Obloga od lomljenog kamena - (betonske ograde, spoljni sokl)

Ovako se najčešće oblažu betonske ograde, stubovi kapija, baštenski zidići i sokl kuće, odnosno donji deo fasade odmah iznad terena. Sokl trpi najveće opterećenje. Kišnica prska po njemu, zimi uz njega stoji sneg, a pored trotoara ga nagriza so za posipanje. Malter tu posle nekoliko godina puca i prlja se, dok kamen to opterećenje podnosi znatno bolje.

Treba otvoreno reći jednu stvar: kamen sam po sebi ne štiti zid od vlage. Sokl mora imati ispravnu hidroizolaciju i voda mora da otiče od njega. Obloga je zaštitni i završni sloj, a ne zamena za izolaciju.

Ako živite u stambenoj zgradi, promenu sokla ili fasade unapred dogovorite sa upravnikom, odnosno sa stambenom zajednicom. Kod ograde na granici placa ili kod veće promene izgleda objekta proverite u nadležnom organu šta za vas važi prema važećim propisima o planiranju i izgradnji. Nemojte unapred pretpostaviti da vam nikakva dozvola ni prijava nisu potrebni.

Na tržištu postoje dve osnovne vrste:

• Prirodni lomljeni kamen, na primer peščar, andezit, krečnjak, travertin ili škriljac. Svaki komad je drugačiji, boje su žive, a površina vremenom lepo stari. Teži je i komadi su različite debljine, pa je postavljanje zahtevnije.
• Veštački kamen, odnosno betonski odlivak sa pigmentom. Lakši je, komadi su iste debljine i lakše se postavljaju. Izgled se ponavlja, ali kvalitetne proizvode je teško razlikovati od prirodnog kamena.

Za sokl i ogradu birajte kamen koji proizvođač ili prodavac izričito označava kao otporan na mraz i namenjen za spoljnu upotrebu. Meke vrste koje upijaju vodu, na primer neki krečnjaci, mogu uz tlo vremenom da se ljušte u slojevima zbog mraza i soli. Na termoizolovan sokl sa stiroporom obično se bira lakši kamen. Uvek proverite koliku težinu obloge dozvoljava proizvođač fasadnog sistema.

Keramičar ili zidar prvo proverava podlogu. Ona mora biti čvrsta, suva, kompaktna i bez prašine, starih premaza i mahovine. Nov beton mora dovoljno da sazri, obično oko četiri nedelje. Odvojeni malter se obija, a neravnine se poravnavaju.

Kod sokla se rešava donja ivica. Obloga ne bi trebalo da bude ukopana u zemlju bez hidroizolacije. Obično se završava malo iznad terena, a uz kuću se pravi šljunčana traka ili trotoar sa padom od zida, da voda ne prska po fasadi.

Zatim sledi lepljenje. Koristi se fleksibilni lepak otporan na mraz za spoljnu upotrebu, obično klase C2 prema SRPS EN 12004, a za kamen poželjno sa oznakom S1. Lepi se obostrano: lepak se nanosi i na zid i na poleđinu kamena, da ispod ne ostanu šupljine. Upravo se u šupljinama skuplja voda koja zimi zaledi i odvali kamen. Postavlja se odozdo naviše, a komadi se mešaju iz više pakovanja da ne nastanu fleke druge boje.

Obloga se radi ili sa fugom, koja se posle sušenja lepka popuni masom za fugovanje namenjenom za kamen, ili "na suvo", sa minimalnom fugom. Na kraju se, zavisno od vrste kamena, nanosi impregnacija koja smanjuje upijanje vode i pojavu belih fleka. Kod ograde je važna i kapa ili pokrivna ploča na vrhu. Bez nje voda ulazi odozgo iza obloge.

• Ravna, čvrsta površina bez otvora i ispusta ide brzo. Svaki ugao, stub, otvor ili stepenik znači mnogo sečenja.
• Ugaoni komadi: ako za izabrani kamen postoje gotovi ugaonici, uglovi se rade brzo i čisto. U suprotnom se komadi moraju koso seći i ručno slagati.
• Prirodni kamen različite debljine traži više lepka i strpljenja nego veštački kamen ujednačene debljine.
• Stanje podloge: obijanje starog maltera, poravnavanje ili rešavanje vlažnog sokla donose dodatni posao pre nego što se postavi prvi kamen.
• Pristup i vreme: gusta živa ograda, leja tik uz zid ili rad po velikoj vrućini ili hladnoći usporavaju posao.

• lepljenje "na tačke", odnosno na nekoliko gomilica lepka, pa ispod kamena ostanu šupljine i obloga posle par zima otpada,
• običan lepak za unutrašnju upotrebu umesto fleksibilnog lepka otpornog na mraz,
• lepljenje na prašnjavu, mokru ili smrznutu podlogu, ili na jakom suncu kada lepak prosuši pre nego što se kamen postavi,
• ograda bez kape, pa voda ulazi u gornju fugu i iza obloge,
• sokl obložen sve do zemlje bez hidroizolacije i bez odvoda vode,
• kamenje iz jednog pakovanja koje nije izmešano, pa se na zidu vide pruge druge boje.

Lepak se obično ugrađuje na temperaturama od približno +5 do +25 °C. Tačne uslove proizvođač navodi na pakovanju.

Nisku betonsku ogradu ili baštenski zidić možete obložiti i sami, ako imate malo strpljenja i ugaonu brusilicu sa dijamantskom pločom. Dok sečete kamen, nosite zaštitne naočare, respirator i antifone.

1. Očistiti ogradu od prašine, mahovine i delova koji se odvajaju, po potrebi je oprati i ostaviti da se osuši.
2. Rasporediti kamenje po zemlji pored ograde i izmešati komade iz više pakovanja.
3. Zategnuti kanap ili iscrtati horizontalnu liniju za prvi red.
4. Zamešati fleksibilni lepak otporan na mraz prema uputstvu, samo onoliko koliko se može ugraditi za vreme navedeno na pakovanju.
5. Naneti lepak nazubljenom gleterikom i na ogradu i na poleđinu kamena.
6. Pritisnuti kamen uz blago pomeranje, da lepak ispuni celu poleđinu, i ukloniti istisnuti lepak.
7. Početi od ugaonih komada, a zatim nastaviti po površini odozdo naviše.
8. Doseći komade na ivicama i oko stubova brusilicom.
9. Kada se lepak osuši, fugovati masom za kamen, ako je izabrana obloga sa fugom.
10. Postaviti na vrh ograde kapu sa prepustom i okapnicom.
11. Posle potpunog sušenja naneti impregnaciju prema uputstvu proizvođača.

Termoizolovan sokl kuće ili sokl sa problemom vlage radije prepustite majstoru. Greška se tu vidi na celom zidu.

• kamenje ne zvuči šuplje kada se po njemu lagano kucne,
• nijedan komad se ne pomera i nema napukle ivice,
• boje i oblici su ravnomerno izmešani, bez izraženih fleka,
• fuge su pune, bez pukotina i bez ostataka lepka na licu kamena,
• uglovi su čisti, a ugaoni komadi se uklapaju u površinu,
• ograda ima kapu sa prepustom i voda otiče mimo obloge,
• donja ivica sokla završava se iznad terena i voda otiče od kuće,
• od majstora ste dobili naziv upotrebljenog lepka, mase za fugovanje i impregnacije.