Postavljanje i montaža zvučne/termo izolacije

U običnoj pregradi između soba izolacija ima pre svega akustičnu ulogu. Vuna u šupljini prigušuje razgovor, televizor ili muziku iz susedne prostorije. Čuda ipak ne pravi: ako zvuk prolazi kroz plafon, pod ili loše spojeve, sama vuna ga neće zaustaviti. Mnogo više pomaže kombinacija vune, dvostruke obloge od ploča i elastičnog spoja sa okolnim zidovima, podom i plafonom.

U potkrovlju i kod predzida uz spoljni zid glavna tema je toplota. Tu nije dovoljno samo ubaciti vunu, važna je i parna brana sa unutrašnje strane, prema prostoriji. Bez nje vlaga iz stana ulazi u izolaciju, tamo se kondenzuje i vremenom može da izazove buđ.

Zašto se u gips-karton skoro uvek stavlja mineralna vuna, a ne stiropor? Vuna je mekana, popuni šupljinu bez praznina, ne gori i mnogo bolje prigušuje zvuk. Stiropor je krut, zvuk pre prenosi nego što ga guši i u gips-karton konstrukciju se po pravilu ne stavlja.

Postupak je sličan kod pregrade i kod potkrovlja, razlike su uglavnom u detaljima:

1. Montira se noseća potkonstrukcija od profila i jedna strana se obloži gips-karton pločama.
2. Električar u šupljinu provlači kablove i postavlja kutije. Instalacije moraju da budu gotove pre nego što krene vuna.
3. Mineralna vuna se seče na širinu malo veću od svetlog razmaka između profila, obično oko jedan centimetar. Tako se vuna zaglavi između profila i ne sklizne.
4. Vuna se ubacuje odozdo nagore, ploče ili trake se nastavljaju tesno jedna na drugu, bez razmaka i bez nepotrebnog sabijanja.
5. Oko kutija, cevi i kablova izolacija se doseca, ne preskače se.
6. U potkrovlju ili uz spoljni zid sa strane prostorije postavlja se parna brana, spojevi se lepe trakom, a folija se tesno spaja sa okolnim zidovima i prodorima.
7. Na kraju se gips-karton pločama obloži i druga strana.

Debljina izolacije obično prati širinu profila. U pregradu od profila širine 50 mm ide vuna približno iste debljine, u šire profile deblja. Šupljina treba da bude popunjena cela, jer polovičan sloj daje primetno slabiji rezultat.

• staklena mineralna vuna je laka, lako se seče i za obične pregrade i potkrovlja sasvim je dovoljna,
• kamena mineralna vuna je teža i gušća, bira se tamo gde je potrebna veća otpornost na požar ili bolja zvučna izolacija,
• akustične ploče ili trake proizvode se baš za pregradne zidove i lako se zaglavljuju između profila,
• vuna u rolnama odgovara za potkrovlja i spuštene plafone, gde se slaže između i ispod rogova.

Kod protivpožarnih pregrada ne odlučuje samo vuna, već ceo sistem. Vrstu izolacije, njenu zapreminsku masu i raspored ploča određuje proizvođač sistema ili projekat. Ako zid mora da ispuni zahtev za otpornost na požar, sastav konstrukcije treba poštovati tačno onako kako je propisan.

Najjednostavnija je ravna pregrada sa pravilnim razmakom profila, gde se vuna samo ubacuje u pripremljena polja. Više vremena oduzimaju:

• brojne instalacije, kutije i cevi oko kojih treba dosecati,
• nepravilan razmak profila, kada se svaki komad seče po meri,
• kosine, uglovi i prostor između rogova u potkrovlju,
• rad iznad glave kod spuštenih plafona, gde vunu treba osigurati da ne ispadne,
• spajanje parne brane oko krovnih prozora, dimnjaka i greda,
• više slojeva izolacije ili veća tražena debljina.

U praksi se često dešava da je izolacija u zidu, ali ne radi kako treba. Uobičajeni razlozi su:

• razmaci između komada vune ili prazna mesta uz profile, kroz koja prolaze i zvuk i toplota,
• previše sabijena vuna, koja gubi izolaciona svojstva,
• preusko isečena vuna, koja vremenom sklizne, pa u gornjem delu zida ostane šupljina,
• parna brana u potkrovlju koja nedostaje ili je probušena, odnosno nezalepljeni spojevi,
• utičnice postavljene tačno jedna naspram druge sa obe strane pregrade, što pravi akustičnu rupu,
• izostavljena zaptivna traka ispod obodnih profila, pa je pregrada kruto spojena sa plafonom i podom i zvuk prolazi kroz konstrukciju.

Ubacivanje vune u pregradu ili predzid u sobi može da uradi i spretan laik. Radove na struji prepustite električaru, a potkrovlje sa parnom branom bolje majstoru, jer tamo odlučuju detalji. Pri radu sa mineralnom vunom nosite rukavice, naočare, respirator i odeću dugih rukava.

1. Proveriti da li su sve instalacije u zidu gotove i da li ih je električar odobrio.
2. Izmeriti svetli razmak između profila na nekoliko visina.
3. Iseći vunu oštrim dugim nožem na podlozi, malo šire od izmerenog.
4. Ubacivati vunu u polja odozdo nagore i lagano je zaglaviti između profila.
5. Prisloniti komade tesno jedan uz drugi, ne ostavljati procepe ni uz pod ni uz plafon.
6. Doseći vunu oko kutija i cevi, manje rupe popuniti otpacima.
7. Pre zatvaranja preći rukom preko zida i proveriti da vuna nigde ne nedostaje i da ne viri preko profila.
8. Pokupiti otpatke i prašinu, prostoriju provetriti.

Izolaciju proverite pre nego što se obloži druga strana, posle toga više ne vidite šta je u zidu:

• šupljina je popunjena po celoj površini i visini, bez razmaka uz profile,
• vuna stoji sama, ne savija se i ne klizi,
• debljina izolacije odgovara širini profila ili dogovorenom sastavu,
• oko kutija i instalacija nema praznih mesta,
• ispod obodnih profila postavljena je zaptivna traka,
• u potkrovlju je parna brana celovita, spojevi i nastavci su zalepljeni, a folija nije pocepana,
• kod protivpožarnih pregrada upotrebljen je tačno onaj materijal koji sistem propisuje.