Postavljanje keramičkih pločica i obloga - velikog formata 120 x 260 cm

Glavni razlog je izgled. Na zidu visine oko 2,6 metra jedna ploča može da ide od poda do plafona bez ijedne horizontalne fuge. Kada ploča ima izgled mermera ili betona, zid deluje kao da je od jednog komada kamena.

• Manje fuga: manje mesta gde se zadržavaju prljavština i kamenac, a čišćenje je jednostavnije.
• Mirna površina: prostorija deluje veće i prozračnije, jer oko ne prati mrežu fuga.
• Široka primena: zidovi i podovi, kupatila, kuhinje, dnevni prostori, ali i radne ploče ili oblaganje kuhinjskog ostrva.

Ako razmišljate o spoljnoj upotrebi, uvek proverite da li proizvođač dozvoljava tu ploču napolju i pod kojim uslovima. Nije svaka ploča velikog formata otporna na mraz, a podloga napolju traži složeniji sloj ispod.

Ovaj posao nije za samostalan rad bez iskustva. Jedna ploča, zavisno od debljine, može da teži i nekoliko desetina kilograma i lako pukne ako se pogrešno podigne. Keramičar obično radi ovim redom:

1. Provera i priprema podloge. Zid i pod moraju biti ravni, čvrsti, suvi i čisti. Ravnost se meri dugačkom aluminijumskom letvom, ne samo libelom. Neravnine se izravnavaju masom za izravnavanje ili samonivelišućom masom, a zatim se nanosi prajmer prema vrsti podloge.
2. Hidroizolacija. U tušu i oko kade se ispod pločica nanosi hidroizolacioni premaz, sa trakama u uglovima i manžetnama oko cevi i odvoda.
3. Plan postavljanja. Pre prvog reza crta se gde će biti fuge i kako će izaći oko vrata, prozora, niša i prekidača. Kod ovako velike ploče ne može se na kraju „nekako popraviti“.
4. Prenošenje i sečenje. Ploče se prenose na montažnom ramu i vakuumskim hvataljkama. Ravni rezovi se rade na rezaču sa dugom šinom, a otvori za slavine i utičnice dijamantskim krunama, po mogućstvu uz vodu.
5. Lepljenje. Koristi se fleksibilni cementni lepak za velike formate, prema SRPS EN 12004 obično klase C2 sa oznakom deformabilnosti S1 ili S2. Lepak se nanosi i na podlogu i na poleđinu ploče, takozvano obostrano lepljenje, da ispod ne ostanu šupljine.
6. Poravnavanje. Ploča se posle postavljanja dobro pritisne i lagano potapka da lepak legne. Sistem za nivelaciju sa klipsama i klinovima drži ivice susednih ploča u istoj ravni.
7. Fugovanje i elastično zaptivanje. Kada se lepak stvrdne, fuge se popunjavaju masom za fugovanje. Uglovi, spoj poda i zida i okolina kade ne zaptivaju se fugom nego elastičnim silikonom.
8. Čišćenje. Ostaci lepka i fug mase skidaju se još tokom rada, jer se kasnije teško skidaju i lako se ošteti površina.

Za isti broj kvadrata posao može biti vrlo različito zahtevan. Najviše utiču ove stvari:

• Stanje podloge: ravan, nov zid je sasvim druga priča od starog kupatila u zgradi iz sedamdesetih ili stare maltera u kući. Što više izravnavanja, to duže traje posao.
• Unošenje u stan: ploča duga 260 cm možda neće stati u lift niti proći kroz stepenište sa okretištem. U stambenoj zgradi je dobro da se sa upravnikom ili stambenom zajednicom unapred dogovorite o terminu i načinu unošenja.
• Broj otvora i izreza: svaka utičnica, izvod za vodu, ugaoni prozor ili niša znači precizan rez i rizik da ploča pukne.
• Oblik prostorije: veliki ravan zid ide brzo, a malo kupatilo sa mnogo uglova i kosina ide sporo.
• Nastavljanje šare: ako crtež mermera treba da se neprekidno nastavlja sa ploče na ploču, i postavljanje i sečenje traju duže.
• Podno grejanje: estrih pre postavljanja mora biti suv i zagrejan prema protokolu zagrevanja, inače postoji rizik od pucanja.

Ako pri oblaganju treba pomerati utičnice ili prekidače, to radi ovlašćeni električar, a ne keramičar. Ako je deo radova rušenje zidova ili zahvat na nosivim zidovima, prema važećim propisima o planiranju i izgradnji unapred proverite u nadležnom organu šta je za vaš slučaj potrebno.

U praksi se ponavlja nekoliko problema koji se posle nekoliko godina pokažu kao napukla ploča ili šupalj zvuk kada se kucne.

• Lepak samo na podlozi: kod ovolike površine ispod ploče ostaju vazdušni džepovi. Na podu ploča onda pod opterećenjem pukne.
• Potcenjena ravnost: mali talas na zidu se kod obične pločice izgubi, a kod ploče duge 260 cm napravi vidljiv stepenik na ivicama.
• Nema dilatacija: velike površine i spojevi sa drugim materijalima traže elastičnu dilatacionu fugu. Bez nje se naprezanje prenosi na ploče.
• Preuska fuga: proizvođači obično preporučuju minimalnu širinu fuge, često oko 2 mm. Spoj „na tupo“ izgleda efektno, ali ploča nema prostora da radi.
• Pogrešno podizanje: ploča koja se nosi položena bez rama savije se i pukne pre nego što se postavi.
• Prebrzo fugovanje: fuguje se tek kada se lepak stvrdne, prema uputstvu proizvođača, a ne odmah posle postavljanja.

Ploče velikog formata proizvode se u različitim debljinama. Tanje su lakše i više odgovaraju zidovima ili oblaganju nameštaja, a deblje se češće preporučuju za podove. Pri izboru obratite pažnju na sledeće:

• da li proizvođač ploču dozvoljava za pod, zid ili spoljni prostor,
• protivkliznost površine, ako je reč o podu u kupatilu,
• to da se na sjajnim površinama vidi svaka neravnina i ogrebotina,
• rezervu za sečenje i moguće lomove, kod ovog formata radije nešto veću nego kod običnih pločica,
• da li su sve ploče iz iste serije, da ne bi bilo razlike u nijansi.

Gotovu oblogu pogledajte na dnevnom svetlu, ali i uz bočno svetlo lampe, koje otkriva neravnine. Pri preuzimanju vredi proći ovu listu:

• ivice susednih ploča su u istoj ravni, bez stepenika koji se osete pod prstima,
• ploče ne zvuče šuplje kada se kucne, naročito na podu i u uglovima,
• fuge su iste širine i popunjene celom dužinom,
• uglovi, spoj sa tuš kadom i okolina kade zaptiveni su elastičnim silikonom,
• dilatacione fuge su tamo gde je dogovoreno i nisu popunjene tvrdom fug masom,
• izrezi za slavine, utičnice i izvode su čisti, bez okrnjenih ivica,
• površina je očišćena od ostataka lepka i fug mase,
• nema vidljivih pukotina ni ogrebanih mesta,
• dobili ste informaciju o upotrebljenom lepku i fug masi, kada se površina sme opteretiti i kada se sme uključiti podno grejanje.