Fugovanje pločica

Zašto se pločice ne lepe tik jedna uz drugu? Nijedna pločica nema potpuno tačnu meru, a podloga se pri promenama temperature i vlage malo pomera. Fuga izravnava te razlike i ima još nekoliko zadataka:

• sprečava da voda i prljavština dođu ispod pločica do lepka i podloge,
• zatvara površinu, pa se u razmacima ne zadržava prljavština, a buđ se teže hvata,
• pomaže da se opterećenje rasporedi i štiti ivice pločica od okrnjivanja,
• zaokružuje izgled: boja fuge može površinu vizuelno ujednačiti ili, obrnuto, istaći format pločica.

Važno je znati da obična cementna fuga nije hidroizolacija. U tušu i oko kade ispod pločica mora postojati vodonepropusni sloj. Fuga samo smanjuje količinu vode koja do njega stiže.

Prema standardu SRPS EN 13888 mase za fugovanje dele se na cementne i reaktivne (epoksidne). Na pakovanju obično piše oznaka klase, po kojoj možete birati.

Cementna masa

Koristi se u velikoj većini stanova i kuća. Za suve i umereno opterećene površine dovoljna je osnovna masa. Za kupatilo, kuhinju i podove isplati se masa sa povećanom otpornošću na vodu i habanje (klasa CG2, često uz dodatne oznake W i A). Sa njom se lako radi, a po potrebi se kasnije može izgrebati i obnoviti.

Fleksibilna cementna masa

Dobra je svuda gde se podloga više pomera: na podnom grejanju, na terasama i balkonima, kod pločica velikog formata ili na gips-kartonu. Zahvaljujući dodacima bolje podnosi temperaturne razlike i sitna pomeranja bez pucanja.

Epoksidna masa

Gotovo ne upija vodu, otporna je na hemikalije i lako se čisti. Bira se za tuš kabine bez kade, za zid iza kuhinjskih elemenata, za prostore sa visokim higijenskim zahtevima i za mozaik. Rad sa njom je ipak zahtevniji: masa brzo vezuje, čisti se drugačijim postupkom, a ostaci koji se osuše na pločicama skidaju se vrlo teško.

Silikon u uglovima i spojevima

Ugao između zida i poda, unutrašnji uglovi zidnih pločica i spojevi oko kade, tuš kade i lavaboa ne fuguju se cementom, nego elastičnim sanitarnim silikonom. Na tim mestima se materijali pomeraju jedan prema drugom, pa bi tvrda fuga pre ili kasnije pukla.

1. Čekanje na lepak: fuguje se tek kada lepak očvrsne, kod običnih lepkova obično posle jednog dana, a tačno vreme navodi proizvođač.
2. Čišćenje fuga: iz razmaka se uklanjaju istisnuti lepak, krstići i prašina, da bi fuga bila jednako duboka celom dužinom.
3. Kvašenje: kod cementne mase upijajuće pločice i ivice fuga se blago navlaže, da ne bi izvlačile vodu iz mase.
4. Mešanje: masa se meša sa tačnom količinom vode prema uputstvu. Dodavanje vode „od oka“ pravi razlike u boji.
5. Utiskivanje: gumenom gleterkom masa se utiskuje u fuge kosim potezima preko fuga, dok se potpuno ne popune.
6. Prvo pranje: kada masa postane mat i više se ne razmazuje na dodir, površina se pere vlažnim, dobro isceđenim sunđerom kružnim ili kosim pokretima.
7. Skidanje skrame: posle sušenja na pločicama ostaje tanak sivi sloj, koji se briše suvom krpom.
8. Silikon i zaštita: u uglove i spojeve nanosi se silikon, a cementne fuge se posle potpunog sušenja mogu impregnirati.

Fugovanje se po zahtevnosti razlikuje više nego što biste očekivali, a od toga zavise i vreme i cena rada. Posao najviše produžavaju:

• mozaik i mali formati, gde na jednom kvadratnom metru ima mnogo metara fuga,
• strukturisane i mat pločice, sa kojih se ostaci mase teže peru,
• upijajuće pločice i prirodni kamen, koje ponekad treba unapred zaštititi da se ne preboje,
• kontrastna boja, na primer tamna fuga na svetloj pločici, gde se vidi svaka nepreciznost,
• epoksidna masa, koja traži brz i precizan rad na malim površinama,
• obnova starih fuga, kada staru masu prvo treba izgrebati bez oštećenja ivica pločica.

Nasuprot tome, veliki formati sa uskim pravim fugama i glatke sjajne pločice fuguju se prilično brzo.

• fugovanje prerano, dok lepak još nije očvrsnuo i pločice mogu da se pomere,
• ostaci lepka u fugama, zbog kojih je sloj mase mestimično pretanak i puca,
• previše vode pri mešanju ili pranju, što daje svetlije fleke i meke fuge,
• pranje duž fuga, koje izvlači masu i pravi neravne žlebove,
• tvrda masa u uglovima i uz kadu umesto silikona,
• korišćenje više pakovanja sa različitim brojem šarže bez prethodnog mešanja u jednu masu.

Fugovanje pločica u kupatilu ili zida iznad kuhinjske radne ploče možete uraditi i sami, ako imate strpljenja. Počnite sa cementnom masom i na neupadljivom mestu isprobajte koliko brzo masa postaje mat.

1. Proveriti na pakovanju lepka da je prošlo vreme potrebno pre fugovanja.
2. Očistiti fuge od lepka, krstića i prašine.
3. Prekriti kadu, tuš kadu i slavine.
4. Umešati manju količinu mase tačno prema uputstvu i ostaviti je kratko da odstoji.
5. Utiskivati masu gumenom gleterkom koso preko fuga, na površini od oko jednog do dva kvadratna metra.
6. Sačekati da masa postane mat i oprati površinu isceđenim sunđerom kružnim pokretima.
7. Izravnati fuge sunđerom ili zaobljenim alatom, da budu jednako duboke.
8. Posle sušenja obrisati sivu skramu suvom krpom.
9. Naneti silikon u uglove i spojeve.
10. Ne koristiti tuš i ne opterećivati pod pre roka koji navodi proizvođač.

• fuge su pune celom dužinom, bez rupa, mehurića i izmrvljenih mesta,
• dubina i širina su svuda približno iste,
• boja je ujednačena, bez svetlih i tamnih fleka,
• na pločicama nije ostala skrama ni osušeni ostaci mase,
• uglovi, spojevi i okolina sanitarija popunjeni su silikonom, a ne cementom,
• fuge se ne mrve ni pri lakom kuckanju ni pri hodanju po podu,
• dobili ste informaciju kada se prostor može koristiti i da li se preporučuje impregnacija.