Gips-karton pregradni zid sa dvostrukom oblogom: postupak, materijali i provera

Osnova je ista kao kod svakog gips-karton zida: obodni UW profili pričvršćeni za pod i plafon, vertikalni CW profili (stubovi) postavljeni između njih, mineralna vuna u šupljini i obloga sa obe strane. Kod dvostruke obloge se na svaku stranu šrafe dva sloja ploča, po pravilu debljine 12,5 mm. Sa profilom CW 75 ukupna debljina zida iznosi približno 125 mm, a sa CW 100 približno 150 mm.

Zašto dva sloja? Zato što masa i krutost zida direktno utiču na to koliko dobro zid izoluje zvuk, kako podnosi udarce i koliko može da ponese. Drugi sloj pritom prekriva spojeve prvog, pa je zid celovitiji i ređe puca na spojevima.

Dvostruku oblogu izaberite pre svega kada:

• odvajate spavaću ili dečju sobu od dnevnog boravka i stalo vam je do tišine,
• na zid kačite kuhinjske elemente, gornje viseće ormariće, televizor ili teže police,
• zid je u kupatilu i na njega ide keramika,
• zid je viši od uobičajenog, na primer u potkrovlju sa zabatom ili u prostoriji sa visokim plafonom,
• projekat traži određenu otpornost na požar, na primer kod odvajanja garaže ili kotlarnice,
• u hodniku postoji rizik da neko udari kolicima, biciklom ili nameštajem.

U NUMIQ cenovniku postoji i posebna stavka za gips-karton pregradni zid sa jednostrukom oblogom. Oba rešenja su uobičajena i ispravna, ali svako odgovara drugom mestu. Ukratko:

• obloga: jednostruka ima na svakoj strani jednu ploču, dvostruka dve. Po kvadratnom metru zida to znači duplo više ploča, šrafova i još jedno gletovanje prvog sloja,
• debljina: sa istim profilom dvostruka obloga je deblja za približno 25 mm. U uskom hodniku ili kod vrata to ponekad igra ulogu,
• zvuk: sa mineralnom vunom oba zida prigušuju zvuk, ali dvostruka obloga osetno bolje. Razlika se najviše čuje kod glasova i muzike,
• čvrstoća: jednostruka obloga pri kucanju zvuči šuplje, a pri udarcu se ploča lakše probije. Dvostruka deluje kao zidani zid,
• opterećenje: lakše predmete nose oba. Za teške ormariće se u jednostruki zid gotovo uvek ugrađuju nosivi ojačanja, kod dvostrukog je rezerva veća, ali se za zaista teške stvari ojačanja preporučuju i tu,
• visina: prema tabelama proizvođača sistema, dvostruka obloga sa istim profilom dozvoljava viši zid,
• vreme i težina: dvostruka obloga po pravilu traje osetno duže, a materijal je teži, što se oseti pri nošenju na više spratove bez lifta.

Jednostruka obloga ima smisla kod garderobera, pregrade u radnoj sobi, obloge u ostavi ili svuda gde se od zida ne očekuje ni zvučna izolacija ni nosivost. Ako se dvoumite za spavaću sobu ili kupatilo, u praksi se pokazuje da je naknadno ojačavanje zida mnogo zahtevnije nego da se odmah uradi dvostruka obloga.

Gips-karton ne podnosi vlagu ni neravnu podlogu. Pre montaže zato proverite nekoliko stvari.

Stanje gradilišta

• mokri radovi, znači malter i košuljica, završeni su i suvi, inače ploče upijaju vlagu i spojevi kasnije pucaju,
• prozori su ugrađeni i objekat je zatvoren, a zimi zagrejan približno iznad 10 °C,
• pod i plafon su na mestu zida čvrsti i približno ravni, veće neravnine treba izravnati unapred.

Odluke koje moraju pasti ranije

Kada se zatvori i druga strana, u zid više nemate pristup. Zato unapred odredite:

• tačan položaj zida i vrata, uključujući svetlu širinu i visinu otvora i tip štoka,
• gde idu utičnice, prekidači, rasveta i mrežni kablovi,
• gde će biti kuhinja, televizor, lavabo, konzolna WC šolja ili bojler, kako bi se pripremila ojačanja,
• da li zid stoji na noseću ploču ili na gotovu košuljicu.

Poslednja stavka je važna zbog zvuka. Ako zid stoji na plivajućem podu koji neprekinuto prelazi ispod njega iz jedne sobe u drugu, zvuk se prenosi kroz pod i dvostruka obloga gubi deo efekta. Kada je tišina zaista važna, zid se ankeriše u noseću ploču, a košuljica se na mestu zida prekida.

Stanovi i propisi

U stanu se uvek unapred dogovorite sa upravnikom zgrade ili stambenom zajednicom. Lagani pregradni zid ne dira noseću konstrukciju, ali menja raspored stana, a tokom radova nastaju buka i prašina u zajedničkim prostorijama. Da li vaša adaptacija zahteva neku prijavu ili poseban postupak prema važećim propisima o planiranju i izgradnji, proverite u nadležnom organu opštine ili grada. Ne oslanjajte se na to da je u pitanju sitnica. Kod zidova koji imaju ulogu protivpožarne pregrade, sistem mora odgovarati projektu.

Profili

Koriste se pocinkovani UW i CW profili širine 50, 75 i 100 mm. Za obične stambene pregrade se najčešće bira CW 75, koji daje dovoljnu šupljinu za vunu i instalacije. CW 50 odgovara tamo gde se štedi svaki centimetar, a zid nije visok. CW 100 ili udvojeni stubovi koriste se kod visokih zidova ili debljih instalacija. Kod vrata se umesto običnih CW profila ugrađuju debelozidni UA profili, koji nose vrata bez treperenja.

Ploče

• standardne ploče (tip A, sa belim kartonom): za suve prostorije, spavaću sobu, dnevni boravak, hodnik,
• impregnirane ploče (tip H, zelene): za kupatila i kuhinje. Sama ploča nije hidroizolacija, pa u tuš zoni i oko kade traži hidroizolacioni premaz sa trakama u uglovima,
• vatrootporne ploče (tip F, roze ili crvene): tamo gde zid mora da izdrži požar. Otpornost na požar važi samo za ceo sistem prema proizvođaču, dakle za tačno određene profile, vunu, ploče i šrafove,
• akustične i ojačane ploče: imaju veću gustinu, pa zid sa njima bolje prigušuje zvuk ili nosi više. Odgovaraju spavaćim sobama uz komšije ili kućnim studijima.

Slojevi mogu da se kombinuju, na primer donji standardni, a gornji impregnirani. Važno je da rezultat odgovara onome što od zida očekujete.

Izolacija i sitni materijal

U šupljinu se stavlja mineralna vuna, staklena ili kamena, debljine približno jednake širini profila. Ispod obodnih profila lepi se zaptivna traka, koja odvaja metal od ostatka objekta i sprečava prenos zvuka. Za donji sloj ploča se po pravilu koriste šrafovi dužine približno 25 mm, za gornji približno 35 mm, kako bi prošli kroz obe ploče i sigurno zahvatili profil. Spojevi gornjeg sloja se gletuju masom za spojeve sa armirnom trakom, a spoljašnji uglovi se štite ugaonim lajsnama.

1. Izmeriti i obeležiti položaj zida na podu, zidu i plafonu, laserom preneti liniju vertikalno nagore.
2. Zalepiti zaptivnu traku na UW profile i na krajnje CW profile uz zidove.
3. Pričvrstiti UW profile za pod i plafon tiplovima, po pravilu približno na svaki metar i najmanje sa tri ankera po profilu. Krajnje CW profile pričvrstiti za obodne zidove.
4. Postaviti UA profile za vrata, ankerisati ih u pod i plafon i iznad otvora napraviti nadvratnik.
5. Ubaciti CW stubove u UW profile na razmaku po pravilu od 625 mm, otvorenom stranom u istom smeru. Ispod betonske ploče ostaviti stubove malo kraće, kako zid ne bi sprečavao ugib ploče.
6. Pošrafiti prvi sloj ploča na jednu stranu. Ploče postaviti približno 10 mm iznad poda, da ne bi vukle vlagu sa poda.
7. Ugraditi ojačanja za teške predmete: drvene grede ili čelične nosače između stubova na potrebnoj visini.
8. Provući električne instalacije kroz otvore u profilima i postaviti kutije. Ovaj deo radi električar.
9. Postaviti mineralnu vunu u celu šupljinu, bez praznina.
10. Pošrafiti prvi sloj na drugu stranu, zatim drugi sloj na obe strane. Spojeve drugog sloja pomeriti u odnosu na prvi najmanje za jedan razmak profila, a horizontalne spojeve najmanje za 400 mm.
11. Zagletovati spojeve prvog sloja bez trake, a drugi sloj gletovati sa armirnom trakom i prebrusiti.

Zašto se gletuje i donji sloj, kada ga niko neće videti? Kroz nepopunjene spojeve prolazi zvuk, a u slučaju požara i vatra. Proizvođači sistema propisuju gletovanje prvog sloja, a ko ga preskoči, gubi deo onoga zbog čega je dvostruku oblogu i platio.

Kvalitet površine

Obim gletovanja gornjeg sloja dogovara se po nivoima Q1 do Q4. Ispod keramike je dovoljno osnovno gletovanje, za običan moleraj radi se Q2, za sjajne boje ili bočno svetlo sa prozora Q3, a za najviše zahteve gletovanje cele površine, Q4. Dogovorite to unapred, inače se često ispostavi da vi i izvođač imate različita očekivanja.

Zahtevnost, a time i cena zida sa dvostrukom oblogom zavisi od uslova koje ekipa zatekne na gradilištu.

• jednostavno je: ravan zid iste visine, bez vrata, sa ravnim podom i plafonom, u prizemlju ili sa liftom, bez mnogo instalacija,
• komplikuje se: kod više otvora za vrata, kosih plafona u potkrovlju i sečenja ploča koje uz njih ide, kod visine veće od uobičajene, kada treba skela, kod neravnih starih plafona i spoja sa drvenim gredama, gde se mora računati na pomeranje,
• posao produžavaju: mnogo ojačanja, revizioni otvori, veliki broj električnih kutija, uglovi, lukovi, zahtev za Q3 ili Q4,
• logistika: duplo više ploča znači duplo više nošenja. Na treći sprat bez lifta to je mnogo teškog rada.

Kod dvostruke obloge sve se ovo dodatno umnožava, jer se svaki otvor za kutiju, svaka špaleta i svaki ugao rešava u četiri sloja umesto u dva.

Majstor za gips-karton radi usred gradnje, pa je dobro znati redosled:

• pre njega: zidar, malterisanje, košuljica, eventualno fasadna izolacija i ugradnja prozora,
• tokom rada: električar, vodoinstalater i majstor za ventilaciju postavljaju instalacije posle zatvaranja prve strane, a pre ubacivanja vune i zatvaranja druge. Dogovorite tačan termin, da ekipa ne bi čekala,
• posle njega: keramičar, moler, podopolagač i montaža vrata.

Za električne instalacije koristite kutije namenjene gips-kartonu, sa dovoljnom dubinom za dvostruku oblogu. Utičnice sa dve strane zida ne postavljajte tačno jednu naspram druge, već ih pomerite najmanje za jedno polje između profila, inače kroz njih prolazi zvuk. Električne radove sme da izvodi samo električar sa odgovarajućom licencom, a pre zatvaranja zida pametno je fotografisati gde su vodovi.

U kupatilu se ojačanja za konzolnu WC šolju, lavabo i baterije pripremaju zajedno sa vodoinstalaterom. Hidroizolacioni premaz dolazi na red tek posle gletovanja, a pre keramike.

• spojevi slojeva jedan iznad drugog: ako se drugi sloj ne pomeri, zid je na spojevima slabiji i vremenom na njima nastaju pukotine,
• nedostaje zaptivna traka: zid po obodu „zvoni", a zvuk prelazi u plafon i zidove. Naknadno se to ne može popraviti,
• vuna sa prazninama: neuredno postavljena ili zgnječena vuna smanjuje zvučnu izolaciju. Najviše se primeti kod glasova,
• previše uvučeni šrafovi: šraf koji probije karton ne drži ploču. Kasnije se pojave ispupčene glave ili ploča počne da se pomera,
• zid čvrsto do plafona: ako stub udara u plafon bez zazora, pri ugibu ploče zid se optereti i pukne ugao uz plafon,
• ploče bez razmaka od poda: pri pranju poda ili poplavi ploča upije vodu,
• nedostaju dilatacije: kod veoma dugih zidova i spoja sa različitim konstrukcijama potrebne su dilatacione fuge prema proizvođaču, inače pukotina nastaje na slučajnom mestu,
• montaža u vlažnom objektu: ploče se vitopere i spojevi pucaju posle grejanja, često tek prve zime,
• zaboravljena ojačanja: naknadno kačenje teških ormarića samo u ploče i tiplove vodi do čupanja i oštećenja zida.

Montaža konstrukcije i obloge kod dvostruke obloge po pravilu traje osetno duže nego kod jednostruke, jer se svaka strana šrafi dva puta. Računajte i na pauzu za instalacije između zatvaranja prve i druge strane. Masa za spojeve suši se prema uputstvu proizvođača, po pravilu do sledećeg dana, a po hladnijem i vlažnijem vremenu i duže. Za više nivoe kvaliteta gletuje se u više prolaza, pa treba računati na još nekoliko dana. Krečiti se može tek kada se masa potpuno osuši i nanese podloga, a keramika ide tek kada se osuši hidroizolacioni premaz.

Ako ste spretni, imate dobru libelu ili laser i nekoga da vam pomogne, ovakav zid možete uraditi i sami. Ograničite se na suve prostorije i niže zidove bez zahteva za otpornost na požar. Električne instalacije prepustite električaru i ne dirajte noseće konstrukcije.

1. Obeležiti položaj zida laserom na podu, plafonu i zidovima i proveriti da li tuda prolaze instalacije.
2. Zalepiti zaptivnu traku na UW profile i pričvrstiti ih tiplovima za pod i plafon.
3. Ubaciti CW stubove na razmaku od 625 mm, malo kraće od svetle visine.
4. Pošrafiti prvi sloj ploča na jednu stranu, sa razmakom od približno 10 mm od poda.
5. Ugraditi ojačanja za police i ormariće i pozvati električara za instalacije.
6. Postaviti mineralnu vunu bez praznina, uz rukavice.
7. Pošrafiti prvi sloj na drugu stranu, a zatim drugi sloj sa pomerenim spojevima.
8. Zagletovati spojeve prvog i drugog sloja, na gornjem sloju koristiti armirnu traku.
9. Prebrusiti, naneti podlogu i ostaviti da se osuši pre krečenja.

Ploče su teške, uz plafon ih uvek držite u dvoje. Pri sečenju i brušenju nosite respirator i zaštitne naočare.

Pre zatvaranja druge strane tražite da vam pokažu vunu, ojačanja i instalacije i fotografišite ih. Posle završetka proverite:

• ravnost zida letvom od dva metra u različitim pravcima, odstupanja treba da odgovaraju dogovorenom nivou kvaliteta i tolerancijama prema SRPS EN standardima i uputstvu proizvođača sistema,
• vertikalnost zida i špaleta vrata libelom,
• da li otvor za vrata ima dogovorenu širinu i visinu i da li profili trepere,
• da li su spojevi gornjeg sloja glatki, bez pukotina i bez vidljivih traka,
• da li su glave šrafova uvučene i zagletovane, bez probijenog kartona,
• da li su spoljašnji uglovi pravi i zaštićeni lajsnama,
• da li su električne kutije čvrste i na dogovorenim mestima,
• da li zid pri kucanju zvuči šuplje, što bi ukazalo na nedostatak vune ili sloja,
• da li je ostavljen razmak uz pod i spojna fuga uz plafon,
• da li imate fotografije ojačanja, instalacija i vune pre zatvaranja zida.