Montaža gipsanih kartona za plafone i spuštene plafone

Kod većine sistema postupak je sličan. Razlike su u detaljima koje propisuje proizvođač konkretnog sistema, i njih treba poštovati.

1. Određivanje visine. Laserom se na svim zidovima obeleži vodoravna linija na kojoj će biti novi plafon. Istovremeno se proveri gde je postojeći plafon najniži, jer to određuje koliko će se prostorija sniziti.
2. Obodni UD profili. Pričvršćuju se po obodu na zidove. Ispod profila se obično lepi zaptivna traka koja smanjuje prenos zvuka i ublažava sitne neravnine zida.
3. Vešalice. U postojeći plafon se ankerišu vešalice, direktne kod malog spuštanja ili podesive kod većeg. Tiplovi se biraju prema podlozi: jedni idu u beton, drugi u međuspratnu konstrukciju od šupljih blokova, treći u drvo.
4. Noseći CD profili. Uvlače se u obodne profile i pričvršćuju za vešalice. Razmak među njima je prema uputstvu proizvođača obično oko 40 do 50 cm. U ovoj fazi se cela ravan podesi što preciznije, jer se kasnije to više ne može ispraviti.
5. Instalacije i izolacija. Pre zatvaranja se razvuku kablovi, kutije za svetla i po potrebi cevi. Ako se ugrađuje mineralna vuna zbog zvuka ili toplote, postavlja se sada.
6. Parna brana, samo kada je potrebna. Ima smisla ispod negrejanog potkrovlja ili ispod krova, gde bi vlažan vazduh iz stana kondenzovao u izolaciji. Između dva grejana sprata se obično ne stavlja. Ako se radi, spojevi se vazdušno zaptiveno zalepe i povežu sa zidovima.
7. Ploče. Postavljaju se poprečno na CD profile i pričvršćuju samoureznim šrafovima. Razmak šrafova na plafonu je prema proizvođaču otprilike 15 do 17 cm. Čeoni spojevi susednih ploča se smenjuju, da ne nastane jedan dugačak spoj kroz celu prostoriju.
8. Ispuna spojeva i brušenje. Spojevi se ojačaju trakom i ispunjavaju masom u više slojeva, kao i glave šrafova. Kada se osuši, površina se prebrusi, prevuče podlogom i moler je boji.

Za uobičajeni ravan spušteni plafon najčešće se koristi ploča debljine oko 12,5 mm. Vrsta ploče se bira prema prostoriji:

• standardne ploče za suve prostorije, kao što su dnevna soba, spavaća soba ili hodnik,
• impregnirane ploče, obično zelene boje, za kupatilo, kuhinju i WC, uvek uz ventilaciju koja zaista radi,
• vatrootporne ploče, obično crvene ili roze, tamo gde se traži otpornost na požar, na primer ispod drvene konstrukcije potkrovlja ili u tehničkoj prostoriji,
• akustične perforirane ploče tamo gde želite da prigušite odjek u prostoriji.

Pazite na razliku između odjeka i buke od komšija. Perforirana ploča poboljšava akustiku unutar prostorije, ali protiv koraka iz stana iznad vas više pomaže elastično vešanje, mineralna vuna i po potrebi dvostruki sloj ploča. Ako vam je buka glavni razlog, recite to majstoru unapred.

Ravan plafon u praznoj, pravougaonoj prostoriji sa betonskom tavanicom je najjednostavniji slučaj. Posao i vreme se povećavaju kada postoji:

• visoka prostorija u kojoj treba skela umesto merdevina,
• stara drvena ili tavanica sa gredama, u koju se vešalice teže ankerišu,
• mnogo otvora za ugradna svetla, ventilacione rešetke ili revizione otvore,
• izolacija, parna brana ili drugi sloj ploča,
• nameštena prostorija koju treba isprazniti i zaštititi,
• uklanjanje stare obloge ili maltera koji otpada, pre montaže,
• zahtev za višim kvalitetom površine, na primer zbog bočnog svetla ili sjajne boje.

Pomaže kada unapred znate gde će biti svetla, kuda prolaze ventilacioni kanali i koliko sme da se spusti plafon. Naknadne izmene posle zatvaranja uvek traže više posla.

Spušteni plafon je odlično mesto za nove instalacije, ali električne radove sme da izvodi samo električar sa odgovarajućim ovlašćenjem. On bi trebalo da dođe pre nego što se počne sa zatvaranjem, a po završetku da vam preda dokumentaciju o ispitivanju instalacije. Kablovi iznad plafona se vode tako da ih šraf ne može probušiti.

Teži luster nikada ne kačite samo o ploču od gips-kartona. Ankeriše se u postojeću tavanicu ili u ojačanje koje se unapred ugradi u konstrukciju. Laka ugradna svetla su u redu ako se vodi računa o njihovom zagrevanju i prostoru iznad njih.

Za većinu unutrašnjih radova ovog tipa obično nije potrebna dozvola, ali to zavisi od obima zahvata. Pre veće adaptacije proverite postupak prema važećim propisima o planiranju i izgradnji u nadležnom organu vaše opštine ili grada. U stambenoj zgradi obavestite i upravnika ili stambenu zajednicu, naročito ako se ankeriše u zajedničku međuspratnu konstrukciju ili dira zajednička ventilacija.

• Preretka noseća konstrukcija. Veliki razmaci vešalica ili profila vremenom dovode do ugiba i pucanja spojeva.
• Pogrešni ankeri. Tipl koji drži u betonu ne mora da drži u šupljem bloku ili u staroj drvenoj tavanici.
• Obična ploča u vlažnoj prostoriji. U kupatilu bez impregnirane ploče i bez ventilacije prete buđ i deformacija.
• Izostavljena dilataciona fuga. Kod većih površina i iznad dilatacija zgrade treba prema uputstvu proizvođača napraviti dilatacioni spoj, inače se javljaju pukotine.
• Zaboravljene instalacije. Naknadno sečenje otvora slabi ploče i kvari izgled.
• Površno ispunjeni spojevi. Spojevi bez trake ili loše prebrušeni vide se posle krečenja, naročito pod kosim svetlom sa prozora.
• Rad u hladnom ili vlažnom objektu. Ploče bi pre montaže trebalo da odstoje neko vreme u prostoriji, a spojevi se ispunjavaju na temperaturi obično iznad 10 °C, ne odmah posle mokrih maltera ili košuljica.

Pri preuzimanju uzmite baterijsku lampu i osvetlite plafon sa strane, tako se vide i sitne neravnine. Proverite da li:

• je plafon ravan i na istoj visini, bez vidljivog ugiba na sredini,
• se spojevi ploča i glave šrafova ne vide pod kosim svetlom,
• je spoj sa zidovima čist i bez pukotina,
• su otvori za svetla i rešetke na dogovorenim mestima i sa ravnim ivicama,
• su u vlažnim prostorijama ugrađene impregnirane ploče,
• postoje revizioni otvori tamo gde treba pristup ventilima, spojevima cevi ili ventilaciji,
• vam je električar predao dokumentaciju za nove instalacije,
• imate podatke o ugrađenom sistemu i vrsti ploča za eventualne popravke.