Mikrocement

Stavka mikrocementa obuhvata ceo sistem završne obrade na pripremljenoj podlozi. Tu spadaju čišćenje i prajmerisanje, kod rizičnih podloga ugradnja mrežice od staklenih vlakana, dva do tri sloja osnovnog i završnog mikrocementa sa brušenjem između slojeva i na kraju zaštitni lak u dva ili više slojeva. Uključena je i obrada uglova, ivica i prelaza na druge materijale.

U stavku po pravilu ne spadaju izravnavanje većih neravnina, nova košuljica, hidroizolacija tuša, demontaža i ponovna montaža sanitarija niti štemovanje. Ako podloga nije ravna i čvrsta, to se rešava posebnim radom pre mikrocementa.

Gde ima smisla

• renoviranje kupatila u kome ne želite da štemujete čvrsto zalepljenu staru keramiku,
• podovi u dnevnoj sobi, kuhinji i hodniku gde površina treba da deluje neprekinuto, bez pragova,
• tuš zone i zidovi oko kade uz pravilno izvedenu hidroizolaciju,
• zid iznad kuhinjskog pulta, radne ploče, stepenice i nameštaj od čvrstih ploča,
• lokali, kafići i stanovi za izdavanje gde se traži industrijski izgled.

Gde je to pre rizik

• pokretne podloge, kao što su stari parket, drvene daske bez stabilizacije ili gips ploče na podu koje se ugibaju,
• sveže košuljice i malteri koji se još nisu osušili,
• podloge sa kapilarnom vlagom iz tla, na primer u podrumu bez izolacije,
• površine sa aktivnim pukotinama i dilatacionim fugama koje bi se prekrile bez prekida,
• terase i spoljni prostori bez sistema koji proizvođač izričito predviđa za spoljnu primenu.

Mikrocement nije zamena za popravku podloge. Proizvođači se slažu da se sve što se pomeri ispod njega pre ili kasnije pokaže i na površini.

Podloga mora biti čvrsta, suva, čista i stabilna. Najčešće je to cementna ili anhidritna košuljica, malter, beton, gips ploče na zidovima i stara keramika. Kod keramike se najpre proveri da li su pločice šuplje. Odlepljene pločice se zamene ili ponovo zalepe, površina se odmasti, a fuge se popune da se ne bi ocrtavale kroz tanak sloj.

Upijajuće podloge, kao malter i košuljica, dobijaju prajmer koji ujednačava upijanje. Neupijajuće, na primer glazura pločica, dobijaju adhezioni most sa kvarcnim peskom da bi mikrocement imao za šta da se uhvati. Kod podloga gde preti pojava pukotina u prvi sloj se utiskuje mrežica od staklenih vlakana. Konkretan prajmer određuje proizvođač sistema i nije dobro kombinovati proizvode različitih marki.

Nove košuljice treba ostaviti da se dovoljno osuše. Tačnu granicu vlažnosti navodi proizvođač, a u praksi se meri CM metodom ili vlagomerom. Kod podnog grejanja košuljica mora biti zagrejana po protokolu pre početka radova.

1. Proveriti ravnost, čvrstinu i vlažnost podloge, kuckanjem otkriti šuplja mesta.
2. Popraviti neravnine i pukotine, kod keramike popuniti fuge i izbrusiti glazuru.
3. Usisati prašinu, a podlogu odmastiti i očistiti prema uputstvu proizvođača.
4. Naneti prajmer ili adhezioni most prema vrsti podloge i ostaviti da se osuši.
5. Kod rizičnih podloga utisnuti mrežicu od staklenih vlakana u prvi sloj, sa preklopima.
6. Naneti prvi osnovni sloj mikrocementa čeličnom gleterkom u tankom sloju.
7. Posle sušenja sloj prebrusiti i usisati prašinu.
8. Naneti sledeći osnovni sloj i ponovo prebrusiti.
9. Naneti jedan ili dva završna sloja finog mikrocementa koji određuju konačan izgled.
10. Ostaviti završni sloj da se osuši, lagano ga prebrusiti i temeljno otprašiti.
11. Naneti zaštitni lak valjkom u najmanje dva sloja prema tehničkom listu.
12. Čuvati površinu od vode i opterećenja do potpunog očvršćavanja.

Radi predstave o vremenima: danski proizvođač Urban Hald u svom uputstvu navodi slojeve mikrocementa debljine do 1 mm, sušenje od 2 do 4 sata pre brušenja, najmanje 12 sati posle poslednjeg sloja pre lakiranja i drugi sloj laka posle 8 sati. Prema njegovim podacima po površini se u čarapama može hodati posle 24 sata, ali vodootporna i potpuno očvrsla postaje tek posle 7 dana. Druge marke koje se kod nas mogu naći, na primer Mapei, Topciment ili Ideal Work, imaju slična, ali ne ista vremena, zato odlučuje tehnički list korišćenog sistema.

Jednokomponentni i dvokomponentni mikrocement

Jednokomponentni sistemi se samo zamešaju sa vodom. Jednostavniji su za pripremu i pogodni za manje površine. Dvokomponentni se mešaju sa polimernom smolom koja povećava elastičnost i prianjanje. Za podove sa većim opterećenjem i u kupatilima češće se biraju dvokomponentni.

Krupnozrni i fini mikrocement

Osnovni slojevi su od krupnijeg materijala koji daje čvrstinu. Završni slojevi su fini i određuju teksturu. Fina površina deluje glatko i mat, krupnija više liči na kamen i manje je klizava. Za podove u kupatilu zbog klizavosti se često bira nešto krupniji završni sloj ili lak sa dodatkom protiv klizanja.

Lakovi i zaštita

Lak je ono što štiti mikrocement od vode, masnoće i fleka. Najčešće se koriste dvokomponentni poliuretanski lakovi u mat, saten ili sjajnoj izvedbi. Lak mora biti od istog proizvođača kao i mikrocement. Drugi lak može da ostavi fleke na površini ili da se ljušti.

Boja

Mikrocement se boji pigmentima direktno pri mešanju. Nijansa se zato meša za celu površinu odjednom ili po tačnoj recepturi. Pri dopunjavanju je teško pogoditi istu nijansu, zbog čega se male popravke na velikoj površini obično ne mogu uraditi nevidljivo.

Mikrocement sa lakom podnosi vodu, ali sam po sebi nije hidroizolacija. U tušu i oko kade zato se ispod njega najpre izvodi hidroizolacioni sloj sa trakama u uglovima i manžetnama oko slivnika i baterija. Kod tuša u ravni poda pad ka slivniku mora biti napravljen već u podlozi, mikrocement ga samo prati.

Mikrocement može da se nanese i na podno grejanje. Grejanje se prema uputstvima proizvođača isključuje nekoliko dana pre nanošenja i uključuje tek posle očvršćavanja laka. Urban Hald navodi isključivanje najmanje 72 sata pre radova i uključivanje najranije 24 sata posle poslednjeg sloja laka. Temperatura se zatim podiže postepeno. Naglo zagrevanje izaziva naprezanja i sitne pukotine.

Nanosi se pri temperaturi prostorije i podloge otprilike od 10 do 25 °C. Na hladnom se suši sporo i možda neće pravilno da očvrsne, a na vrućini i promaji se suši prebrzo i teško se gletuje.

• nepripremljena podloga: šuplje pločice, prašina ili masnoća izazivaju ljuštenje i pucanje,
• prekrivena dilataciona fuga: pomeranje podloge se prenese na površinu i nastaje pukotina tačno iznad fuge,
• pokretna podloga: na parketu ili podu koji se ugiba puca čak i mrežica,
• predebeo sloj odjednom: materijal se skuplja i stvara mrežu sitnih pukotina,
• preskočeno brušenje: sledeći sloj slabije prianja, a površina je neravna,
• loše umešan pigment: na površini se pojave tamnije pruge i fleke,
• lak drugog proizvođača: promena boje, mlečne fleke ili ljuštenje,
• nedostaje hidroizolacija u tušu: voda kroz mikropukotine prodre do podloge i keramike ispod,
• prerano izlaganje vodi: lak još nije očvrsnuo i na površini ostanu bele mrlje.

U praksi se dešava da vlasnik očekuje površinu savršeno ujednačenu kao lakirana ploča. Mikrocement je ručni rad, tragovi gleterke i blage razlike u nijansi deo su njegovog izgleda. Zato se isplati da pre početka pogledate uzorak ili referentni rad iste ekipe i dogovorite se koji izgled je još u redu.

Pri odlučivanju se mikrocement najčešće poredi sa keramikom velikog formata i sa livenim epoksidnim ili poliuretanskim podovima. Svako rešenje ima drugačiju logiku.

• mikrocement: tanak sloj bez fuga, može da se nanese i na zidove, nameštaj i stepenice, izgled je ručni i svaka površina je malo drugačija. Zahteva redovnu negu laka,
• keramika velikog formata: veoma otporna i gotovo bez održavanja, fuga je malo, ali ne nestaju sasvim. Pri renoviranju se stara keramika obično štemuje i podloga izravnava,
• liveni pod: samonivelišući sloj namenjen pre svega podovima, otporan na habanje, ali nije pogodan za zidove i tuš i deluje tehničkije.

Mikrocement prednjači tamo gde je važna neprekinuta površina preko poda i zidova i gde bi štemovanje stare keramike značilo mnogo prašine i vremena, na primer u stanu u zgradi gde se buka ograničava. Keramika prednjači tamo gde se očekuje što manje održavanja i najveća otpornost, recimo u ulaznom hodniku ili vešernici.

Mala površina između radne ploče i visećih elemenata dobro je mesto za prvi pokušaj. Greška se ovde može ispraviti bez velikih troškova, a tehnika se uči isto kao na podu.

1. Kupiti kompletan sistem jednog proizvođača: prajmer, osnovni i završni mikrocement, pigment, lak i gleterku.
2. Posle isključivanja osigurača skinuti utičnice i prekidače, a pult, elemente i okolinu zaštititi trakom i folijom.
3. Izbrusiti i odmastiti staru keramiku, popuniti fuge i naneti adhezioni most.
4. Prema uputstvu zamešati samo onoliko materijala koliko se može obraditi tokom vremena obradivosti.
5. Navući tanak prvi sloj, ostaviti da se osuši i prebrusiti.
6. Navući drugi i završni sloj, gleterku držati pod malim uglom i povlačiti unakrsno.
7. Posle sušenja prebrusiti finim papirom, usisati i obrisati vlažnom krpom.
8. Naneti lak valjkom u dva tanka sloja i poštovati vreme između njih.
9. Skinuti traku pre potpunog očvršćavanja laka da se ivica ne bi otkinula.
10. Ostaviti da površina očvrsne i tek tada je izlagati vodi i masnoći.

Proverite u nadležnoj lokalnoj službi da li je za vaš zahvat potrebna bilo kakva dozvola ili prijava. U stambenoj zgradi poštujte kućni red, pre svega vreme za bučne radove pri brušenju, i obavestite upravnika zgrade ako se dira u kanalizaciju. Kod zahvata u tušu ili slivniku imajte na umu da bi curenje moglo da ošteti stan ispod vas.

Pogledajte površinu pod bočnim svetlom, na primer baterijskom lampom položenom na pod. Tako se vide neravnine, oštre ivice od gleterke i mesta gde nedostaje lak. Kuckajte po površini, zvuk treba da bude svuda isti. Pređite prstom preko ivica i uglova, ne smeju biti oštri ni oljušteni.

U tušu posle potpunog očvršćavanja pustite vodu i posmatrajte da li otiče ka slivniku i da li se negde zadržava. Kod kupatila tražite podatke o korišćenoj hidroizolaciji i fotografije pre nanošenja mikrocementa.

Lista za preuzimanje radova

• površina je neprekinuta, bez pukotina i oljuštenih mesta,
• nijansa je ista na celoj površini, bez izraženih pruga,
• lak je nanet svuda, uključujući ivice, uglove i okolinu slivnika,
• dilatacione fuge su sačuvane i elastično popunjene,
• prelazi ka sanitarijama, pragovima i drugim materijalima su čisti i zaptiveni,
• voda u tušu otiče ka slivniku,
• izvođač je predao naziv sistema, laka i uputstvo za održavanje,
• dogovoreno je kada površina može da se potpuno optereti.

Za redovno čišćenje dovoljna je voda sa pH neutralnim sredstvom. Agresivna sredstva, hlor, abrazivne paste i parni čistači oštećuju lak. Ispod nogu nameštaja stavljaju se filcani podmetači. Na podu sa mnogo kretanja lak se posle nekoliko godina obnavlja, a proizvođači preporučuju redovno nanošenje zaštitnog sloja da bi površina ostala lepa i otporna.

U NUMIQ cenovniku mikrocement se obračunava kao rad po m² uključujući sitan potrošni materijal. Sam sistem mikrocementa i lak vode se u cenovniku posebno, kao materijal. Osnovna cena rada u Srbiji iznosi oko 7.890 dinara po m². Cene se razlikuju po regionima i gradovima, u Beogradu i Novom Sadu obično su više nego u manjim mestima.

Na konačan iznos najviše utiču stanje podloge i veličina površine. Malo kupatilo sa mnogo uglova, niša i prodora traje po kvadratnom metru duže od velikog ravnog poda. Zidovi i plafoni sporiji su od poda. Važno je i da li je potrebna mrežica, adhezioni most na keramiku, koliko je završnih slojeva i koji se lak koristi. Popravka podloge, izravnavanje i hidroizolacija obračunavaju se kao posebni radovi.

Ako razmišljate o klasičnoj keramici, pročitajte tekst Postavljanje keramičkih pločica. Sličnu dekorativnu obradu zidova opisuje tekst Venecijanski štuko i polirana štukatura. Hidroizolacija ispod tuša obrađena je u tekstu Hidroizolacioni premaz oko kade i ispod tuš kabine.