Mašinski iskop temeljnih traka i stopa

To je kopanje rovova ili jama za temelje pomoću mašine. Najčešće se koristi mini bager, kombinirka (rovokopač-utovarivač) ili bager guseničar. Ručno se radi samo čišćenje dna i ona mesta do kojih mašina ne može da priđe ili gde prolaze podzemne instalacije.

Temeljne trake (širina od 50 cm)

Temeljne trake, koje majstori zovu i pasovi, su neprekidni rovovi ispod nosećih zidova. Kod porodične kuće čine zatvoren obris, uz nekoliko unutrašnjih linija ispod nosećih pregrada. Širinu određuje projekat, prema opterećenju i nosivosti tla. Kod uobičajenih kuća obično iznosi oko 50 do 60 cm. Kod težih zidova ili slabijeg tla može biti i veća. Oznaka „od 50 cm“ u cenovniku znači da se kopa kašikom odgovarajuće širine. Uži rovovi se ovim načinom ne rade.

Temeljne stope (širina od 80 cm)

Stope, odnosno temelji samci, su zasebne jame ispod stubova. Trebaju, na primer, ispod nadstrešnice za automobil, natkrivene terase, drvene kuće na stopama, čelične hale ili stubova ograde. Osnova im je obično kvadratna ili pravougaona. Često su dublje i masivnije od traka, jer prenose koncentrisano opterećenje sa jednog mesta. Kod stopa mašina kopa mnogo malih jama i posle svake mora da se pomeri i ponovo precizno postavi. Zato je ovaj posao, preračunato po kubiku, obično zahtevniji od neprekidne trake.

Kako se obračunavaju kubici

Jedinica u cenovniku je kubni metar iskopane zemlje. Zapremina se računa iz mera u projektu: dužina puta širina puta dubina. Kod traka se saberu sve deonice, a kod stopa se zapremina jedne jame pomnoži brojem jama. Unapred dogovorite da li se obračunava po projektovanim merama ili po stvarno iskopanoj zapremini. U praksi iskop ispadne nešto širi, naročito u trošnom tlu, i ta razlika ume da bude primetna.

Pazite i na razliku između prirodnog i rastresitog tla. Iskopana zemlja poveća zapreminu, kod ilovače i gline obično za nekoliko desetina procenata. Kada naručujete odvoz, računajte zato sa većom količinom nego što pokazuje proračun iskopa.

Iskop temelja je deo gradnje, pa sme da počne tek kada su ispunjeni uslovi za izgradnju. Koji akt je potreban za vaš objekat i kada smete da počnete, odredite prema važećim propisima o planiranju i izgradnji i proverite u nadležnom organu opštine ili grada. Nemojte se oslanjati na to da „za to ne treba ništa“. Ako gradite u nizu ili kopate tik uz susednu kuću, mislite i na komšije i njihove temelje.

Pre dolaska mašine treba da bude pripremljeno sledeće:

• projektna dokumentacija sa crtežom temelja, merama, dubinama i visinskom kotom,
• iskolčenje objekta koje radi licencirani geodet, najbolje sa nanosnim letvama van zone iskopa, da ih mašina ne bi oštetila,
• podaci o podzemnim instalacijama od nadležnih preduzeća (gas, struja, voda, kanalizacija, telekomunikacije), sa trasama obeleženim na terenu,
• skinut humus, odnosno gornji plodni sloj, koji se odloži sa strane i kasnije koristi za uređenje dvorišta,
• prilaz za mašinu i kamion, dovoljno širok i nosiv, bez niskih žica i grana,
• mesto za odlaganje zemlje ili dogovoren odvoz i deponija,
• očišćen plac, bez šiblja, šuta i starih konstrukcija, ako njihovo uklanjanje nije deo posla.

Proveru instalacija ljudi ponekad potcene, jer „tu nikad ništa nije bilo“. Na starijim placevima i posle rušenja kuća ipak se često pojave priključci za koje niko nije znao. Ako se tokom iskopa ošteti gasna cev ili osetite miris gasa, odmah prekinite rad i ugasite mašinu. Udaljite se na bezbedno rastojanje i pozovite dežurnu službu distributera gasa ili hitnu službu na 112. Oštećen električni kabl prepustite elektrodistribuciji i kvalifikovanom električaru i nikada ga ne dirajte.

Postupak zavisi od mašine i terena, ali u glavnim crtama izgleda ovako:

1. Preuzeti od geodeta iskolčenje i proveriti nanosne letve, ose i reper, odnosno visinsku tačku od koje se meri dubina.
2. Obeležiti obris iskopa na terenu, najčešće sprejom ili krečom duž zategnutih kanapa.
3. Proveriti položaj instalacija i u njihovoj blizini kopati ručno ili vrlo pažljivo.
4. Postaviti mašinu i izabrati kašiku odgovarajuće širine. Za čišćenje dna koristi se ravna kašika bez zuba.
5. Kopati rov u slojevima i stalno proveravati dubinu nivelirom ili laserom.
6. Odlagati zemlju na stranu gde neće smetati daljem radu i dovoljno daleko od ivice, da ne opterećuje zidove iskopa. Po potrebi je odmah tovariti na kamion.
7. Poslednjih nekoliko centimetara skinuti pažljivo, a dno očistiti ručno, da u njemu ne ostane rastresita zemlja.
8. Kod stopa proveriti položaj svake jame u odnosu na ose i rastojanja između njih.
9. Proveriti mere, dubine i stanje dna, pa iskop predati na prijem stručnom nadzoru, statičaru ili šefu gradilišta.

Dno iskopa je mesto gde se temelj spaja sa prirodnim, neporemećenim tlom. Mora biti čvrsto, ravno i neoštećeno. Može se desiti da se na dnu pojavi drugačije tlo nego što je projekat predvideo, na primer nasip, meka glina ili izvor vode. Tada to treba rešiti sa statičarem još pre betoniranja.

Vrsta tla

Vezana tla, ilovače i gline, dobro se kopaju i zidovi uskog rova u njima obično duže stoje. Ali su osetljiva na vodu: posle kiše dno omekša i izgubi nosivost. Pesak i šljunak se kopaju lako, ali se zidovi osipaju, iskop se širi i zapremina raste. Stenovita podloga ili krupno kamenje mogu da zahtevaju hidraulični čekić, što posao znatno usporava. Nasipi, stari podrumi i ostaci temelja donose iznenađenja koja na početku niko ne vidi.

Ako za plac imate geotehnički elaborat ili ispitivanje tla, dajte ga izvođaču iskopa unapred. Tako se izbegava dogovaranje na licu mesta.

Izbor mašine i kašike

Za porodičnu kuću najčešće se koristi mini bager ili kombinirka. Mini bager ulazi i na skučen plac i manje oštećuje okolinu, ali je sporiji kod veće količine ili tvrđeg tla. Veći bager kopa brže i dublje, ali traži više prostora i nosiv prilaz. Širina kašike treba da odgovara širini trake. Ako se traka kopa širokom kašikom, iskopa se nepotrebno mnogo zemlje, a kasnije se nepotrebno troši i beton.

Dubina fundiranja

Dno temelja mora biti ispod dubine smrzavanja, da voda koja se zimi smrzava u tlu ne bi podizala temelje. U Srbiji ta dubina obično iznosi oko 80 cm ispod uređenog terena. U planinskim krajevima i kod određenih vrsta tla može biti i veća. Konkretnu dubinu uvek određuje projekat. Ako je nosiv sloj dublje, kopa se do njega. Na placu u nagibu trake se često rade stepenasto, da se ne bi nepotrebno kopalo duboko celom dužinom.

Pri istom broju kubika iskop jednom bude jednostavan posao za jedan dan, a drugi put zahtevan posao za više dana. Posao je jednostavniji kada:

• je plac ravan, suv i mašina prilazi bez prepreka,
• je tlo vezano, bez kamenja i korenja,
• ima dovoljno mesta za odlaganje zemlje,
• se radi o neprekidnim trakama, bez čestog pomeranja mašine,
• su instalacije tačno obeležene i van zone iskopa.

Posao je zahtevniji i skuplji kada:

• je prilaz uzak, preko susednog placa ili kroz baštu koju treba zaštititi,
• se naiđe na stenu, beton, stare temelje ili panjeve,
• u rovu stoji podzemna voda koju treba crpsti,
• kroz iskop ili pored njega prolaze instalacije, pa deo mora da se kopa ručno,
• je iskop dubok i zidove treba osigurati razupiranjem ili kosinama,
• se radi o maloj količini, na primer nekoliko stopa, za koje mašina ipak mora da dođe,
• nema gde da se odloži zemlja, pa sve mora odmah da se odvozi.

Odvoz zemlje, deponija, ručno čišćenje, crpljenje vode ili razbijanje stene obično su u cenovnicima posebne stavke. Pitajte izvođača šta je tačno uključeno u iskop, a šta se naplaćuje posebno.

Iskop temelja nije samostalan posao, nego prva karika u lancu. Pre njega su geodet i provera instalacija, posle njega armiranje i betoniranje. Što su ti koraci bolje usklađeni, to kraće rov ostaje otvoren.

• geodet bi trebalo da bude dostupan i tokom iskopa, ako se letve oštete ili se pojavi sumnja u položaj,
• električar postavlja u iskop traku za temeljni uzemljivač; to mora da uradi kvalifikovan izvođač pre betoniranja i prema projektu, da bi se kasnije mogao izmeriti i proveriti,
• priključci i prodori za vodu, kanalizaciju, struju i eventualno gas rešavaju se zaštitnim cevima kroz temelj; vodoinstalater treba da zna njihov položaj unapred, jer je naknadno bušenje temelja nepotreban posao,
• statičar ili stručni nadzor treba da preuzme dno iskopa pre betoniranja,
• betonska baza i pumpa naručuju se tako da se betonira što pre posle iskopa.

Kod uobičajene porodične kuće u dobrom tlu mašinski iskop traka često se završi za jedan do dva dana. Stope za nadstrešnicu ili terasu obično budu gotove za nekoliko sati. Vreme produžavaju kamenje, voda, instalacije, težak prilaz i odvoz, ako kamion ne stiže da odvozi zemlju.

Najbolje je betonirati istog ili sledećeg dana posle prijema iskopa. U praksi se često dešava da je iskop gotov, a na beton se čeka nedelju dana. U međuvremenu padne kiša, zidovi se obruše, a dno se raskvasi. Onda sve mora da se čisti, a ponekad i dokopava. Ako preti duža pauza, poslednji sloj može da se skine tek neposredno pred betoniranje. Dno se može zaštititi i podložnim betonom, ako projekat to dozvoljava. Zimi treba sprečiti da se dno smrzne: na smrznuto tlo se ne betonira.

• neprecizno iskolčenje ili pomerene letve: kuća tada ne stoji tamo gde treba na placu, zidovi nisu pod pravim uglom ili nisu poštovana rastojanja; posle betoniranja takva greška se gotovo ne može ispraviti,
• prekopano dno zatrpano zemljom: rastresita zemlja se pod teretom slegne i temelj sedne; prekopani deo treba popuniti betonom, ne zemljom,
• kopanje kašikom sa zubima do samog dna: dno ostane izbrazdano i neravno; poslednji sloj se skida ravnom kašikom i čisti ručno,
• nedovoljna dubina: temelj u zoni smrzavanja mraz može da podiže, a u zidovima nastaju pukotine koje se pojave tek posle nekoliko godina,
• zemlja odložena tik uz ivicu: težina zemlje gura zidove, oni se obruše u rov i nastaje opasnost za ljude u njemu,
• predugo otvoren iskop: kiša, mraz ili isušivanje oštećuju dno, a raskvašen sloj mora da se ukloni pre betoniranja,
• zanemareno drugačije tlo na dnu: ako se pojavi nasip ili mek sloj, a betonira se bez konsultacije sa statičarem, temelj može neravnomerno da sleže,
• potkopavanje susednih temelja: kod iskopa tik uz postojeći objekat, naročito dublje od njegovih temelja, preti oštećenje; tu situaciju statičar mora da proceni unapred.

Kod dubljih iskopa mislite i na bezbednost. Ljudi ne smeju da rade u rovu ispod neosiguranih zidova. Iskop koji ostaje preko noći treba ograditi, da niko ne upadne u njega, naročito deca i životinje.

Sam iskop temelja nije posao za laika: to je deo noseće konstrukcije, radi se teškom mašinom u blizini instalacija i u rovovima koji mogu da se obruše. Ono što vi možete bezbedno da uradite je priprema pre dolaska bagera i jednostavna provera gotovog iskopa, i to sa ivice, bez ulaženja u rov.

1. Ukloniti sa placa šiblje, granje, otpad i sav pokretni materijal koji bi smetao mašini i kamionu.
2. Zaštititi stabla i delove bašte koje želite da sačuvate, na primer ogradom od letava ili trakom.
3. Pronaći stare planove, ugovore o priključcima i fotografije placa i predati ih izvođaču, ako postoje.
4. Obeležiti mesta poznatih starih šahtova, septičkih jama i priključaka kočićima.
5. Dogovoriti sa komšijama prolaz i parkiranje kamiona za dan iskopa.
6. Posle iskopa, sa ivice, izmeriti metrom širinu rova na nekoliko mesta i uporediti sa projektom.
7. Izmeriti dubinu letvom i nivelirom od dogovorenog repera, zajedno sa izvođačem.
8. Fotografisati iskop sa merama, kao dokaz za obračun i za kasnije.
9. Ograditi otvoren iskop trakom ili letvama i ne ulaziti u rov dok zidovi nisu proglašeni stabilnim.

Pre betoniranja prođite iskop sa izvođačem, najbolje i sa stručnim nadzorom. Jednostavno merenje metrom i nivelirom otkriva većinu problema. Obratite pažnju naročito na sledeće:

• položaj traka i stopa odgovara iskolčenju i projektu,
• širina rovova i mere stopa nisu manje od projektovanih,
• dubina je ispoštovana celom dužinom, merena od dogovorenog repera,
• dno je ravno, čvrsto i bez rastresite zemlje, blata i vode,
• na dnu nema korenja, kamenja ni ostataka starih konstrukcija,
• zidovi su stabilni, bez odrona i prepusta,
• zemlja je odložena na bezbednom rastojanju od ivice ili je odvezena,
• instalacije nisu oštećene, a njihovi prolazi su obeleženi,
• stepenici na terenu u nagibu odgovaraju projektu,
• dno iskopa je preuzeo statičar ili stručni nadzor i to je upisano u građevinski dnevnik,
• zapremina za obračun je usaglašena prema dogovorenom načinu merenja.