Postavljanje keramičkih pločica do 60 cm

Standardno postavljanje znači da keramičar lepi pločice lepkom na pripremljenu i ravnu podlogu, sa ujednačenim fugama, i na kraju ih fuguje. Pri tome seče pločice oko uglova, prekidača, cevi i slivnika i pazi da površina bude ravna i da se fuge lepo nastavljaju.

U standard obično ne spadaju veće izravnavanje krivih zidova, skidanje starih pločica, hidroizolacija, složeni dezeni, dijagonalno postavljanje, mozaik i ploče velikog formata. Ti radovi se u predračunu najčešće navode kao posebne stavke. Zato pre dogovora sa majstorom razjasnite šta tačno ulazi u cenu po kvadratu.

1. Provera podloge. Majstor letvom proverava ravnost, a zatim čvrstinu i suvoću površine. Prašina, masnoća i ostaci starog lepka se uklanjaju.
2. Prajmer. Premaz izjednačava upijanje podloge i poboljšava prijanjanje lepka. Bez njega podloga koja jako upija brzo izvlači vodu iz lepka, pa lepak ne veže kako treba.
3. Hidroizolacija na vlažnim mestima. U tušu, oko kade i na podu kupatila nanosi se hidroizolacija premazom. U uglove i oko prodora cevi stavljaju se zaptivne trake i manžetne.
4. Raspored pločica. Pre lepljenja se planira gde počinje prvi red, da uz ivice ne ostanu uske trake i da se fuge na zidu i podu poklapaju.
5. Lepljenje. Lepak se nanosi nazubljenom gletaricom, na manje površine odjednom. Kod većih pločica lepak se nanosi i na poleđinu pločice, da ispod nje ne ostanu šupljine.
6. Fugovanje. Kada se lepak stvrdne, obično posle jednog dana prema uputstvu proizvođača, fuge se popunjavaju masom za fugovanje i površina se pere.
7. Silikon. Unutrašnji uglovi, spoj zida i poda i okolina kade i tuš kade ne popunjavaju se fug masom, već elastičnim sanitarnim silikonom.

Lepkovi za pločice označavaju se prema standardu SRPS EN 12004. Oznaka C1 znači običan cementni lepak, a C2 lepak sa većom prionljivošću. Oznaka S1 govori da je lepak fleksibilan, odnosno da podnosi male pokrete podloge. Za podno grejanje, gips-karton, stare pločice kao podlogu ili pločice 60×60 cm po pravilu se bira fleksibilni lepak C2 S1.

Veličina zuba na gletarici zavisi od formata. Za manje zidne pločice dovoljan je manji zub, a za pločice oko 60 cm obično se koristi zub od približno 8 do 10 mm. Cilj je da lepak ispod pločice pokrije skoro celu površinu, naročito na podu i u tušu.

Širina fuge zavisi od pločice. Rektifikovane pločice, sa brušenim ivicama, dozvoljavaju uske fuge od oko 2 mm, a nerektifikovanim su potrebne šire. Masa za fugovanje u kupatilu treba da bude otporna na vodu i buđ, a u tuš kabini se ponekad bira epoksidna.

Zaštitni premaz posle postavljanja nije potreban svakoj pločici. Glazirane pločice i obična granitna keramika ga po pravilu ne traže. Impregnacija ima smisla kod materijala koji upijaju, na primer kod prirodnog kamena, ili samo za fuge.

Najlakše je kada je površina velika i ravna, bez prepreka, a pločice kvadratne i postavljene fuga na fugu. Posao se, nasuprot tome, produžava i poskupljuje kada imate:

• krive ili neujednačene zidove koje prvo treba izravnati,
• mnogo sečenja oko kade, kupatilskog nameštaja, cevi i prekidača,
• malu prostoriju sa puno uglova, gde se mnogo seče, a malo lepi,
• postavljanje sa pomakom, riblju kost ili dijagonalu,
• lajsne, ugaone profile ili sečenje ivica pod uglom od 45 stepeni umesto lajsne,
• tvrd materijal koji se teško seče i buši.

Kod pravougaonih pločica 30×60 cm ljudi često žele pomak na pola. Mnoge pločice su, međutim, blago savijene, pa pri pomaku na pola nastaju stepenici između susednih pločica. Proizvođači zato obično preporučuju pomak od najviše jedne trećine dužine.

• lepljenje na „tačke“ lepka, ispod pločice ostaju šupljine i ona vremenom može da pukne,
• izostavljena hidroizolacija u tušu, voda kroz fuge prodire u zid,
• fug masa u uglovima umesto silikona, pa u uglu nastaju pukotine,
• izostavljene dilatacione fuge na većim površinama i ispod praga vrata,
• fugovanje pre nego što se lepak stvrdne,
• loš pad u tušu bez tuš kade, pa voda stoji umesto da otiče u slivnik.

U stambenoj zgradi je dobro da unapred obavestite upravnika ili stambenu zajednicu o bučnim radovima. Sama zamena pločica obično nije zahvat za koji treba dozvola. Ako se pri renoviranju pomeraju instalacije, dira u vertikale ili u noseće zidove, postupak proverite kod upravnika i, prema važećim propisima o planiranju i izgradnji, u nadležnom organu. Za premeštanje vodovoda pozovite vodoinstalatera.

Ako imate strpljenja i osnovni alat, manji pod bez tuša možete da uradite i sami. Pripremite nazubljenu gletaricu, libelu, letvu, krstiće ili nivelacione klipse, sekač za pločice i gumenu gletaricu.

1. Proveriti ravnost podloge letvom od dva metra i izravnati neravnine.
2. Usisati podlogu i premazati je prajmerom prema uputstvu proizvođača.
3. Rasporediti pločice na suvo i odrediti početak tako da uz ivice ne ostanu uske trake.
4. Zategnuti kanap ili povući liniju za prvi red.
5. Zamešati lepak prema uputstvu i ostaviti ga kratko da odstoji.
6. Naneti lepak nazubljenom gletaricom na površinu za jednu do dve pločice.
7. Kod većih pločica premazati tankim slojem lepka i poleđinu pločice.
8. Položiti pločicu, malo je pomeriti i pritisnuti, pa staviti krstiće ili klipse.
9. Usput proveravati ravnost libelom i uklanjati lepak iz fuga.
10. Posle stvrdnjavanja lepka ukloniti klipse i fugovati površinu.
11. Ostatke fug mase oprati vlažnim sunđerom, a kada se osuši, prebrisati suvom krpom.
12. Spoj poda i zida popuniti silikonom.

Hidroizolaciju tuša i postavljanje sa padom ka slivniku pametnije je prepustiti iskusnom keramičaru.

• površina je ravna, ispod letve od dva metra nema većih razmaka,
• između susednih pločica nema stepenika koji se osećaju prstom,
• fuge su iste širine, prave i ravnomerno popunjene,
• pri kuckanju se ne čuje šupalj zvuk koji otkriva prazna mesta ispod pločice,
• ivice i rezovi oko cevi i prekidača su čisti, bez okrnjenih delova,
• uglovi i spojevi sa kadom ili tuš kadom popunjeni su silikonom,
• u tušu voda otiče u slivnik i nigde ne stoji,
• površina je oprana, bez sivog sloja od fug mase.