Montaža gipsanih zidova - jednoslojna

Konstrukcija je jednostavna. U pod i plafon se pričvrste vodeći profili UW, a u njih se postave vertikalni profili CW. Šupljinu između profila obično ispuni mineralna vuna. Na kraju se sa obe strane zaklopi po jedna ploča, najčešće debljine 12,5 mm. Uz profil širine 75 mm zid je debeo otprilike 100 mm.

Takav zid je lakši, brže se gradi i manje opterećuje pod. Dobar je za:

• podelu prostora u hodniku, dnevnom boravku ili potkrovlju,
• garderober ili ostavu, gde zvučna izolacija nije presudna,
• radni kutak, ako na zid ne nameravate da kačite teške stvari.

Kada je jednoslojni zid premalo? Između spavaće sobe i dnevnog boravka, kod dečje sobe ili tamo gde će visiti kuhinjski elementi i televizor, bolje je razmisliti o dvoslojnom zidu sa dve ploče na svakoj strani. On je krući, bolje prigušuje buku i otporniji je na udarce.

Na vrstu ploča treba misliti i kod jednoslojnog zida. U kupatilo i kuhinju idu impregnirane ploče, koje su obično zelene boje. Tamo gde se traži otpornost na požar koriste se protivpožarne ploče.

1. Obeležavanje. Laserom ili libelom se na podu, plafonu i bočnim zidovima obeleži osa zida i položaj vrata.
2. Vodeći profili. Na profile UW se zalepi zaptivna traka. Ona odvaja zid od plafona i poda i smanjuje prenos zvuka. Profili se pričvrste tiplovima koji odgovaraju podlozi. Isto se pričvrste i krajnji profili CW uz bočne zidove.
3. Vertikalni profili. Profili CW se postavljaju u UW na razmaku od obično 600 do 625 mm, u zavisnosti od širine ploča, tako da svaki spoj ploča padne na profil. Kod vrata se koriste jači profili UA, a iznad otvora se pravi nadvratnik.
4. Instalacije i ojačanja. Pre zatvaranja zida se provuku kablovi i postave ojačanja na mestima gde će nešto visiti.
5. Prva strana i izolacija. Zaklopi se jedna strana, pa se u šupljinu postavi mineralna vuna. Treba da popuni prostor bez rupa, ali da ne bude zgnječena.
6. Druga strana. Zaklopi se druga strana. Šrafovi se postavljaju na razmaku koji propisuje proizvođač ploča.
7. Gletovanje i brušenje. Spojevi se popune kitom, utisne se bandaž traka, slede novi slojevi i brušenje. Na spoljne uglove se postavljaju ugaone lajsne. Posle toga zid preuzima moler.

Koliko će posao trajati i koliko će biti zahtevan, najviše zavisi od toga šta se sve dešava u zidu:

• visina zida: viši zidovi traže šire ili udvojene profile i više rada sa pločama,
• broj otvora: svaka vrata, revizioni otvor ili prolaz instalacija znače ojačanje i precizno sečenje,
• oblik prostora: kosine u potkrovlju, niše i neravni plafoni znače mnogo sečenja,
• vrsta ploča: impregnirane i protivpožarne ploče su teže i teže se seku,
• kvalitet površine: zid pod običnu boju traži manje rada od zida pod bočnim svetlom ili sjajnom bojom.

Ako živite u stambenoj zgradi, pre početka radova razgovarajte sa upravnikom ili stambenom zajednicom. Da li je za pregradni zid potrebno neko odobrenje, zavisi od važećih propisa o planiranju i izgradnji. Najsigurnije je da to proverite u nadležnom organu vaše opštine.

Jednostavan zid u običnoj visini sobe može da napravi i spretan kućni majstor. Električne instalacije u zidu, međutim, mora da izvede električar sa ovlašćenjem.

1. Obeležiti osu zida laserom na podu, plafonu i bočnim zidovima.
2. Zalepiti zaptivnu traku na profile UW i krajnje CW.
3. Pričvrstiti profile UW u pod i plafon tiplovima koji odgovaraju podlozi.
4. Postaviti profile CW na razmaku prema širini ploča i proveriti libelom da su vertikalni.
5. Ojačati otvor za vrata i mesta za predmete koji će visiti.
6. Prepustiti električaru da provuče kablove i postavi kutije.
7. Zaklopiti prvu stranu pločama, spojeve postavljati na profil i međusobno ih smicati.
8. Postaviti mineralnu vunu u šupljinu bez praznina i bez gnječenja.
9. Zaklopiti drugu stranu, glave šrafova blago upustiti ispod površine kartona.
10. Iskitovati spojeve sa bandaž trakom, pustiti da se osuše, naneti nove slojeve i izbrusiti.
11. Naneti podlogu pre krečenja ili tapeta.

• Slabo pričvršćeni profili. Zid tada podrhtava i puca na spojevima.
• Nema zaptivne trake. Zvuk i vibracije prelaze preko poda i plafona, čak i kada je u zidu izolacija.
• Rupe u izolaciji. Zgnječena ili loše isečena vuna slabije prigušuje buku.
• Spoj ploče van profila. Ivica koja ne leži na profilu se vremenom ugiba i puca.
• Brzopleto gletovanje. Bez trake ili bez sušenja slojeva posle krečenja se pojave pukotine i fleke.
• Zaboravljena ojačanja. Polica okačena samo o gips-karton je nepotreban rizik. Ojačanja se postavljaju pre zatvaranja zida, ne posle.

• zid je vertikalan i bez izraženih talasa kada se prisloni duga letva,
• kada ga pritisnete rukom, ne pomera se i ne škripi,
• spoj sa plafonom, podom i bočnim zidovima je zaptiven, bez vidljivih pukotina,
• spojevi i šrafovi se posle podloge ne vide ni pod bočnim svetlom,
• štok vrata je čvrst, a vrata se zatvaraju bez zapinjanja,
• imate skicu ili fotografije mesta sa ojačanjima i trasama kablova.