Spoljašnje malterisanje

Fasada se malteriše u slojevima i svaki sloj traži svoje vreme. Uobičajen redosled izgleda ovako:

1. Proceniti podlogu: čvrstinu, pukotine, stari malter koji se odvaja, ravnost i vlažnost zida.
2. Postaviti skelu i zaštititi prozore, okapnice, popločane površine i sve što ne sme da se isprlja.
3. Očistiti površinu od prašine, starih premaza, soli, algi i rastresitih delova, oštećena mesta popraviti, a malter koji ne drži ukloniti.
4. Kod termoizolacije uraditi armirani sloj: lepak za mrežicu, utisnuta mrežica od staklenih vlakana i izravnavanje.
5. Naneti podlogu (prajmer) koja ujednačava upijanje i poboljšava prijanjanje. Mora da bude namenjena baš toj vrsti maltera.
6. Naneti završni malter u ravnomernom sloju, ručno gleterom ili mašinski, i izvući strukturu.
7. Štititi svež malter od kiše, direktnog sunca i vetra dok se ne osuši.

Zašto toliko koraka? Malter je dobar onoliko koliko je dobra podloga ispod njega. Ako se preskoči prajmer ili se malteriše vlažan zid, greška se često pokaže tek posle godinu ili dve, kada je reklamaciju teško ostvariti.

Silikonski malter

Elastičan je, slabo upija vodu, a prljavština se na njemu teže zadržava jer je kiša spira. Dobro podnosi promene temperature, pa se često stavlja na novogradnju i na kontaktne fasade (demit, stručno ETICS). Dobar je izbor i za kuće pored prometnog puta ili na vetrovitom mestu.

Silikatni malter

Vezivo mu je na bazi kalijumovog vodenog stakla i dobro propušta vodenu paru, pa zid može da izbacuje vlagu napolje. Zato se koristi na starijim kućama, zidovima od opeke i kamena i na mineralnim podlogama. Osetljiviji je na postupak: uputstvo proizvođača treba poštovati do detalja, inače se lako pojave fleke.

Akrilni malter

Nudi širok izbor boja i lako se nanosi. Paru propušta slabije, pa ne ide na vlažne zidove niti na mineralne slojeve koji treba da „dišu“, jer bi u njima zadržavao vlagu. Dobro služi na suvim i ravnim površinama, na primer pri obnovi stambenih zgrada.

Mineralni malter i fasadni štuk

Pravi se na bazi kreča ili cementa, ne gori i dobro propušta paru. Tipično se koristi na starim kućama, istorijskim objektima i kamenim zidovima. Ovde spadaju i krečni i krečno-cementni maltri koji daju fin, tradicionalan izgled površine. Mineralni maltri traže iskusnog zidara i dovoljno vremena da slojevi sazru. Često se posle toga boje fasadnom bojom.

Tankoslojni ili debeloslojni?

Tankoslojni maltri su lagani i elastični, pa se gotovo uvek koriste na termoizolacionim sistemima. Debeloslojni tradicionalni maltri odgovaraju starim i istorijskim zgradama, gde treba izravnati neravan zid i zadržati masivan, zanatski izgled.

Zaribana struktura (poznata kao „kuglica“) i izbrazdana struktura bolje sakrivaju sitne neravnine i prljavštinu, pa su omiljene na porodičnim kućama. Glatka površina deluje moderno, ali pokazuje svaku fleku i teže se održava.

Boja nije samo stvar ukusa. Tamne nijanse se na suncu jače zagrevaju, fasada se više širi i skuplja, a malter brže stari. Za termoizolacione sisteme proizvođači tamne boje često ograničavaju, pa je pametno proveriti da li sistem dozvoljava nijansu koju ste izabrali.

Posao ide lako na ravnom, čvrstom i suvom zidu novogradnje ili na novoj termoizolaciji. Posla je, s druge strane, više kada:

• kuća ima mnogo prozora, erkera, venaca i ukrasnih elemenata,
• stari malter otpada, pa ga treba obiti i popraviti zid,
• zid je vlažan ili zasoljen, pa prvo treba rešiti uzrok vlage,
• zgrada je visoka i traži veliku skelu,
• izabrana struktura je fina i zahtevna za izradu,
• vreme je promenljivo i rad mora da se prekida.

Kod stambene zgrade o fasadi odlučuje stambena zajednica preko upravnika, a ne pojedinačni vlasnik stana. Da li promena izgleda fasade ili termoizolacija traži prijavu radova ili odobrenje prema važećim propisima o planiranju i izgradnji, proverite unapred u nadležnom organu vaše opštine ili grada. Ako skela treba da stoji na trotoaru, potrebno je i odobrenje za zauzeće javne površine. Neke lokalne samouprave povremeno raspisuju programe za energetsku sanaciju, pa se isplati raspitati pre početka radova.

• malterisanje na vlažnu, prašnjavu ili rastresitu podlogu,
• izostavljen ili neodgovarajući prajmer,
• rad na direktnom suncu, na vetru ili pri niskim temperaturama,
• pretanak ili neravnomeran sloj,
• rad na jednom zidu u delovima sa pauzama, posle kojih ostaju vidljivi prelazi,
• mešanje materijala iz različitih sistema, na primer akrilni malter na vlažan mineralni zid,
• loše rešeni detalji kod okapnica, špaletni i spoja sa krovom.

U praksi se često dešava da kvar ne izazove sam materijal, već nepoštovan postupak. Zato se preporučuje da prajmer, lepak i malter budu od istog proizvođača i iz istog sistema.

Pri preuzimanju pogledajte fasadu po dnevnom svetlu i sa strane, kada svetlo pada koso. Tada se najviše vidi.

• boja i struktura su ujednačene, bez fleka i vidljivih prelaza,
• na površini nema pukotina, mehurića ni mesta koja se ljušte,
• kada lagano kucnete, nigde se ne čuje šupalj zvuk,
• uglovi, špalete i ivice su ravni i čisti,
• spojevi sa okapnicama, prozorima i limom su zaptiveni,
• prozori, popločane površine i okolina su očišćeni od ostataka maltera,
• imate dokument o upotrebljenim materijalima, a po mogućstvu i fotografije pojedinačnih slojeva,
• dogovorena garancija je data u pisanom obliku.