Mašinsko malterisanje - krečno-cementni malter

Mašina stalno dodaje istu količinu vode, pa smesa ima istu gustinu na celoj površini. Na većim zidovima posao zato ide brže, a površina je ujednačenija nego kada se malter meša u kanti. Postupak obično izgleda ovako:

1. Pregled i priprema podloge. Majstor pregleda zid, ukloni prašinu i ostatke maltera, popuni veće fuge i, zavisno od podloge, nanese podlogu za izjednačavanje upijanja ili kontaktni premaz.
2. Postavljanje lajsni. Na zidove se postavljaju vodilice koje određuju ravan maltera. Na uglove i špalete idu ugaone lajsne koje štite ivice.
3. Podešavanje mašine. Dovod vode se podesi tako da smesa ne bude ni retka ni pregusta.
4. Nanošenje. Malter se nanosi u trakama, obično odozdo nagore, u neprekidnom sloju. Debljina je obično od 10 do 20 mm, zavisno od toga koliko je zid ravan i šta preporučuje proizvođač.
5. Ravnanje letvom. Dugačkom aluminijumskom letvom malter se povlači preko vodilica. Višak se skida, a udubljenja se dopunjavaju dok je malter još svež.
6. Obrada površine. Kada malter malo stegne, poravna se i zatim zagladi sunđerom ili filcom. Dobija se fina površina koja se može krečiti, ili se na nju nanosi tanak sloj gleta.
7. Sušenje. Malter se suši prirodno, uz umereno provetravanje i bez naglog grejanja.

Većina problema sa malterom počinje pre nanošenja. Podloga mora da bude čvrsta, čista i bez soli. Stare slojeve koji se drobe, uljane boje i ostatke lepka treba ukloniti, inače se novi malter na njima neće držati.

Svaki materijal upija vodu drugačije:

• puna i šuplja opeka upija umereno, pa je obično dovoljna podloga koja ujednači upijanje,
• gas-beton jako upija, zato se koriste podloga i malter koje proizvođač izričito preporučuje za gas-beton. U suprotnom malter se prebrzo osuši i ispuca,
• gladak beton (tavanice, nadvoji, livani zidovi) skoro uopšte ne upija vodu, pa mu treba kontaktni premaz sa kvarcnim peskom koji stvara hrapavu površinu.

Pre malterisanja sve instalacije u zidovima moraju biti završene. Kablove i kutije postavlja i proverava ovlašćeni električar, a kutije treba da budu u ravni budućeg maltera. Vodovodne cevi i cevi grejanja dobro je da vodoinstalater stavi pod probni pritisak još pre malterisanja, jer je popravka curenja ispod gotovog maltera mnogo teža. Šliceve koji ostanu posle instalacija treba unapred zapuniti, a kod širih šliceva preko njih postaviti mrežicu.

Samo malterisanje unutrašnjih zidova obično ne traži nikakvu dozvolu. Ako uz njega idu i građevinski radovi, na primer novi otvori u zidovima, proverite u nadležnom organu šta je potrebno prema važećim propisima o planiranju i izgradnji. U stanu obavestite upravnika ili stambenu zajednicu o bučnim radovima i o svakom zahvatu na zajedničkim instalacijama.

Krečno-cementni malter spaja čvrstinu cementa i sposobnost kreča da propušta vodenu paru. Tvrd je, otporan na udarce i habanje i vlagu podnosi bolje od gipsa. Zato se bira za kupatila, kuhinje, hodnike, podrume, garaže, kotlarnice i za zidove ispod pločica.

Gipsani malter je finiji i posle glačanja često je toliko gladak da se može odmah krečiti. Dobar je za suve stambene prostorije. U kupatilu ga proizvođači dozvoljavaju samo pod određenim uslovima, na primer uz dobro provetravanje i hidroizolaciju ispod pločica. Za podrum ili garažu nije pogodan.

Mašinski krečno-cementni malter u enterijeru se obično radi kao jednoslojni: osnovni sloj i završna površina nastaju odjednom i zaglade se filcom. Ako želite glađi zid, na primer ispod svetle boje gde svetlo pada sa strane, posle sušenja moler nanosi tanak sloj gleta.

Koliko je posao zahtevan, pa time i koliko košta, zavisi najviše od toga kako zid izgleda pre malterisanja:

• ravni zidovi u novogradnji malterišu se najbrže, jer je dovoljan tanji sloj,
• krivi zidovi u starijim kućama traže deblji sloj, ponekad u dva prolaza, i više materijala,
• obijanje starog maltera i iznošenje šuta dodaju posao,
• mnogo prozora, špaleta, uglova i niša znači mnogo lajsni i ručnog doterivanja,
• visoke tavanice i stepeništa traže skelu,
• pristup za mašinu je takođe važan: mašini trebaju voda, struja i mesto za džakove, a u stanu na višem spratu creva se vuku daleko.

Ako imate izbor, uradite malterisanje cele kuće ili stana u jednom terminu. Tako se mašina samo jednom postavlja i čisti.

• Malterisanje preko neočišćene ili trošne podloge. Malter na kucanje zvuči šuplje i može da otpada.
• Loša gustina smese. Retka smesa gubi čvrstinu i pravi fleke, a gusta se teško ravna i površina ostaje gruba.
• Prekasno ravnanje letvom. Na zidu ostaju talasi i udubljenja.
• Loš trenutak za glačanje. Prerano glačana površina se vuče i zatvara, a prekasno glačana se više ne može izravnati.
• Prebrzo sušenje. Promaja, direktno sunce ili grejanje na najjače izazivaju pukotine od skupljanja. Na mrazu se ne malteriše, a većina proizvođača navodi najnižu temperaturu od oko +5 °C.
• Krečenje ili lepljenje pločica na vlažan malter. Boja može da dobije fleke ili da se ljušti. Kao okvirno pravilo često se navodi otprilike jedan dan sušenja po milimetru debljine, ali važi ono što piše proizvođač.

Pri preuzimanju ponesite dugačku letvu ili libelu i baterijsku lampu. Ako zid osvetlite sa strane, neravnine se vide mnogo bolje. Dozvoljeno odstupanje od ravni dobro je unapred dogovoriti u ugovoru, jer se ispod pločica, a naročito ispod pločica velikog formata, traži veća preciznost. Proverite:

• ravnost zidova letvom, vertikalno, horizontalno i preko cele površine,
• da li su uglovi i špalete vertikalni, a ivice sa lajsnama prave i neoštećene,
• da li je površina ujednačena, bez fleka, pukotina, ispupčenja i tragova alata,
• kucanjem, da li negde zvuči šuplje,
• da li su kutije i izvodi slobodni, čisti i u ravni maltera,
• da li su prozori, štokovi, podovi i instalacije čisti, bez ostataka maltera,
• uputstvo za sušenje i provetravanje i datum od kada se može krečiti ili postavljati pločice.