Mašinski iskop građevinske jame

Građevinska jama je široki iskop, obično širi od nekoliko metara, koji zauzima ceo tlocrt objekta ili njegov veći deo. Rovovi za trakaste temelje i kanali za priključke su posebne stavke i rade se drugim kašikama i na drugi način. Jama vam treba najčešće kod ovakvih radova:

• porodična kuća sa podrumom ili delimično ukopanim suterenom,
• kuća na placu u nagibu, gde se deo etaže useca u teren,
• temeljna ploča kod koje treba skinuti loše tlo i zameniti ga zbijenim tucanikom ili šljunkom,
• bazen, septička jama, mali prečistač otpadnih voda, rezervoar za kišnicu ili podzemna garaža,
• dogradnja sa podrumom uz postojeću kuću.

Zašto se jama kopa mašinom i kod manjih objekata? Nekoliko desetina kubika ručno bi se kopalo nedeljama, a strane bi se u međuvremenu urušavale od kiše. Bager isti posao završi za dan ili dva, a dobar rukovalac može dno da izravna sa tačnošću od nekoliko centimetara.

Kako se računa zapremina u kubnim metrima

Iskop se meri u sraslom stanju, odnosno u zapremini koju je zemlja zauzimala u terenu pre kopanja. U zapreminu ulaze tlocrt objekta, radni prostor oko njega i zapremina kosina. Radni prostor je pojas oko budućih zidova koji je potreban zidarima i izolaterima da urade hidroizolaciju i termoizolaciju podruma. Obično je širok približno pola metra do metar, zavisno od projekta.

Kod odvoza treba računati na to da se iskopana zemlja rastrese i zauzme veću zapreminu nego u terenu. Kod peskovitog tla razlika je manja, kod glinovitog i kamenitog veća, često za petinu do trećinu. Zato se broj kamiona ne može dobiti samo množenjem dimenzija jame. Kada upoređujete ponude, proverite da li izvođač računa zapreminu po projektu, po stvarnom snimanju ili po broju tura kamiona.

Dozvole, projekat i obeležavanje objekta

Iskop građevinske jame je deo gradnje, a ne samostalno uređenje dvorišta. Koja akta su potrebna i od kada smete da počnete radove, zavisi od vrste objekta, prema važećim propisima o planiranju i izgradnji. To proverite u nadležnom organu opštine ili grada, a postupak se u Srbiji uglavnom vodi elektronski, kroz objedinjenu proceduru. Ne oslanjajte se na to da se zemljani radovi „ne računaju“. Ako radovi počnu bez odgovarajućeg akta i prijave, mogu biti obustavljeni baš kada je jama otvorena, a to je neprijatno i za vaš plac i za komšije.

Pre iskopa geodeta treba da obeleži objekat prema projektu i postavi nanosne skele ili tačke van buduće jame, da ih bager ne bi uništio. Bez obeležavanja lako se desi da kuća završi nekoliko desetina centimetara pomerena u odnosu na projekat ili preblizu međe.

Instalacije u zemlji

Ispod travnjaka mogu prolaziti gasna cev, elektro kablovi, vodovod, kanalizacija ili telekomunikacioni vodovi. Njihov položaj treba unapred proveriti kod nadležnih preduzeća i u katastru vodova i tražiti da se trase obeleže na terenu. U blizini obeleženih vodova ne kopa se kašikom, već ručno ili vrlo pažljivo, prema uslovima vlasnika instalacije.

Ako bager ošteti gasnu cev ili osetite miris gasa, odmah zaustavite mašinu, udaljite se, ne puštajte nikoga blizu i pozovite dežurnu službu distributera gasa ili hitni broj 112. Pri tome ne koristite otvoren plamen niti prekidače. Kada se ošteti elektro kabl, niko ne sme da ga dodiruje, a popravka pripada isključivo elektrodistribuciji i ovlašćenom elektroinstalateru.

Geomehaničko ispitivanje tla

Kod kuće sa podrumom ili na placu u nagibu geomehaničko ispitivanje se zaista isplati. Geolog utvrđuje kakvo je tlo na dubini temelja, da li ima podzemne vode i koji su nagibi kosina bezbedni. Bez tih podataka nagib strana i odvodnjavanje se određuju tek tokom kopanja, često posle prvog obrušavanja.

Prilaz, prostor i odvoz

• prilazni put mora da izdrži bager i kamione, a raskvašen teren posle kiše možda neće,
• na placu treba mesto za privremenu deponiju zemlje koja će se koristiti za zatrpavanje,
• u blizini ne smeju smetati drveće, nadzemni vodovi ni ograda koju bi mašina oštetila,
• ako kamioni stoje na javnom putu, može biti potrebno odobrenje za zauzeće javne površine, raspitajte se u opštini,
• unapred dogovorite gde se odvozi višak zemlje i ko obezbeđuje deponiju ili dalju upotrebu.

Ako su susedni objekti blizu, pametno je pre početka radova fotografisati njihovo stanje. Ako se kasnije pojavi pukotina, moći ćete da dokažete da li je postojala i ranije.

Redosled se razlikuje zavisno od veličine jame, ali osnovni koraci su gotovo uvek isti:

1. Proveriti obeležavanje objekta, visinski reper i položaj obeleženih instalacija.
2. Skinuti humus, odnosno gornji plodni sloj, i odložiti ga posebno na ivicu placa.
3. Obeležiti obris jame zajedno sa radnim prostorom i gornjom ivicom kosina.
4. Kopati u slojevima od jedne ivice, a zemlju tovariti direktno u kamione ili na privremenu deponiju.
5. Usput oblikovati kosine prema zadatom nagibu ili postavljati podgradu.
6. Kontrolisati dubinu nivelirom ili laserom u odnosu na visinski reper.
7. Poslednjih nekoliko centimetara iznad kote dna očistiti ravnom kašikom bez zuba ili ručno.
8. Napraviti šaht za crpljenje i odvodnjavanje dna ako se pojavi voda.
9. Predati jamu na pregled temeljne spojnice statičaru ili geologu, ako projekat to zahteva.

Humus se odvaja zato što se kasnije vraća u baštu. Ako se pomeša sa glinom i šljunkom iz dubine, više nije upotrebljiv, a uz to nepotrebno povećava količinu koju treba odvesti.

Poslednji korak kopanja je važniji nego što izgleda. Zubi kašike rastresaju tlo ispod dna, a ako se jama prekopa pa zatrpa rastresitom zemljom, nastane meko mesto koje će se sleći. Iskusan rukovalac zato kopa malo iznad tražene kote i dno doravnava kosim potezom ravne kašike.

Koliko traje

Jama za uobičajenu porodičnu kuću sa podrumom, uz dobar prilaz i lako tlo, obično se iskopa za jedan do tri dana. Duže traje kod stenovite podloge, skučenog prostora, sporog odvoza ili podzemne vode. Sama jama ne bi trebalo da ostane otvorena duže nego što je potrebno. Kiša i mraz smanjuju nosivost dna, pa je dobro što pre nastaviti sa podložnim (mršavim) betonom ili tamponom od tucanika. Tako štitite gotovo dno.

Kosine ili podgrada

Vertikalna strana iskopa bez obezbeđenja je u uobičajenom tlu bezbedna samo do male dubine, obično približno do 1,25 metra, i to samo u vezanom i suvom tlu. Dublje jame treba ili izvesti u kosini ili podgraditi. Obrušavanje može da zatrpa čoveka i onda kada strana izgleda čvrsto.

Kosine su najjednostavnije rešenje kada na placu ima dovoljno mesta. Strane se kopaju koso, sa nagibom prema vrsti tla. Rastresit pesak traži blažu kosinu, čvrsta glina strmiju. Mana je veća zapremina iskopa, a kasnije i veće zatrpavanje.

Podgrada se koristi tamo gde kosina nije moguća, na primer uz među, uz susednu kuću ili uz put. Koriste se čelične talpe, podgrada sa čeličnim stubovima i ispunom od dasaka ili betonskih elemenata, gotovi kutijasti paneli za rovove ili šipovi. Podgradu projektuje statičar i ona je posebna stavka. Kada birate izvođača, pitajte da li može sam da je obezbedi ili sa kim sarađuje.

Iskop uz susedni objekat

Ako jama treba da bude dublja od temelja susedne kuće i nalazi se blizu nje, tlo ispod tih temelja može izgubiti oslonac. To rešenje mora da projektuje statičar. Uobičajeni postupci su kopanje u kratkim kampadama, podbetoniravanje temelja ili podgrada. Bez projekta ne kopajte, čak ni kada se radi o kratkom delu.

Podzemna i kišna voda

Voda u jami raskvašava dno i smanjuje stabilnost kosina. Kod malog priliva dovoljan je šaht u najnižem uglu i potopna pumpa za prljavu vodu. Kod visokog nivoa podzemne vode treba ga sniziti, na primer crpljenjem iz bunara ili iglofiltera, a to projektuje stručnjak. Kišnu vodu sa okolnog terena dobro je skrenuti od ivice jame, da se ne sliva niz kosine.

Ako geolog utvrdi visok nivo podzemne vode, to utiče i na projekat podruma. Verovatno će biti potreban vodonepropusni beton ili hidroizolacija za vodu pod pritiskom, a to je bolje znati pre kopanja nego posle.

Za manje jame i skučene placeve koriste se mini bageri i rovokopači-utovarivači, koje mnogi zovu po proizvođaču, na primer JCB. Za veće jame koriste se bageri guseničari ili bageri na točkovima sa dužim dometom, koji tovare direktno u kamione. Veća mašina je brža, ali traži čvrst prilaz i prostor za okretanje. Kada dobijete ponudu, pitajte koju mašinu izvođač planira i kako će ući na plac.

Težinu, a time i cenu iskopa, najviše određuju ove okolnosti:

• vrsta tla: pesak i ilovača se kopaju lako, tvrda glina i šljunak teže, a stenovita podloga može da zahteva hidraulični čekić,
• dubina jame i potreba za kosinama ili podgradom,
• prilaz placu, širina kapije, nagib terena i udaljenost od puta,
• instalacije u zemlji koje zahtevaju ručno kopanje,
• podzemna voda i potreba za crpljenjem,
• udaljenost deponije i način utovara zemlje,
• stari temelji, beton, korenje drveća ili građevinski otpad u zemlji,
• zahtevi za tačnost dna i čišćenje puta posle izlaska kamiona.

Na starijim placevima, posebno u selima i prigradskim naseljima, u praksi se često desi da se ispod travnjaka nađu ostaci stare kuće, bunar, stara septička jama ili zatrpan otpad. Takvi nalazi produžavaju posao, a ponekad treba rešiti i njihovo uklanjanje. Ako znate za tako nešto, recite izvođaču unapred.

Gde sa zemljom

Deo zemlje se obično ostavlja na placu za zatrpavanje i uređenje terena. Ostatak se odvozi. Iskopana zemlja koju ne upotrebite na gradilištu može se smatrati otpadom i mora završiti na mestu koje sme da je primi. Unapred se dogovorite da li odvoz i odlaganje obezbeđuje izvođač iskopa ili to rešavate sami, a za lokaciju se raspitajte u komunalnom preduzeću ili opštini. Zemlju zagađenu uljem, šutom ili starim otpadom ne možete jednostavno razgrnuti po bašti.

Iskop je samo početak lanca radova, a svaka karika traži nešto od prethodne:

• geodeta obeležava objekat pre iskopa, a kod većih objekata snima i gotovu jamu,
• geolog ili statičar pregleda temeljnu spojnicu, odnosno proverava da li tlo na dnu odgovara pretpostavkama iz projekta,
• betonirci treba da dobiju jamu odmah posle predaje, da dno ne pokisne i ne promrzne,
• vodoinstalater treba da zna gde će biti prodori kanalizacije i priključaka kroz temelje,
• izolaterima je potreban dovoljan radni prostor oko podrumskih zidova,
• zatrpavanje se radi tek posle hidroizolacije, zaštite izolacije i drenaže, u slojevima i uz zbijanje.

Zašto je usklađivanje termina toliko važno? Ako betonirci dođu tek za dve nedelje, jama posle kiše može izgledati potpuno drugačije. Raskvašeno dno treba očistiti, ponekad i produbiti i zameniti tucanikom. Zato se termin iskopa planira prema terminu betoniranja, a ne obrnuto.

• prekopano dno zatrpano rastresitom zemljom: ispod temelja nastane meko mesto, kuća se neravnomerno sleže i u zidovima se pojave pukotine,
• nedostaje radni prostor: izolateri nemaju gde da rade, hidroizolacija se radi na brzinu i podrum kasnije vlaži,
• prestrme kosine: strane se obruše u jamu, ugroze ljude i zatrpaju već gotovo dno,
• zemlja odložena tik uz ivicu: opterećuje kosinu i povećava rizik od obrušavanja, obično se odlaže najmanje metar od ivice, kod dubljih jama i dalje,
• nerešena voda: raskvašeno dno gubi nosivost i ispod betona ostaje blato,
• pomešan humus i podloga: bašta nema kvalitetan gornji sloj, a odvoz je nepotrebno veći,
• kopanje bez obeleženih instalacija: oštećena cev ili kabl, prekid radova i opasnost od povrede,
• jama predugo otvorena: kiša i mraz kvare dno, a kosine se postepeno osipaju.

Mnoge od ovih grešaka se ne vide odmah. Meko mesto ispod temelja pokaže se tek posle nekoliko godina, kada je kuća završena i kada je popravka vrlo zahtevna. Zato se pregled dna isplati i kod manjih objekata.

Bezbednost na gradilištu

Otvorena jama je opasna naročito za decu i za ljude koji na gradilište dođu uveče. Ivicu jame treba ograditi ili jasno obeležiti. Dok mašina radi, niko ne sme da stoji u dometu ruke bagera niti pored kamiona koji se tovari. U jamu se ne silazi dok rukovalac ne završi i dok nije sigurno da su kosine stabilne. Za silazak i izlazak služe merdevine ili rampa u kosini, a ne skakanje sa strane.

Sam iskop građevinske jame nije posao za majstora amatera. Rad sa bagerom, duboki iskop i blizina instalacija traže iskusnog rukovaoca, a u jamu ne treba silaziti bez stručne procene stabilnosti. Ipak, dosta toga oko iskopa možete uraditi sami i tako izvođaču olakšati posao:

1. Fotografisati stanje susednih objekata, ograda i puta pre početka radova.
2. Ukloniti sa placa pokretne prepreke, stare materijale, šiblje i otpad sa površine.
3. Obeležiti vidljivim kočićima ili sprejom poznata mesta starih bunara, septičkih jama i podzemnih cevi na vašem placu.
4. Pripremiti mesto za privremenu deponiju humusa i zasebno za zemlju za zatrpavanje.
5. Proveriti da kapija i prilaz imaju dovoljnu širinu i da teren nije raskvašen.
6. Posle iskopa ograditi ivicu jame trakom ili privremenom ogradom i zatvoriti pristup deci.
7. Pokriti dno folijom ako se očekuje kiša ili mraz pre betoniranja, sa ivice i bez silaska u jamu.
8. Pratiti posle kiše da li se na kosinama pojavljuju pukotine i odmah javiti izvođaču.

Kada preuzimate radove, ponesite projekat i mirno obiđite jamu sa rukovaocem ili šefom gradilišta. Dubinu neka provere nivelirom u odnosu na visinski reper, ne procenom od oka. Ako projekat zahteva da temeljnu spojnicu primi geolog ili statičar, sačuvajte zapisnik, trebaće vam i kasnije.

• dimenzije jame odgovaraju projektu, uključujući radni prostor,
• dubina dna odgovara projektu u razumnoj toleranciji i proverena je instrumentom,
• dno je ravno, bez raskvašenih mesta, rastresite zemlje i tragova zuba kašike,
• kosine imaju dogovoreni nagib i na njima nema pukotina ni osipanja,
• podgrada, ako je bila potrebna, postavljena je prema projektu statičara,
• šaht za crpljenje i odvodnjavanje rade i voda ne stoji na dnu,
• obeležene instalacije su neoštećene i vidljivo označene,
• humus i zemlja za zatrpavanje odloženi su odvojeno i dalje od ivice jame,
• nanosne skele i visinski reper su ostali neoštećeni,
• prilazni put i javna saobraćajnica su očišćeni,
• ivica jame je obezbeđena od pada,
• dogovoreno je kada dolaze betonirci, a dno je do tada zaštićeno.