Zidne i podne pločice XL format 60×120

Duga pločica se ponaša drugačije od kvadrata 30×30 ili 60×60. Granitna keramika, odnosno gres, se pri pečenju blago savije, najčešće na sredini duže strane. Kod malog formata oko to ne primeti. Na dužini od 120 cm i malo savijanje se pokaže kao „zub“, mesto gde jedna pločica viri iznad susedne. Na podu to osetite stopalom, a na zidu vidite pri bočnom svetlu.

Druga razlika je u pokrivenosti lepkom. Ispod velike pločice lako ostanu vazdušni džepovi. Ako lepak ne pokrije gotovo celu poleđinu, pločica pri kuckanju zvuči šuplje. Pod opterećenjem, recimo ispod noge ormarića ili kad nešto padne, može i da pukne.

Treća razlika je rukovanje. Jedan čovek ne može bezbedno da prenese i postavi pločicu 60×120. Radi se u paru, sa vakuum hvataljkama i često sa prenosnim ramom. Za sečenje treba duga mašina za sečenje i dijamantski alat. Sve to utiče na tempo rada i na krajnji izgled.

Gde se 60×120 najčešće koristi:

• podovi u dnevnim sobama, hodnicima i kuhinjama, često uz podno grejanje,
• zidovi kupatila, kada vlasnik želi što manje fuga,
• zid između kuhinjskih elemenata,
• spoj enterijera sa terasom, ako proizvođač nudi isti dekor i u debljini za spoljnu upotrebu.

U NUMIQ cenovniku pored ove stavke postoje još dve srodne, svaka sa svojom stranicom. Vredi izabrati pravu, jer svaka podrazumeva drugačiji postupak i drugačiju zahtevnost.

• Zidne i podne pločice do 60 cm: uobičajeni formati kao 30×60, 60×60 ili manji. Komad nosi jedan čovek, podloga ne mora da bude toliko savršena, rezovi su kraći, a tempo brži. Ako imate pločicu 60×60, ona spada ovde, a ne u XL.
• Zidne i podne pločice XL format 60×120 (ova stranica): jedan konkretan dugačak format. Traži ravniju podlogu, obostrano lepljenje, sistem za nivelaciju i rad u paru. Na zidu treba računati sa težinom pločica i sa nosivošću podloge.
• Gres pločice preko 60 cm: ostali veliki formati, na primer 80×80, 100×100, 120×120 ili velike tanke ploče. Kod najvećih dimenzija potreban je ram za prenošenje, više ljudi, a ponekad i drugačiji alat za sečenje. Ako imate drugu dimenziju preko 60 cm, pogledajte tu stranicu.

Zašto 60×120 ima posebnu stavku? U praksi je to najčešći XL format i keramičari za njega imaju ustaljen postupak. Znatno je zahtevniji od 60×60, ali ga i dalje postavlja uobičajena ekipa, bez posebne opreme koju traže najveće ploče.

Kod XL formata priprema odlučuje više nego samo lepljenje. Većina reklamacija nastane u podlozi, a ne u pločici.

Ravnost i čvrstoća podloge

Estrih ili malter moraju da budu ravni. Za velike formate se po pravilu preporučuje odstupanje približno do 2 mm na letvi od 2 m, a tačne vrednosti navode proizvođači pločica i lepka. Krupne neravnine ne mogu da se poravnaju lepkom. Predebeo sloj se pri sušenju skuplja i pločica može da se zatalasa. Zato se na podu često radi samonivelišuća masa. Na zidu se poravnava malter, što radi zidar ili moler, ili se postavljaju gips-karton ploče.

Podloga mora da bude čvrsta, bez prašine i slojeva koji se ljušte. Stare pločice ponekad mogu da ostanu, pa se lepi preko njih. Kod 60×120 to ima smisla samo ako su čvrste, ravne i nigde ne zvuče šuplje.

Vlažnost estriha

Svež estrih mora da se osuši. Cementnom estrihu, zavisno od debljine, po pravilu treba nekoliko nedelja, a anhidritni je još osetljiviji na vlagu. Keramičar bi trebalo da izmeri preostalu vlagu, a ne da je procenjuje od oka. Kod podnog grejanja se pre postavljanja radi postupno zagrevanje i hlađenje estriha prema protokolu proizvođača sistema. Bez toga postoji rizik da estrih „radi“ tek ispod gotovih pločica.

Plan postavljanja i usklađivanje sa drugim majstorima

Kod dugačkih pločica isplati se unapred nacrtati raspored. Cilj je da se izbegnu uske trake uz zid i kod vrata. Izlazi za vodu, utičnice i prekidači treba da budu tako postavljeni da ne padnu baš na ivicu pločice. Zato je dobro dogovoriti se sa vodoinstalaterom i električarem još pre malterisanja. U praksi se često desi da utičnica promaši za 2 cm, pa pločica mora da se seče celom širinom.

Šta još treba da bude gotovo ili poznato:

• hidroizolacija u tušu i oko kade, uključujući trake u uglovima i manžetne oko izlaza,
• visina gotovog poda zbog štokova i pragova,
• položaj i tip tuš kanalice, ako se radi tuš u nivou poda,
• mesta za učvršćenje teških predmeta na zidu, na primer konzolne WC šolje ili lavaboa, da se ne buši naslepo kroz gotove pločice.

Stan, zgrada i dozvole

Zamena pločica obično spada u redovno održavanje. Ako radovi uključuju izmenu instalacija, pregradnih ili nosećih zidova, proverite u nadležnom organu šta je potrebno prema važećim propisima o planiranju i izgradnji. U stambenoj zgradi obavestite upravnika ili stambenu zajednicu, pre svega zbog buke pri štemovanju i zbog zahvata na vertikalama.

Pod

Posle provere podloge nanosi se prajmer. On ujednačava upijanje i poboljšava prijanjanje lepka. Keramičar obeleži osu prema planu i prvi red postavi na suvo, da proveri kako se pločice uklapaju sa vratima i zidovima.

Lepak se nanosi nazubljenom gletaricom sa većim zubom, po pravilu 10 do 12 mm. Tanak sloj se istovremeno nanosi i na poleđinu pločice. To se zove obostrano lepljenje. Brazde lepka na podlozi treba da idu paralelno sa kraćom stranom pločice, da vazduh može da izađe pri pritiskanju. Pločica se spusti, malo pomeri napred-nazad i pritisne, često gumenim čekićem ili vibracionim alatom.

Između pločica se stavljaju kopče i klinovi sistema za nivelaciju. Oni drže ivice u istoj ravni dok se lepak stvrdnjava. Kada lepak očvrsne, kopče se odlome. Povremeno se tek postavljena pločica podigne da se proveri da li lepak pokriva celu površinu. Ako ne pokriva, postupak se koriguje.

Zid

Na zidu se počinje od horizontalne potporne letve, koja se učvrsti iznad poda. Tako prvi red ne sklizne, a donji red se dopunjava na kraju, kada je poznata visina gotovog poda. Zbog težine pločice 60×120 važni su lepak sa smanjenim klizanjem i čvrsta podloga. Gips-karton mora da bude namenjen vlažnim prostorijama i obično se postavlja u dva sloja, da izdrži opterećenje koje navodi proizvođač.

Na zidu se pločice 60×120 postavljaju uspravno ili položeno. Uspravno daje manje horizontalnih fuga i prostorija deluje više. Položeno se visina obloge lakše uklapa u red pločica.

Rezovi i otvori

Za prave rezove koristi se ručna mašina za sečenje sa šinom dužom od 120 cm ili stona testera sa vodenim hlađenjem. Otvori za cevi i kutije buše se dijamantskim krunama, a izrezi se rade brusilicom. Sečene ivice u uglovima se često bruse pod uglom, da se dobije čist ugao bez lajsne. U tušu sa padom pločica se ili seče „u koverat“ ka slivniku, ili se postavi linijski slivnik uz zid i cela površina se pada u jednom pravcu. Drugo rešenje je kod 60×120 po pravilu lepše, jer pločice ostaju cele.

Fugovanje i elastične fuge

Fuguje se kada lepak očvrsne, obično najranije sledećeg dana, a kod brzovezujućih lepkova ranije, prema uputstvu proizvođača. Fuga je uska, po pravilu 2 do 3 mm, ali ne treba da bude nulta. Uglovi, spoj sa kadom, obod poda i dilatacione fuge ne pune se fugomasom, već sanitarnim silikonom.

Koliko to traje

Postavljanje 60×120 je primetno sporije nego kod manjih formata. Svaka pločica se lepi obostrano, nameštaju se kopče, a kod rezova se sa njom radi u paru. Posle postavljanja po podu se po pravilu može oprezno hodati nakon 24 sata. Puno opterećenje i uključivanje podnog grejanja proizvođači lepka obično dozvoljavaju tek posle nekoliko dana do nekoliko nedelja. Tome treba dodati vreme za izravnavajuće mase i sušenje estriha, koje je obično najduža stavka celog plana radova.

Pločica

• Rektifikovana ivica: pločica ima brušene, precizno pravougaone ivice, pa može da se postavlja sa uskom fugom. Kod 60×120 to je uobičajeno.
• Debljina: najčešće oko 9 do 10 mm. Deblje pločice za spoljnu upotrebu su teže i teže se seku. Tanke varijante su lakše za zid, ali krhkije pri rukovanju.
• Površina: polirana površina ističe svaki zub i neravninu, mat ih bolje sakriva. Za pod u kupatilu i kuhinji vredi pogledati i protivkliznost koju navodi proizvođač.

Lepak

Za velike formate koristi se fleksibilni cementni lepak, obično sa oznakom C2 prema SRPS EN 12004, sa smanjenim klizanjem (T) i produženim otvorenim vremenom (E). Kod podnog grejanja, na gips-kartonu ili na balkonu bira se lepak veće deformabilnosti (S1 ili S2). Postoje i tečniji lepkovi za podove, koji bolje ispune prostor ispod pločice. Uvek važi ono što propisuje proizvođač pločica.

Sistem za nivelaciju

Kopče sa klinovima ili sa navojnim kapama su kod 60×120 gotovo neizostavne. One ne popravljaju lošu podlogu, ali drže ivice susednih pločica u istoj ravni dok lepak vezuje. Sistem sa klinovima je brz, a navojni omogućava finije zatezanje.

Fugomasa

Za suve prostorije dovoljna je kvalitetna cementna fugomasa (CG2). U tuševima i na kuhinjskom zidu često se bira epoksidna fugomasa, koja ne upija vodu ni masnoću. Sa njom se teže radi i brže vezuje, pa traži iskustvo.

Zahtevnost, a time i konačna cena, zavisi od toga šta keramičar zatekne na licu mesta. Posao mu olakšava:

• ravna i suva podloga koju ne treba izravnavati,
• velika pravougaona površina bez niša i stubova,
• unapred dogovoren plan i dobro postavljeni izlazi instalacija,
• slobodan pristup, lift ili prizemlje, gde se pločice lako unose.

Posao otežava:

• malo kupatilo sa mnogo uglova, niša i rezova oko cevi,
• pločice na zidu do plafona, gde se teški komadi postavljaju sa skele ili merdevina,
• brušenje uglova pod uglom umesto lajsni,
• tuš sa padom i rezovima „u koverat“,
• usklađivanje šare, ako pločica ima žilice kao mermer koje treba da se nastave preko više komada,
• unošenje pločica na više spratove bez lifta, jer 60×120 često ni ne staje u lift.

Pri naručivanju materijala računajte na rezervu za rezove. Kod dugačkih pločica i razuđenih prostorija otpad je obično veći nego kod malih formata. Istu proizvodnu seriju kasnije možda nećete moći da dokupite.

• Pomeranje na pola: postavljanje sa pomakom od pola dužine izgleda prirodno, ali kod savijenih pločica ističe zubove na ivicama. Proizvođači zato po pravilu preporučuju pomak najviše za trećinu dužine. Proverite to u tehničkom listu pre nego što izaberete raspored.
• Lepljenje na „tačke“: lepak nanet samo u gomilicama ostavlja šupljine ispod pločice. Kasnije se to pokaže kao šupalj zvuk, pukotina ili odlepljena pločica.
• Izravnavanje debelim slojem lepka: umesto izravnavajuće mase neravnina se zalije lepkom. Rezultat je obično zatalasana površina i pukotine zbog skupljanja.
• Bez dilatacija: pločice bez elastične fuge po obodu i kod vrata mogu pri toplotnim pomeranjima, naročito uz podno grejanje, da se podignu ili puknu.
• Gotovo nulta fuga: pločice se dodiruju ivicama, nemaju prostor za pomeranje i krune se po ivicama.
• Postavljanje na vlažan estrih: vlaga se kasnije pokaže kao beličaste mrlje u fugama ili kao odlepljivanje.
• Uske trake uz zid: bez plana kod vrata ostane traka od par centimetara, koja izgleda kao greška i lako se odlomi.
• Slaba podloga na zidu: jednoslojni gips-karton ili stari malter možda neće izdržati težinu XL pločica. Problem se pokaže tek posle nekog vremena, kao pukotine u fugama.

Ako imate iskustva sa manjim pločicama i želite da probate XL format, počnite od ravnog poda u jednostavnoj prostoriji bez tuša. Zid u kupatilu i tuš sa padom pametnije je prepustiti stručnjaku. Obezbedite pomoćnika, dvostruke vakuum hvataljke, dugu mašinu za sečenje, sistem za nivelaciju, nazubljenu gletaricu sa krupnim zubom i mešalicu.

1. Proveriti podlogu dugom letvom i neravnine izravnati samonivelišućom masom.
2. Podlogu usisati i premazati prajmerom prema uputstvu proizvođača.
3. Nacrtati plan rasporeda i prvi red postaviti na suvo.
4. Po obodu prostorije zalepiti dilatacionu traku.
5. Zamešati lepak namenjen velikim formatima tačno prema uputstvu i pustiti ga da odstoji.
6. Naneti lepak nazubljenom gletaricom na podlogu i tanak sloj na poleđinu pločice.
7. Pločicu u paru spustiti, malo pomeriti i pritisnuti.
8. Postaviti kopče sistema za nivelaciju i zategnuti klinove.
9. Prvu pločicu podići i proveriti pokrivenost lepkom.
10. Ukloniti višak lepka iz fuga pre nego što se stvrdne.
11. Posle stvrdnjavanja lepka odlomiti kopče i ispuniti fuge.
12. Obod i dilatacije ispuniti silikonom.

Ako se pokaže da je podloga previše neravna ili prve pločice ni uz kopče ne stoje u ravni, prekinite rad. Popravljati XL pločice je teže nego pozvati keramičara da ih postavi od početka.

Gotovu površinu pregledajte pri dnevnom svetlu, a zatim i baterijskom lampom ili lampom položenom na pod, tako da svetli koso. Bočno svetlo mnogo bolje od plafonskog otkriva zubove na ivicama i talasanje. Pri preuzimanju proverite:

• ravnost površine ispod duge letve, bez vidljivih ispupčenja i udubljenja,
• zubove između susednih pločica, koje ne osećate ni prstom ni stopalom,
• kuckanje drškom alata ili ključem, bez šupljeg zvuka na površini pločica,
• ujednačenu širinu fuga i njihov prav tok,
• raspored prema dogovorenom planu i pomak koji odgovara preporuci proizvođača,
• rezove oko cevi, kutija i štokova bez okrunjenih ivica,
• elastične silikonske fuge u uglovima, po obodu i uz kadu ili tuš kadu,
• pad u tušu, tako da voda otiče u slivnik i nigde ne stoji,
• čistu površinu bez ostataka lepka i fugomase,
• predate preostale pločice iz iste serije za eventualnu popravku,
• informaciju kada površina sme punim opterećenjem i kada sme da se uključi podno grejanje.