadat razmak. Već odstupanje od nekoliko milimetara znači da se crep neće pravilno uklopiti, nastaju procepi i krov počinje da prokišnjava. Zato se razmak uvek meri prema uputstvu proizvođača, nikad odoka.

Jednako je važno provetravanje. Vazduh koji struji ispod crepa od oluka ka slemenu odnosi vlagu. Ako provetreni sloj nedostaje ili je prenizak, vlaga se kondenzuje, drvo vlaži, a izolacija gubi svojstva.

Klasični preklopni crep obično se postavlja na krovove nagiba otprilike iznad 22°. Za manji nagib postoje modeli i rešenja sa dodatnom hidroizolacijom i zaptivanjem, ali tačnu granicu uvek određuje proizvođač konkretnog crepa.

Dobar krovopokrivač ne počinje crepom, nego merenjem. Celu površinu rasporedi tako da bude što manje sečenja i da redovi lepo izađu i na ivicama i kod slemena.

1. Izmeriti krov i rasporediti broj redova i kolona crepa.
2. Postaviti kuke i oluke pre pokrivanja.
3. Postaviti prvi red kod oluka, koji određuje ravan celog krova.
4. Slagati crep odozdo nagore i pravilno ga preklapati u redovima.
5. Pričvrstiti crep kopčama, naročito na ivicama, kod slemena i na mestima izloženim vetru, prema uputstvu proizvođača.
6. Rešiti detalje: zabatne ivice, uvale, sleme sa slemenjacima i ventilacionom trakom.
7. Opšiti limom dimnjak, krovne prozore i ostale prodore.
8. Proveriti zaptivenost i ukloniti sa krova otpatke i prašinu od sečenja.

Limarski radovi oko dimnjaka, prozora i u uvalama su mesta na kojima krov najčešće prokišnjava. Zato je dobro da limar radi paralelno sa krovopokrivačem i da detalje rešavaju zajedno, a ne kao naknadnu popravku.

Ovo je rad na visini. Pripada iskusnoj ekipi koja ima skelu ili drugu zaštitu od pada, pa se samostalno postavljanje ne preporučuje.

Najjednostavniji je veliki dvovodni krov bez prodora. Tu krovopokrivač slaže cele crepove u pravilnim redovima i ima malo dodatnog posla. Posao produžavaju i poskupljuju:

• razuđen krov sa badžama, četvorovodnim delovima i uvalama, gde ima mnogo sečenja,
• veći broj dimnjaka, krovnih prozora i drugih prodora,
• strm krov ili loš pristup kući, na primer uska ulica bez mesta za skelu,
• mali nagib koji traži dodatno zaptivanje,
• vetrovita lokacija, na primer gde duva košava, jer je potrebno više pričvršćivanja,
• kod rekonstrukcije skidanje i odvoz starog crepa i eventualne popravke rogova.

Kod zamene pokrivača na postojećoj kući unapred proverite u nadležnom organu opštine ili grada šta vam je potrebno prema važećim propisima o planiranju i izgradnji. Zahtevi zavise i od toga da li se menja izgled, materijal ili nosiva konstrukcija. U stambenoj zgradi o krovu se odlučuje sa upravnikom ili u okviru stambene zajednice.

Popravka krova koji prokišnjava spada u neprijatne i skupe poslove. Većina problema može se izbeći ako se posao pošteno uradi iz prve. U praksi se ponavljaju ove greške:

• kontraletve nedostaju ili su preniske, pa se krov ne provetrava i drvo vlaži,
• netačan razmak letava, zbog kojeg crep ne naleže,
• crep postavljen na manji nagib nego što proizvođač dozvoljava, bez dodatnog zaptivanja,
• slabo ili nikakvo pričvršćivanje ivičnih crepova i slemenjaka, koje vetar zatim podigne,
• loše opšiven dimnjak, prozor ili uvala,
• postavljanje po kiši ili mrazu, kada folija i zaptivke ne drže kako treba.

Pomaže i razumna porudžbina materijala. Crep se obično naručuje sa rezervom od oko 5 do 10 % za sečenje i lom. Kasnije dokupljivanje iste serije može biti problem, jer se nijansa između proizvodnih serija malo razlikuje.

Kod preuzimanja radova pregledajte krov spolja i iz potkrovlja. Proverite pre svega:

• da su redovi crepa ravni i da se crepovi pravilno uklapaju,
• da su ivični, slemeni i izloženi crepovi pričvršćeni kopčama,
• da je sleme zatvoreno slemenjacima i da je provetravanje kod oluka i slemena slobodno,
• da je limena opšivka dimnjaka, prozora i uvala zaptivena i da voda sa nje teče u pravom smeru,
• da oluci imaju pad i da voda otiče u vertikale,
• da iz potkrovlja nema vlažnih mesta ni oštećene folije,
• da na krovu i u olucima nisu ostali otpaci i nečistoće,
• da ste dobili tehničke listove pokrivača i dokumenta potrebna za garanciju.

Pametno je pogledati potkrovlje i posle prve jače kiše. Tako se eventualni sitan problem otkrije dok još traje garancija.