Montaža predzidne gips-kartonske ploče (bez izolacije)

Predzidna obloga i pregradni zid se često mešaju. Pregradni zid stoji samostalno u prostoru i deli prostoriju. Predzidna obloga prati postojeći zid i služi pre svega za tehničko i vizuelno sređivanje. Ako ne menjate raspored, a želite ravan zid spreman za krečenje, tapete ili pločice, to je pravi izbor.

Varijanta bez izolacije ima smisla naročito u ovim situacijama:

• stari, neravni malteri koje bi inače trebalo mukotrpno ravnati,
• skrivanje instalacija kada ne želite ili ne smete da štemujete zid,
• brzo sređivanje stana u kom živite, bez mokrih radova i čekanja da se nešto osuši,
• hodnici, kancelarije i prostorije bez posebnih zahteva za zvuk ili toplotu.

Kada je bolje izabrati nešto drugo? Ako vam smeta buka od komšija, prazna šupljina malo pomaže, a zid ponekad čak zvuči „šuplje“. Tada je bolja predzidna obloga sa mineralnom vunom. Kod spoljnih zidova budite oprezni sa izolacijom sa unutrašnje strane. Bez projekta stručnjaka i dobro rešene parne brane postoji opasnost da se vlaga kondenzuje iza ploče.

Merenje i priprema

Majstor prvo proveri postojeći zid laserskim nivelirom ili dugačkom ravnjačom i nađe mesto gde je zid najizbočeniji. Od tog mesta određuje položaj nove ravni. Na podu i plafonu obeleži linije za obodne profile i odmah planira kuda idu instalacije i gde će biti utičnice, prekidači i teži predmeti koji se kače na zid.

Noseća konstrukcija

U pod i plafon se ankerišu horizontalni UW profili, ispod kojih se zalepi zaptivna traka. U njih se ubacuju vertikalni CW profili, obično na razmaku od oko 62,5 cm, da bi spojevi ploča padali na profil. Ako idu pločice ili je zid jače opterećen, razmak se smanjuje prema uputstvu proizvođača sistema. Kod viših zidova CW profili se preko držača pričvršćuju i za postojeći zid, da se konstrukcija ne bi ugibala.

Oblaganje i gletovanje

Ploče se šrafe na profile, obično sa razmakom šrafova od oko 25 cm. Pri podu se ostavlja mali razmak, da ploča ne bi vukla vlagu i da bi mogla da radi. Zatim se spojevi popunjavaju masom sa armirajućom trakom, glave šrafova se pokrivaju i sve se brusi. Zavisno od toga kakvu površinu želite, nanosi se jedan ili više slojeva mase. Za sjajne boje i zidove na koje svetlo pada sa strane isplati se kvalitetnija, celom površinom gletovana obrada.

• CW i UW profili u širini prema potrebi, za predzidne obloge se obično koriste uži profili, a širi samo kod viših zidova ili debljih cevi,
• standardne GKB ploče za suve prostorije, impregnirane ploče za kupatilo i kuhinju, a ispod pločica u tuš zoni još i hidroizolacioni premaz,
• jednostruka ili dvostruka obloga, pri čemu su dva sloja ploča čvršća i bolje podnose police ili viseće elemente,
• ankerisana ili samostojeća konstrukcija: ankerisana je tanja, a samostojeća se koristi tamo gde postojeći zid nije dovoljno čvrst za ankerisanje,
• pribor za spajanje i gletovanje iz istog sistema, da bi profili, šrafovi, trake i mase odgovarali jedni drugima.

Najbrže ide ravan, pun zid u pravougaonoj prostoriji sa uobičajenom visinom plafona i bez otvora. Posao, nasuprot tome, usporavaju:

• prozori, vrata i niše, gde treba rešiti špalete i uglove,
• mnogo utičnica, prekidača i prodora za cevi,
• visoki plafoni i mekana ili trošna podloga koja otežava ankerisanje,
• ojačanja za teške predmete, na primer kuhinjske elemente, televizor ili viseću WC šolju,
• zahtevnija obrada površine, sa više gletovanja i brušenja,
• rad u stanu u kom se živi, kada treba pokrivati, čistiti i pomerati nameštaj.

U praksi se često dešava da problem ne nastane pri montaži, nego već pri planiranju. Ako se zaboravi utičnica ili ojačanje, gotov zid mora da se otvara. Česte greške su i:

• profili postavljeni bez provere ravni, pa se na zidu vide talasi,
• preretki profili ili šrafovi, zbog čega se ploča ugiba, a spojevi pucaju,
• ukršteni spojevi ploča umesto spojeva pomerenih u vez,
• spojevi bez armirajuće trake, pa se pukotine pojave posle krečenja,
• standardna ploča u kupatilu ili ploča postavljena direktno na pod,
• nedostupni ventili ili revizioni otvori koji su ostali iza zida.

Spretan kućni majstor može sam da napravi predzidnu oblogu ako ima laserski nivelir ili libelu, odvijač sa podešavanjem dubine i strpljenja za gletovanje. Električne instalacije ipak mora da uradi i proveri električar sa odgovarajućim ovlašćenjem. Ako dirate zajedničke instalacije u stambenoj zgradi, prvo se dogovorite sa upravnikom ili stambenom zajednicom.

1. Proveriti postojeći zid, naći najizbočenije mesto i odrediti novu ravan.
2. Obeležiti linije profila na podu i plafonu.
3. Zalepiti zaptivnu traku na UW profile i ankerisati ih tiplovima pogodnim za datu podlogu.
4. Ubaciti vertikalne CW profile na propisanom razmaku i poravnati ih u ravan.
5. Kod viših zidova pričvrstiti CW profile držačima za postojeći zid.
6. Postaviti ojačanja za teške predmete i prepustiti električaru razvod instalacija.
7. Fotografisati položaj instalacija pre zatvaranja.
8. Pričvrstiti ploče šrafovima sa malim razmakom pri podu i pomeriti spojeve u vez.
9. Popuniti spojeve masom sa armirajućom trakom, pokriti šrafove i posle sušenja izbrusiti.
10. Naneti osnovni premaz pre krečenja ili postavljanja pločica.

Pri preuzimanju pogledajte zid i sa baterijskom lampom koju držite sa strane. Koso svetlo otkriva neravnine koje se pri običnom osvetljenju ne vide.

• zid je ravan i dugačka ravnjača naleže bez većih zazora,
• ploča se pri pritisku ne ugiba i ne škripi,
• spojevi i glave šrafova se ne vide i ne osećaju pod prstima,
• uglovi i spojevi sa plafonom i susednim zidovima su čisti i bez pukotina,
• ploče ne stoje direktno na podu,
• u kupatilu su korišćene impregnirane ploče i hidroizolacija tamo gde će biti vode,
• kutije za utičnice i prekidače su čvrste i na mestu prema planu,
• imate fotografije ili skicu instalacija i ojačanja iza zida,
• revizioni otvori su dostupni.