Mozaik Pločice

Postupak liči na obično postavljanje pločica, ali traži bolju podlogu i pažljivije fugovanje. Keramičar prvo proveri ravnost zida. Sitni komadići prate svaku neravninu, pa se pri bočnom svetlu vidi svaki talas. Zato se podloga često izravnava glet masom ili tankoslojnim malterom.

U mokrim zonama, dakle u tušu i oko kade, sledi hidroizolacija. Najčešće je to tečna ili cementna izolacija nanesena u dva sloja. U uglove, oko slivnika i oko prodora cevi stavljaju se zaptivne trake i manžetne. Tek posle toga se lepi mozaik. Lepak se nanosi nazubljenom gletericom sa sitnim zupcima, da se ne bi istiskivao u fuge. Kvadrati se pritisnu i poravnaju tako da razmak između kvadrata bude isti kao fuge unutar kvadrata. U suprotnom se na zidu vidi mreža.

Kada se lepak stvrdne, sledi fugovanje i pranje. Na kraju se uglovi i spojevi sa drugim materijalima popune silikonom.

• keramički mozaik: uobičajen izbor za unutrašnje prostorije, lako se seče i postavlja, pogodan za zidove kupatila i kuhinje,
• porcelanski (granitni) mozaik: tvrđi i manje upija vodu, pa odgovara i za pod tuša, a napolju samo ako proizvođač navodi otpornost na mraz,
• stakleni mozaik: otporan na vodu, koristi se u tuševima i bazenima, ali je proziran, pa se kroz njega vide boja lepka i svaka greška ispod,
• kameni mozaik: prirodan izgled, ali upija vodu i osetljiv je na kiseline, zato se impregnira i pre i posle fugovanja.

Za stakleni mozaik gotovo uvek se koristi beli fleksibilni lepak koji proizvođač preporučuje za staklo. Sivi lepak bi kroz staklo izgledao prljavo i fleckavo. Mozaik na papiru lepi se tako da papir ostane spolja. Kada lepak delimično stegne, papir se navlaži i skine. Mozaik na mrežici lepi se mrežicom u lepak.

Za fugovanje se bira između cementne i epoksidne mase. Cementna se lakše obrađuje i dovoljna je za obične zidove. Epoksidna bolje podnosi vodu, masnoću i buđ, pa se isplati u tušu i iza kuhinjskih elemenata. Rad s njom je ipak teži i ona brzo steže.

Postavljanje mozaika ide sporije od postavljanja velikih pločica, jer na istoj površini ima mnogo više fuga i sečenja. Na težinu posla, a time i na cenu, najviše utiču:

• stanje podloge: ravan, čvrst i suv zid štedi vreme, a stari malter koji se ljušti ili postojeće pločice rešavaju se posebno,
• veličina površine: mali tuš sa mnogo uglova, policom i nišom traži srazmerno više rada od ravnog zida,
• šara: jednobojni kvadrati postavljaju se brzo, a prelazi boja, ornamenti ili slike traže plan i strpljenje,
• materijal: staklo i kamen se sporije seku, za staklo su potrebna posebna klešta ili sekač sa vodenim hlađenjem,
• detalji: pad poda ka slivniku, završne lajsne, uglovi i izlazi za slavine.

U stanu je pametno unapred obavestiti upravnika ili stambenu zajednicu o bučnim radovima i odvozu šuta. Samo oblaganje postojećeg zida obično ne traži nikakvu dozvolu. Ako uz to idu veće izmene, na primer pomeranje pregradnog zida ili instalacija, proverite u nadležnom organu šta je potrebno prema važećim propisima o planiranju i izgradnji. Premeštanje utičnica na zidu kuhinje je posao za električara sa odgovarajućom licencom, a pomeranje vodovodnih priključaka za vodoinstalatera.

• lepljenje na neravnu podlogu, pa površina posle izgleda talasasto,
• izostavljena ili prekinuta hidroizolacija u tušu, pa voda kroz fuge prodire u zid,
• previše lepka, koji se istisne u fuge i kasnije se providi ili smeta fugovanju,
• sivi lepak ispod staklenog mozaika,
• nejednaki razmaci između kvadrata, koji stvaraju vidljivu mrežu,
• neimpregnisan kamen, koji upije obojenu fugu i ostanu fleke,
• kasno pranje fug mase, pa se skrama sa stakla vrlo teško skida,
• tvrda fuga u uglovima umesto silikona, gde zatim nastaju pukotine.

Manju suvu površinu, na primer zid između radne ploče i viseće kuhinje, može da uradi i spretan amater. Tuš kabinu sa hidroizolacijom i padom poda bolje je prepustiti keramičaru. Pre rada isključite osigurač strujnog kola na kom su utičnice u tom zidu, a same utičnice neka skine i vrati električar.

1. Očistiti masnoću i prašinu, proveriti ravnost zida letvom.
2. Neravnine izravnati glet masom i ostaviti da se osuši prema uputstvu proizvođača.
3. Naneti prajmer koji odgovara izabranom lepku.
4. Rasporediti mozaik na stolu i isplanirati raspored tako da sečeni delovi padnu na manje vidljiva mesta.
5. Obeležiti horizontalnu liniju od koje počinje lepljenje.
6. Naneti lepak nazubljenom gletericom sa sitnim zupcima na površinu za otprilike dva do tri kvadrata.
7. Pritisnuti kvadrat, lagano ga potapkati gumenom gletericom i proveriti razmak prema susednim kvadratima.
8. Istisnut lepak iz fuga očistiti dok je još svež.
9. Ostaviti lepak da se stvrdne prema podacima na pakovanju, obično najmanje jedan dan.
10. Fugovati gumenom gletericom dijagonalno u odnosu na fuge i posle kratkog sušenja oprati vlažnim sunđerom.
11. Kada se osuši, skinuti skramu suvom krpom i spoj sa radnom pločom popuniti silikonom.

• površina je pri bočnom svetlu ravna, bez komadića koji štrče,
• fuge su iste širine unutar kvadrata i između njih, bez vidljive mreže,
• fuge su pune, bez rupica i propalih mesta,
• na staklu i kamenu nije ostala skrama ni fleke od fug mase,
• ispod staklenog mozaika ne providi se lepak niti prazna mesta,
• pri kuckanju se ne čuje šupalj zvuk,
• uglovi i spojevi sa kadom, tuš kadom ili radnom pločom popunjeni su silikonom,
• u tušu voda otiče ka slivniku i nigde se ne zadržava,
• kameni mozaik je impregnisan i dobili ste informaciju o odgovarajućim sredstvima za čišćenje.