Zatrpavanje zemljom sa nabijanjem

Zatrpavanje znači popuniti udubljenje: rov, jamu, građevinsku jamu ili prostor između temelja i okolnog terena. Nasipanje, naprotiv, podiže teren, na primer kada se ravna plac, ispod poda na tlu ili ispod kolskog prilaza. Za oba posla važi isto pravilo: materijal se razastire u slojevima i svaki sloj se nabije pre nego što dođe sledeći.

Zašto nije dovoljno da se jama zatrpa i ostavi da se „slegne sama“? Između zrna rastresitog materijala ima mnogo vazduha. Iskopana zemlja se pri vađenju iz rova uz to rastrese, pa joj se poveća zapremina. Ako se ne nabije, kiša, mraz i opterećenje je sabijaju godinama. Posledica su udubljenja oko kuće, voda koja se sliva ka temeljima i pukotine u popločanju. Nabijanje taj proces ubrzava i obavlja ga kontrolisano, u toku jednog dana.

Jedinica u cenovniku je kubni metar. U praksi se zapremina može računati na više načina: prema zapremini iskopa, prema projektu u zbijenom stanju ili prema dovezenom materijalu u rastresitom stanju. Razlika između tih brojeva ume da bude osetna. Zato se pre početka radova sa izvođačem dogovorite kako će se zapremina meriti.

Na ovoj stranici cenovnika nalaze se tri srodne stavke. Razlikuju se po materijalu, a time i po tome gde se koriste i kako se sa njima radi.

Zatrpavanje zemljom sa nabijanjem

Koristi se pogodna zemlja, najčešće ona koja je iskopana na samom gradilištu. Odgovara za rovove u dvorištu, za zatrpavanje oko temelja tamo gde neće biti popločane površine i svuda gde je cilj da se vrati prvobitni teren. Zemlja ne sme da sadrži humus, korenje, drvo, šut ni veliko kamenje. Organski ostaci vremenom istrunu i za sobom ostave šupljine.

Mnogo zavisi od vrste tla. Peskovita i šljunkovita tla se lako nabijaju i dobro propuštaju vodu. Gline i ilovače su osetljive na vlagu: suve prave tvrde grudve koje se ne mogu dobro zbiti, a raskvašene se pod vibro pločom talasaju kao puding. Sa glinom se može raditi, ali samo pri odgovarajućoj vlažnosti, u tanjim slojevima i odgovarajućom mašinom.

Zatrpavanje tucanikom ili drobljenim kamenim agregatom

Tucanik se bira tamo gde zatrpani deo mora da nosi opterećenje i ne sme da sleže: ispod staze, terase, ulaza u garažu, kod priključaka ispod puta ili uz temelje na koje će se kasnije nasloniti popločanje. Za nabijene slojeve koristi se materijal sa kontinualnim granulometrijskim sastavom, na primer drobljeni kameni agregat frakcije 0/31,5 ili 0/63, kod kog sitna zrna popune prostor između krupnih. Takav sloj, koji se kod nas često zove tampon, nabija se u čvrstu, nosivu podlogu.

Potpuno drugi materijal je čist, opran agregat, na primer frakcija 16/32. Između zrna ostaju šupljine kroz koje voda teče, pa se koristi kao drenažni obsip oko drenažne cevi. Nabija se samo blago i kao nosivi sloj ispod popločanja bez dodatne obrade nije pogodan. U praksi se često dešava da se ova dva materijala zamene, pa se onda neko čudi zašto „šljunak neće da se nabije“.

Nasipi od šljunka sa peskom uz nabijanje

Šljunak sa peskom, na primer nesejani rečni agregat frakcije 0/31,5, ima zaobljenija zrna i deo peska. Koristi se za veće nasipe, kada treba podići teren ispod poda na tlu, ispod temeljne ploče prema projektu, ispod popločanih površina ili kada se ravna plac. Nabija se dobro i ravnomerno, a sa vodom se snalazi bolje od ilovače. Ispod poda porodične kuće projekat često direktno propisuje šljunak sa peskom ili tucanik određene debljine i tražene nosivosti.

Kako da odlučite

• Ostaje dvorište ili travnjak: po pravilu je dovoljna kvalitetna iskopana zemlja, a na vrh humus.
• Biće popločanje, staza ili kolski prilaz: tucanik ili šljunak sa peskom, bar u gornjim slojevima.
• Treba podići teren ispod objekta: šljunak sa peskom ili tucanik prema projektu, uz proveru nosivosti.
• Treba odvoditi vodu: opran agregat sa geotekstilom, nikako glina.

Zatrpavanje se ne može vratiti bez novog kopanja. Zato se isplati zastati i proveriti da li je sve ispod zemlje zaista završeno.

• Cevi i kablovi su položeni i provereni. Kanalizacija mora da ima pravilan pad, a vodovod mora da prođe probu pritiska. Kod gasnog i električnog priključka pre zatrpavanja obično je potreban pregled ili preuzimanje od strane distributera.
• Urađeno je snimanje. Priključci i instalacije pre zatrpavanja se geodetski snimaju, a podaci idu u katastar vodova. Kasnije to više nije moguće.
• Hidroizolacija temelja je zaštićena. Preko izolacije treba da bude čepasta folija, termoizolacija od XPS ploča ili druga zaštita, kako kamenje iz zatrpavanja ne bi oštetilo izolaciju.
• Beton je dovoljno čvrst. Podrumski i temeljni zidovi zatrpavaju se tek kada beton dovoljno očvrsne, a prema statičaru često tek posle izrade ploče koja zid podupre odozgo.
• Na dnu iskopa nema vode, snega ni blata. U vodu i na smrznuto dno se ne zatrpava.
• Jasno je gde se odlaže materijal i kuda može mašina. Bager, utovarivač i vibro ploča traže pristup. Uzak prolaz uz komšijsku ogradu ili leja koja ne sme da se ošteti menjaju ceo način rada.

Kada je zatrpavanje deo gradnje ili uređenja terena, radi se prema uslovima iz projekta i odobrenja. Da li vaše konkretno uređenje terena traži neki akt, zavisi od važećih propisa o planiranju i izgradnji, pa to proverite u nadležnom organu lokalne samouprave. Kod stambene zgrade i zajedničkog placa prvi kontakt je upravnik ili stambena zajednica.

Obsip instalacija i prvi slojevi

Oko cevi i kablova prvo se radi obsip, odnosno sitan materijal oko instalacije, najčešće pesak ili sitan tucanik bez oštrog kamenja. Obsip po pravilu ide približno 10 do 30 cm iznad temena cevi, a tačnu debljinu određuje projekat ili proizvođač cevi. Sa strane cevi materijal se pažljivo podbija rukom ili lakim nabijačem, da cev leži čvrsto i ne pomera se bočno. Direktno iznad cevi teška ploča ne radi dok iznad nje nema dovoljno materijala. U obsipu ili odmah iznad njega polaže se upozoravajuća traka odgovarajuće boje, koja pri budućem kopanju pokaže da je ispod instalacija.

Razastiranje u slojevima

Iznad obsipa materijal se razastire u ravnomernim slojevima. Kod uobičajene vibro ploče debljina jednog rastresitog sloja je približno 20 do 30 cm, kod lake ploče manje, kod teškog valjka više. Tačne vrednosti daje proizvođač mašine. Deblji sloj se zbije samo na površini, a ispod ostane rastresit materijal. To je najčešći razlog kasnijeg sleganja.

Svaki sloj se prelazi mašinom nekoliko puta u trakama koje se preklapaju, dok površina vidljivo ne prestane da sleže i dok mašina ne počne da „odskače“. Kod zatrpavanja oko objekta radi se ravnomerno po obimu, da jedna strana zida ne bude opterećena više od druge.

Odgovarajuća mašina

• Vibro ploča: univerzalna mašina za pesak, šljunak i tucanik. Laka ploča za uske rovove, teža reverzibilna ploča za površine i deblje slojeve.
• Vibro nabijač (žaba): uzak i udarniji, pogodan za rovove, uz zidove i šahtove i za vezana, glinovita tla koja ploča slabo zbija.
• Valjak: za velike površine i nasipe ispod puteva i parkinga.
• Bager sa pločom za nabijanje na kraku: za duboke i široke iskope, u koje čovek sa pločom ne može bezbedno da uđe.

Vlažnost materijala

Materijal se najbolje nabija pri takozvanoj optimalnoj vlažnosti. U praksi to znači da se zemlja u šaci može stisnuti u grudvu koja drži oblik, ali se ne maže i iz nje ne curi voda. Previše suv šljunak i pesak se blago prskaju vodom. Raskvašena ilovača se ostavi da se prosuši, razgrne se ili se zameni pogodnijim materijalom. Nabijanje raskvašene gline uglavnom je gubljenje vremena, materijal se samo premešta sa strane na stranu.

Uz temelje i podrumske zidove

Neposredno uz zid nabija se pažljivo, lakšom mašinom i u tanjim slojevima. Teška ploča ili valjak uz svež zid mogu da ga potisnu i oštete. Gornji sloj zatrpavanja uz kuću radi se sa padom od kuće, da voda ne bi oticala ka temeljima. Ako će tu biti popločanje, trotoar oko kuće ili terasa, gornji slojevi se rade od tucanika.

Koliko traje

Rov za priključak se obično zatrpa za nekoliko sati do jednog dana. Zatrpavanje oko porodične kuće ili veći nasip ispod poda traje od jednog do nekoliko dana, zavisno od pristupa i količine. Za razliku od betona, ovde ne treba čekati da materijal sazri. Ako se meri nosivost, sledeći radovi, na primer podložni beton, počinju tek kada se ispitivanje oceni.

Zahtevnost zatrpavanja ne zavisi samo od zapremine. Isti broj kubika jednom znači lagan rad utovarivačem, a drugi put ceo dan guranja kolica.

Posao olakšava:

• dobar pristup za bager ili utovarivač i deponija materijala odmah uz iskop,
• peskovito ili šljunkovito tlo odgovarajuće vlažnosti,
• širok iskop u kom se pločom može raditi bez prepreka,
• suvo vreme i iskop bez podzemne vode.

Posao produžava i otežava:

• ručno nošenje materijala kroz dvorište, kuću ili uzak prolaz,
• mnogo instalacija u jednom rovu, šahtovi i ukrštanja oko kojih se nabija ručno,
• ilovača ili glina, mokra posle kiše, koju treba prosušiti ili zameniti,
• nepogodna iskopana zemlja koju treba odvesti i dovesti zamenu,
• zahtev za merenje nosivosti i ponovno nabijanje ako ispitivanje ne prođe,
• dubok iskop sa podgrađenim stranama, gde se podgrada uklanja postepeno sa zatrpavanjem.

• Zatrpavanje odjednom, bez slojeva. Ceo rov se zgrne bagerom i odozgo pređe pločom. Površina deluje čvrsto, ali posle jedne do dve zime duž rova se pojavi udubljenje.
• Zemlja sa humusom, korenjem ili šutom. Organski materijal istrune, šut ostavi šupljine. Pokazuje se kao lokalna propadanja, često tek posle nekoliko godina.
• Kamenje uz cev ili izolaciju. Oštar kamen pod opterećenjem probije cev ili hidroizolaciju. Rezultat je vlažan podrum ili kanalizacija koja curi i mora ponovo da se otkopa.
• Nabijanje teškom mašinom direktno iznad cevi. Cev se deformiše ili popusti spoj. Pri video pregledu kanalizacije nađe se „ugnuta“ cev ili voda koja stoji u ulegnuću.
• Raskvašena glina ili smrznut materijal. Mokra glina se ne zbija, a smrznuta zemlja posle odmrzavanja sleže. Isto važi i za sneg koji se zgrne u iskop.
• Zatrpavanje uz nedovoljno očvrsnuo zid ili jednostrani pritisak. Zid može da se iskrivi ili pukne. To je skupa popravka koja se izbegne strpljenjem.
• Drenažni agregat umesto nosivog sloja. Ispod popločanja opran agregat se pomera, a popločanje se talasa i klizi.
• Pad terena ka kući. Kišnica teče kroz zatrpani deo ka temeljima i traži put u podrum.
• Nema upozoravajuće trake ni snimanja. Niko ne zna gde tačno ide instalacija, pa je neko pri budućem kopanju probije.

Sami možete razumno da uradite zatrpavanje plitkog rova, na primer za navodnjavanje, baštenski kabl koji je položio električar ili drenažu, kao i nabijanje podloge za manju stazu. Vibro ploča se može iznajmiti u radnji za iznajmljivanje alata. U duboke rovove, u iskope sa nestabilnim stranama i kod priključaka gasa, struje i vodovoda ne ulazite, to je posao za stručnu firmu. Ako pri radu osetite miris gasa, odmah se udaljite na bezbedno mesto, ne koristite plamen ni električne prekidače i pozovite dežurnu službu distributera gasa ili 112.

1. Proveriti gde idu podzemne instalacije i ne kopati ni nabijati naslepo.
2. Očistiti dno rova od vode, blata, korenja i kamenja.
3. Pripremiti materijal: pesak za obsip, pogodnu zemlju bez humusa i šuta, po potrebi tucanik.
4. Oko cevi ili kabla nasuti pesak i sa strane ga ručno podbiti.
5. Iznad instalacije dodati zaštitni sloj peska i položiti upozoravajuću traku.
6. Ostali materijal razastirati u slojevima od približno 15 do 20 cm.
7. Proveriti vlažnost: zemlja u šaci treba da drži oblik, ali da se ne maže.
8. Svaki sloj preći pločom nekoliko puta u trakama koje se preklapaju.
9. Uz zidove, šahtove i u uglovima dodatno nabiti ručnim nabijačem.
10. Poslednji sloj izvesti sa padom od kuće i razastreti humus ili podlogu za popločanje.
11. Posle nekoliko kiša proveriti da li je površina slegla i eventualna ulegnuća dopuniti.

Pri radu sa pločom nosite čvrstu obuću, antifone i rukavice. Ne ostavljajte ploču da radi u mestu, a u rov je spuštajte u dvoje, nikako bacanjem.

Za obično zatrpavanje u dvorištu dovoljna je jednostavna provera. Nabijena površina ne propada pod cipelom, čelična šipka se u nju teško utiskuje, a posle prelaska ploče ne ostaju duboki tragovi. Neujednačena mesta, gde šipka odjednom lako ulazi, otkrivaju sloj koji nije dovoljno zbijen.

Ispod podova, temeljnih ploča, puteva i parkinga projekat po pravilu propisuje nosivost ili stepen zbijenosti. Proverava se opitom kružnom pločom, kojim se meri modul stišljivosti, ili bržom dinamičkom pločom. Kod važnih nasipa ponekad se gustina zbijenog sloja upoređuje sa laboratorijskim ispitivanjem materijala. Vrednosti koje treba postići određuje projektant prema standardima SRPS EN, a ne izvođač zatrpavanja. Ako ispitivanje ne zadovolji, sloj se dodatno nabije ili zameni i meri ponovo.

Kod kanalizacionog priključka isplati se posle zatrpavanja naručiti video pregled. Pokazaće da li se cev pri nabijanju ugnula i da li spojevi drže.

Pri preuzimanju prošetajte površinom, uporedite je sa projektom i tražite dokumentaciju koja će vam kasnije trebati za tehnički prijem ili dalju gradnju.

• instalacije su pre zatrpavanja proverene, ispitane i geodetski snimljene,
• obsip instalacija je od peska ili sitnog materijala bez oštrog kamenja,
• upozoravajuća traka je položena iznad svih instalacija,
• upotrebljeni materijal odgovara dogovoru ili projektu i ne sadrži humus, korenje ni šut,
• zatrpavanje je rađeno u slojevima i svaki sloj je nabijen,
• hidroizolacija i njena zaštita uz temelje nisu oštećene,
• površina je ravna, bez udubljenja i mekih mesta,
• teren oko kuće ima pad od objekta,
• za površine sa traženom nosivošću postoji izveštaj o ispitivanju,
• dogovoreno je kako se merila zapremina i šta se radi ako zatrpani deo slegne u prvim mesecima.