Zidanje pregradnih zidova debljine do 12,5 cm

Postupak je kod cigle i gas-betona sličan, razlika je uglavnom u načinu spajanja. Gas-beton se lepi tankoslojnim lepkom, sa spojnicom obično do 3 mm. Klasična cigla se zida u malteru sa spojnicom od oko 1 cm, a brušeni blokovi na lepak ili penu, kako propisuje proizvođač.

1. Izmeriti i obeležiti položaj zida na podu, zidovima i plafonu, zajedno sa otvorima za vrata.
2. Proveriti i očistiti podlogu. U kupatilu ili na betonskoj ploči u prizemlju ispod prvog reda postaviti hidroizolacionu traku.
3. Postaviti prvi red u malter za izravnavanje i pažljivo ga doterati libelom. Greške iz prvog reda kasnije više ne mogu da se isprave.
4. Zidati sledeće redove u vezu, tako da se vertikalne spojnice smenjuju bar za trećinu dužine bloka.
5. Povezati novi zid sa postojećim zidovima ravnim ankerima od nerđajućeg čelika u horizontalnim spojnicama, obično u svakom drugom ili trećem redu.
6. Postaviti nadvratnik iznad otvora za vrata, sa dovoljnim oslanjanjem na obe strane prema uputstvu proizvođača.
7. Ispod plafona ostaviti razmak od otprilike 1 do 2 cm i popuniti ga elastičnim materijalom, na primer montažnom penom.

Pre malterisanja se na spojeve različitih materijala i na uglove otvora za vrata postavlja armaturna mrežica. Ona znatno smanjuje rizik da se na zidu kasnije pojavi sitna pukotina.

Oba materijala su dobra za običan pregradni zid, a svaki ima svoje prednosti.

• Gas-beton (siporeks, Ytong i slični) je lagan, seče se testerom, a šliceve za struju je lako napraviti. Zid brzo raste i veoma je ravan, pa je dovoljan tanak sloj maltera ili gleta. Slabija strana je slabija zvučna izolacija i manja nosivost kod kačenja teških stvari, za šta treba koristiti tiplove namenjene gas-betonu.
• Keramički pregradni blokovi su teži i zato bolje prigušuju buku. Dobri su između spavaće i dnevne sobe ili između dva stana. Bolje drže i kuhinjske elemente ili bojler. Rad je nešto sporiji, a kod zidanja u malteru treba računati na deblji sloj maltera.
• Gipsani pregradni blokovi se takođe lepe i daju glatku površinu. U vlažne prostorije idu samo vodootporne vrste.

Zašto se u praksi često bira gas-beton i tamo gde bi cigla bila bolja zbog zvuka? Zato što je lakši, što pomaže kod starijih tavanica, a rad sa njim je brz. Ako vam je tišina važna, pitajte zidara za deblju ili težu varijantu zida.

Najbrže se zida ravan pregradni zid bez otvora, u praznoj prostoriji sa ravnim podom. Posao postaje zahtevniji, a time i skuplji, najčešće zbog sledećeg:

• neravan ili oštećen pod koji prvo treba izravnati,
• više otvora za vrata, uglovi, lukovi ili kosa veza sa potkrovljem,
• rad u stanu u kome se živi, uz pokrivanje nameštaja i čišćenje,
• nošenje materijala na viši sprat bez lifta,
• popravke na okolnim zidovima pre nego što se novi zid poveže sa njima,
• vlažna prostorija, gde treba rešiti izolaciju ispod prvog reda.

Pregradni zid ne dira noseću konstrukciju, ali je to ipak građevinski radovi u objektu. Da li vam treba prijava, odobrenje ili ništa od toga, zavisi od konkretnog slučaja, prema važećim propisima o planiranju i izgradnji. Pre početka radova to proverite u nadležnom organu vaše opštine ili grada i ne oslanjajte se na opšte savete.

U stambenoj zgradi unapred obavestite upravnika ili stambenu zajednicu, pre svega zbog buke, iznošenja šuta i eventualnog zadiranja u zajedničke instalacije. Oprez kod starijih zgrada sa drvenim tavanicama na gredama: težak zid od cigle može da ih preoptereti. Tada je pametno da tavanicu proceni statičar. Nove električne instalacije u zidu sme da poveže samo električar sa odgovarajućom licencom.

• neizravnat prvi red, zbog koga se zid „vitoperi“, pa vrata posle ne sednu u štok,
• zid dozidan na tvrdo do plafona, koji pukne kada se tavanica malo ugne,
• bez ankera, pa u uglu uz stari zid nastane vertikalna pukotina,
• predebele spojnice lepka kod gas-betona, koje kvare čvrstoću i ravnost,
• malterisanje bez mrežice na spoju cigle i gas-betona,
• preduboki ili kosi šlicevi za struju, koji oslabe zid.

Nenoseći zid od gas-betona može da sazida i spretan laik, ako ima vremena i dobru libelu. Električne instalacije ipak prepustite električaru, a ako sumnjate u tavanicu, posavetujte se sa statičarem.

1. Proveriti u nadležnom organu kakav postupak radovi zahtevaju, a u zgradi obavestiti upravnika.
2. Obeležiti položaj zida laserom ili kanapom na podu, zidovima i plafonu.
3. Očistiti podlogu od prašine i ostataka starih slojeva.
4. Postaviti prvi red u malter za izravnavanje i svaki blok proveriti libelom u oba pravca.
5. Sačekati da malter ispod prvog reda očvrsne prema uputstvu proizvođača.
6. Nanositi lepak nazubljenom gletericom na horizontalnu i bočnu površinu bloka i zidati u vezu.
7. Postavljati ankere od nerđajućeg čelika u spojnice na mestu veze sa postojećim zidom.
8. Postaviti nadvratnik iznad vrata, a ispod plafona ostaviti razmak za popunjavanje penom.
9. Izbrusiti neravnine rendetom za gas-beton i pre malterisanja postaviti mrežicu na spojeve.

• zid je vertikalan i ravan, proverite to dugom letvom na više mesta,
• vertikalne spojnice su smaknute, a ne jedna iznad druge,
• na vezi sa starim zidovima ankeri se vide ili su dokumentovani,
• ispod plafona postoji elastičan razmak, a ne tvrdo zazidan spoj,
• otvor za vrata ima pravu širinu i visinu za planirani štok,
• nadvratnik je sa obe strane oslonjen dovoljno duboko,
• u kupatilu ispod prvog reda postoji hidroizolacija,
• na spojevima različitih materijala pre malterisanja postoji mrežica.