Fini krečno-cementni malter (Feinputz)

Mešavina sadrži kreč, cement i vrlo sitan pesak. Kreč malteru daje elastičnost i paropropusnost, pa zid može da „diše“. Cement dodaje čvrstoću. Zrno je sitno, obično oko pola milimetra, a sloj je tanak, najčešće nekoliko milimetara prema uputstvu proizvođača. Zato fini malter ne ispravlja velike neravnine. To je posao grubog maltera ispod njega.

Pazite da ne pomešate pojmove. Reč „štukatura“ označava ukrasne venace, rozetne i ornamente na plafonima. To je poseban zanat. Ovde je reč o običnom tankom završnom sloju preko celog zida ili plafona.

Fini malter za enterijer namenjen je sobama, hodnicima, kuhinjama i, uz dobro provetravanje, kupatilima. Najvažniji su glatkoća, ujednačen izgled i dobro prianjanje boje. U kupatilu, na mestima gde prska voda, umesto njega ide hidroizolacija i keramika koju postavlja keramičar. Sam malter nije vodonepropusan.

Fini malter za fasadu mora da izdrži kišu, mraz i sunce. Koristi se mešavina koju proizvođač izričito označava za spoljnu upotrebu. Rad na fasadi je zahtevniji: potrebna je skela, mora se pratiti vreme i pažljivo rešiti detalji oko prozora, solbanaka i sokle. Ako živite u stambenoj zgradi, svaku intervenciju na fasadi prvo dogovorite sa upravnikom, odnosno stambenom zajednicom. Kod većih promena izgleda fasade proverite u nadležnom organu šta je potrebno prema važećim propisima o planiranju i izgradnji.

1. Proveriti podlogu: grubi malter mora biti čvrst, suv, bez prašine i dovoljno odležao. Kao grubo pravilo navodi se otprilike jedan dan po milimetru debljine, a tačno vreme određuje proizvođač.
2. Kod starog maltera otući i ukloniti delove koji se odvajaju, skinuti stare premaze i masnoću, popraviti pukotine.
3. Podlogu navlažiti ili premazati penetratom, da ne bi prebrzo izvukla vodu iz svežeg maltera.
4. Zaštititi prozore, podove i instalacije, a kod fasade postaviti i osigurati skelu.
5. Zamešati masu prema uputstvu na džaku, uvek sa istom količinom vode po džaku.
6. Naneti tanak sloj čeličnom gletaricom, ručno ili mašinski.
7. Kada površina malo povuče, izravnati je gletaricom sa sunđerom ili filcom do ujednačenog izgleda.
8. Zaštititi svež malter od sunca, promaje, mraza i kiše dok ne očvrsne.

Ručno nanošenje odgovara manjim površinama, starijim kućama i prostorijama sa mnogo uglova i otvora. Mašinsko nanošenje je brže i isplativije na velikim, ravnim površinama u novogradnji. Završni izgled ipak uvek daje ručno glačanje.

Fini malter ide preko mineralnih grubih maltera, krečno-cementnih ili krečnih. Zid od opeke ili blokova sa grubim malterom je najjednostavniji slučaj. Gas-beton (porobeton) jako upija vodu, pa bez penetrata ne ide. Na spojevima različitih materijala, na primer opeke i betonskog serklaža, u grubi malter se utapa mrežica od staklenih vlakana, da se kasnije ne bi pojavila pukotina. Gladak beton prvo dobija kontaktni most, inače malter slabo drži.

Preko gipsanog maltera krečno-cementni fini malter se ne nanosi, ti materijali ne idu zajedno. Ako je na zidu gips, rešenje je odgovarajući glet koji moler preporuči.

Najviše zavisi od stanja podloge. Ravan, čist i odležao grubi malter znači brz rad. Star, trošan ili ispucao zid znači otucanje, popravke, penetrat i ponekad mrežicu. Pored toga utiču:

• veličina i oblik površine, jer veliki ravan zid ide brže od malih prostorija sa mnogo uglova,
• visina, pošto plafoni i visoke prostorije traže pokretnu skelu,
• broj prozora, vrata, špaletni i ugaonih lajsni,
• kod fasade skela, zaštitne mreže i čekanje na povoljno vreme,
• da li se namešten stan mora pažljivo pokrivati i čistiti.

U praksi se najčešće dešava da se fini malter nanese na grubi malter koji nije dovoljno odležao. On se još skuplja, pa se na površini pojave sitne pukotine kao vlas. Druga klasična greška je prebrzo sušenje: direktno sunce, promaja ili grejanje odvrnuto do kraja odmah posle malterisanja. Cement ne stigne da pravilno očvrsne, pa se površina praši ili puca. Mešavina se obično ugrađuje otprilike na temperaturama od +5 do +25 °C, a tačne vrednosti navodi proizvođač.

Problem pravi i preskočen penetrat na upijajućoj podlozi, previše debeo sloj koji ispuca ili previše tanak kroz koji se vide neravnine. Česta greška je i prerano krečenje. Zid mora da se osuši, što obično traje nekoliko nedelja. U suprotnom nastaju fleke ili se boja ljušti. Na fasadi štetu pravi malterisanje pred kišu ili mraz.

Manju površinu u kući, na primer popravljen zid u jednoj sobi, možete da uradite i sami ako imate malo strpljenja. Fasadu i radove na visini prepustite zidaru sa skelom.

1. Isprazniti prostoriju, pokriti pod i prozore folijom.
2. Otući delove koji se odvajaju i očistiti zid od prašine.
3. Veće rupe i pukotine unapred popuniti grubim malterom i ostaviti da odleži.
4. Premazati zid penetratom ili ga ravnomerno navlažiti.
5. Zamešati manju količinu mase tačno prema uputstvu.
6. Naneti tanak sloj čeličnom gletaricom, odozgo nadole.
7. Sačekati da površina povuče i izravnati je gletaricom sa sunđerom kružnim pokretima.
8. Zatvoriti prozore zbog promaje, ne grejati jako i pustiti da se zid polako osuši.
9. Krečiti tek kada se zid potpuno osuši.

Pregledajte zid na dnevnom svetlu i sa lampom koja osvetljava površinu iskosa. Tako ćete videti svaki talas.

• površina je ujednačena, bez fleka, ogrebotina i grudvica zrna,
• na zidu i u uglovima nema pukotina,
• kada pređete dlanom, površina se ne praši i ne mrvi,
• kada se prisloni duža letva, nema izraženih udubljenja ni talasa preko dogovorene tačnosti,
• uglovi i špaletne su ravni i oštri,
• prelazi kod plafona, prozora, vrata i prekidača su čisti,
• kod fasade su detalji oko solbanaka i sokle pažljivo završeni,
• proizvođač i vrsta mešavine upisani su u zapisnik o primopredaji, zajedno sa nedostacima koje treba otkloniti.