Montaža gipsanih zidova/pregradnih zidova sa Knauf Diamant pločama (povećana akustika/tvrdoća)

Obe ploče spadaju u gips-karton ploče povećane tvrdoće. U odnosu na standardnu ploču imaju veću zapreminsku masu, otporniju površinu i čvršće jezgro. Razlika je uglavnom u tome za šta su prvenstveno namenjene.

• Diamant je univerzalna tvrda ploča. Dobra je tamo gde želite bolju akustiku i otporniji zid, na primer u spavaćoj sobi, dečjoj sobi ili kancelariji.
• Habito je još čvršća i napravljena je pre svega za kačenje. Prema proizvođaču, lakši i srednje teški predmeti mogu da se pričvrste direktno u ploču, bez traženja profila. Tačnu nosivost po jednoj tački proverite u tehničkom listu proizvođača.

Ako znate da će na zidu stajati kuhinjski elementi, biblioteka ili teža tehnika, razmislite o Habito pločama. Za tiši i otporniji zid bez većeg opterećenja Diamant je obično dovoljan.

Tvrda ploča sama po sebi ne čini čuda. Rezultat zavisi od celog sastava, odnosno od svih slojeva zajedno.

• Metalna potkonstrukcija od obodnih UW profila i vertikalnih CW profila. Vertikalni profili se obično postavljaju na razmaku od oko 62,5 cm, a kod većeg opterećenja ili keramike gušće.
• Akustična zaptivna traka ispod svih profila koji dodiruju pod, plafon i zidove. Ona smanjuje prenos vibracija na okolne konstrukcije.
• Mineralna vuna u šupljini zida. Upija zvuk koji bi se inače u praznoj šupljini odbijao kao u bubnju.
• Obloga u jednom ili dva sloja sa svake strane. Dva sloja primetno poboljšavaju i zvučnu izolaciju i čvrstoću, a spojevi drugog sloja se pomeraju u odnosu na prvi.

Zašto baš težina pomaže protiv buke? Teža ploča se od zvuka manje zatrese, pa na drugu stranu prenosi manje energije. Zato dvostruka obloga od tvrdih ploča sa izolacijom primetno bolje prigušuje razgovor ili televizor nego lagani pregradni zid.

1. Izmeriti položaj zida, obeležiti ga na podu i laserom ili viskom preneti na plafon.
2. Zalepiti zaptivnu traku na UW profile i pričvrstiti ih za pod i plafon, zatim postaviti krajnje CW profile uz zidove.
3. Postaviti vertikalne CW profile na propisanim razmacima, a kod vrata ugraditi ojačane profile za dovratak.
4. Pripremiti instalacije struje ili vode u šupljini i na mestima budućih teških predmeta dodati ojačanje, ako ga sistem za to opterećenje zahteva.
5. Obložiti jednu stranu, ubaciti mineralnu vunu bez praznina i bez sabijanja, pa obložiti drugu stranu.
6. Kod dvostruke obloge postaviti drugi sloj sa pomerenim spojevima.
7. Postaviti ugaone lajsne, ispuniti spojeve i glave šrafova masom prema sistemu proizvođača, a obod zatvoriti trajno elastičnim kitom.
8. Posle sušenja izbrusiti, naneti podlogu i pripremiti površinu za molerske radove.

Ako kroz zid prolazi vertikala ili instalacije kojima će kasnije trebati pristup, na vreme se planiraju i revizioni otvori.

Tvrde ploče su teže od običnog gips-kartona, teže se seku i traže šrafove namenjene baš toj vrsti ploče. Običan šraf često ne može da se upusti ili pukne. Zato posao traje duže, a pločama moraju da rukuju dvojica.

Posao otežavaju:

• veća visina prostorije i neravan plafon ili pod,
• dvostruka obloga i veći zahtevi za zvučnu izolaciju,
• otvori za vrata, uglovi, kosine i spojevi sa prozorima,
• mnogo instalacija, utičnica i ojačanja u zidu,
• otežan pristup, na primer nošenje ploča uz stepenice.

Posao olakšava ravna, suva i pripremljena prostorija, jasan plan instalacija i unapred dogovorena mesta gde će se kačiti nameštaj.

U stambenoj zgradi je pametno da pre početka radova obavestite upravnika ili stambenu zajednicu. Da li za promenu rasporeda prostorija treba neka prijava ili odobrenje, zavisi od obima radova i utvrđuje se prema važećim propisima o planiranju i izgradnji, zato to proverite u nadležnom organu lokalne samouprave. Električne instalacije u zidu treba da poveže ovlašćeni električar.

• Nema zaptivne trake ili je zid kruto spojen sa plafonom i zidovima, pa zvuk prolazi kroz te spojeve.
• Šupljina bez mineralne vune ili vuna sa prazninama, čime se gubi veliki deo akustičnog efekta.
• Preretki vertikalni profili, zbog kojih zid ugiba, a spojevi pucaju.
• Premalo šrafova, neupuštene glave ili obični šrafovi umesto šrafova za tvrde ploče.
• Utičnice sa obe strane zida tačno jedna naspram druge, što pravi akustičnu rupu.
• Kruta veza sa plafonom koji može da se ugiba. U tom slučaju se radi klizni spoj.
• Užurbano gletovanje bez dovoljno sušenja, posle kog se pojave sitne pukotine.

Spretan majstor amater može sam da napravi jednostavan zid bez vrata u prostoriji niže visine. Računajte na teže ploče i više prašine pri sečenju. Električne instalacije prepustite električaru.

1. Proveriti kod proizvođača sistemski sastav zida i propisane šrafove za izabranu ploču.
2. Obeležiti položaj zida na podu, zidu i plafonu.
3. Zalepiti zaptivnu traku i pričvrstiti UW i krajnje CW profile.
4. Postaviti vertikalne profile na razmacima prema uputstvu proizvođača i proveriti ih libelom.
5. Obložiti prvu stranu, ploče seći testerom ili skalpelom sa rezervnim sečivima i pri sečenju nositi respirator.
6. Ubaciti mineralnu vunu po celoj površini, bez praznina.
7. Obložiti drugu stranu, a kod dva sloja pomeriti spojeve.
8. Ispuniti spojeve i glave šrafova, obod zatvoriti elastičnim kitom i ostaviti da se dobro osuši.
9. Izbrusiti, naneti podlogu i okrečiti.

• zid je vertikalan i ravan, bez vidljivog ugibanja kada ga pritisnete,
• duž celog oboda je neprekinut elastični kit, bez fuga,
• glave šrafova su upuštene i prekrivene masom,
• spojevi su glatki, bez pukotina, mehurića i traka koje vire,
• uglove štite ugaone lajsne, a ivice su prave,
• vrata u zidu se slobodno otvaraju, a dovratak je čvrst,
• imate skicu ili fotografije instalacija i mesta ojačanja u zidu,
• utičnice i prekidače je povezao električar i nisu postavljeni jedni naspram drugih sa obe strane zida.