Malterisanje zidova (krečno-cementni grubi malter)

Kvalitet maltera se odlučuje pre prve kašike maltera. Uobičajen postupak izgleda ovako:

1. Priprema podloge: zid mora biti čvrst i čist, bez prašine, masnoće i delova koji otpadaju. Sa starih zidova se otuče sve što loše drži, a veće rupe se popune unapred.
2. Špric ili penetracija: na gladak beton se nabacuje redak cementni špric, koji stvara hrapav „zub“ za malter. Na podloge koje jako upijaju vodu, na primer gas-beton, nanosi se penetracija ili špric prema preporuci proizvođača maltera. Tako podloga ne izvlači vodu iz maltera prebrzo.
3. Postavljanje vodilica: na zid se postave lajsne za malterisanje (ili zidarski reperi, tzv. tačke), koje određuju ravan i debljinu maltera. Na uglove idu ugaone lajsne, da ivice budu prave i otporne na udarce.
4. Mešanje maltera: suva gotova mešavina iz džaka meša se sa vodom tačno prema uputstvu. Ako se malter pravi na gradilištu od cementa, kreča i peska, odnos se bira prema nameni: više cementa znači veću čvrstoću, ali slabiju paropropusnost.
5. Nanošenje: malter se nabacuje ručno zidarskom kašikom ili se prska mašinom za malterisanje. Jedan sloj je obično debeo oko 10 do 20 mm. Kada je potrebna veća debljina, radi se iz dva puta, a drugi sloj ide tek kada se prvi malo stegne.
6. Izvlačenje i ravnanje: latom oslonjenom na vodilice skida se višak maltera i dopunjavaju mesta gde fali. Kada se malter malo stegne, površina se pređe gleterom ili filcom, zavisno od toga da li ostaje hrapava ili na nju ide još jedan sloj.
7. Nega i sušenje: malter treba da se suši prirodno, bez direktnog sunca, mraza i jake promaje. Po vrućini se po potrebi blago kvasi. Sušenje se ne ubrzava grejanjem ni grejalicama, jer malter tada puca.

Ručno malterisanje odgovara manjim površinama, popravkama, razuđenim zidovima sa mnogo špaletni i niša, ili mestima gde mašina ne može lako da se postavi. Sporije je, ali zidar ima potpunu kontrolu nad svakim delom zida.

Mašinsko malterisanje se isplati kod cele kuće i velikih ravnih površina. Malter ima ujednačeniju gustinu, a posao ide znatno brže. Treba, međutim, obezbediti vodu i struju, prostor za mašinu i dobro pokriti prozore, vrata i podove.

Kod izbora maltera odlučuju podloga i mesto:

• enterijer u stambenim prostorijama: klasičan krečno-cementni grubi malter, a posle fini malter ili glet,
• gas-beton i laki blokovi: laki malteri namenjeni tim materijalima, da malter ne bude tvrđi od zida,
• vlažni podrumi i stari zidovi: sanacioni malterski sistemi, jer običan malter na vlažnom zidu brzo otpada,
• fasada i sokla: malteri otporni na vremenske uslove i prskanje vode, prema sistemu proizvođača fasade.

Na dva objekta sa istom površinom zidova obim posla, a time i cena malterisanja, može dosta da se razlikuje. Posao je jednostavniji kada imate:

• ravan zid od preciznih blokova, gde je dovoljan tanji sloj,
• velike ravne zidove bez mnogo prozora i uglova,
• slobodan pristup, a voda i struja su već na gradilištu.

Posao se, s druge strane, produžava kada postoje:

• stari, krivi ili vlažni zidovi koje treba izravnati debelim slojem,
• skidanje starog maltera i popravka podloge,
• mnogo špaletni, uglova i šliceva koje su ostavili električari,
• visoki plafoni ili stepeništa, gde je potrebna skela,
• rad u stanu u kojem se živi, pa sve mora da se pokriva i čisti.

Ako malterišete u stambenoj zgradi, unapred se dogovorite sa upravnikom ili stambenom zajednicom o vremenu radova, odvozu šuta i zaštiti zajedničkih prostorija. Samo malterisanje unutrašnjih zidova obično ne traži nikakvu dozvolu. Kod radova na fasadi, izmena na nosivim zidovima ili veće rekonstrukcije, prema važećim propisima o planiranju i izgradnji proverite u nadležnom organu lokalne samouprave šta vam je potrebno.

• malterisanje na prašnu ili presuvu podlogu: malter ne drži, pa posle nekog vremena šuplje zvuči ili otpada,
• preskočen špric na betonu: gladak beton nema za šta da „uhvati“ malter,
• predebeo sloj odjednom: malter klizi niz zid i puca dok se suši,
• malterisanje po mrazu ili na direktnom suncu: na temperaturama otprilike ispod +5 °C malter se ne steže kako treba, a po vrućini se suši prebrzo,
• fini malter ili krečenje prerano: u praksi se često dešava da se sledeći sloj nanese na vlažan malter, a posle nekoliko nedelja se pojave fleke ili pukotine; okvirno se računa otprilike dan sušenja po milimetru debljine, a tačno vreme navodi proizvođač,
• bez mrežice na spoju različitih materijala: na primer cigla pored betonskog serklaža; bez mrežice u malteru tu gotovo uvek nastane pukotina.

Manju površinu u pomoćnoj prostoriji možete da omalterišete i sami, ako imate malo strpljenja. Za ceo stambeni sprat ili fasadu pametnije je pozvati zidara. Rad na visini i na skeli prepustite stručnjacima.

1. Otući delove koji otpadaju i očistiti zid od prašine.
2. Na beton naneti cementni špric, a na zid koji upija vodu penetraciju prema uputstvu.
3. Postaviti lajsne za malterisanje u ravan pomoću libele i ostaviti ih da se stegnu.
4. Umešati suvu mešavinu sa vodom tačno prema uputstvu na džaku, samo onoliko koliko može da se ugradi dok je malter upotrebljiv.
5. Nabacivati malter kašikom odozdo nagore, na manjim površinama.
6. Skinuti višak latom oslonjenom na lajsne i popuniti prazna mesta.
7. Kada se malter malo stegne, preći površinu gleterom.
8. Zaštititi malter od promaje i mraza i ostaviti ga da se osuši.

• duga lata prislonjena uz zid ne sme da pokaže veća udubljenja ni grbe, a dozvoljeno odstupanje određuje standard SRPS EN ili ugovor,
• uglovi i ivice špaletni su pravi i vertikalni,
• kada se kucne, malter nigde ne zvuči šuplje, jer bi to značilo da se odvaja od podloge,
• na površini nema pukotina, mesta koja se mrve ni mrlja od neravnomernog sušenja,
• oko kutija, cevi i štokova malter je doveden do kraja i čist,
• prozori, podovi i instalacije su posle rada očišćeni od maltera.