Zidanje dimnjaka Schiedel sa keramičkom oblogom

Dimnjak tipa Schiedel ima tri sloja koji precizno naležu jedan u drugi:

• plašt od dimnjačkih blokova, obično od lakog betona, koji nosi ceo dimnjak i štiti okolinu od toplote,
• izolacija između plašta i cevi, koja održava dimne gasove toplim da se u dimnjaku ne stvara više kondenzata nego što je neophodno,
• keramička cev, koja podnosi visoku temperaturu, vlagu i kiseline iz dimnih gasova.

Sistem čine i posebni delovi: donji element sa posudom za odvod kondenzata, element sa otvorom za čišćenje i vratašcima, priključni komad za dimovodnu cev od kotla ili peći i završetak iznad krova, odnosno kapa dimnjaka sa pokrivnom pločom. Pored kanala za dim često se zida i ventilacioni kanal.

1. Provera podloge. Dimnjak je težak, pa mora da stoji na čvrstom temelju ili na tavanici koja je projektovana za takvo opterećenje. Podloga mora biti ravna i vodoravna.
2. Postavljanje donjeg elementa. Prvi blok se polaže u malter tačno po libeli. Svako odstupanje se sa visinom povećava i dimnjak bi počeo da se naginje.
3. Posuda za kondenzat i element za čišćenje. Na samom dnu se postavlja posuda sa odvodom kondenzata, a iznad nje element sa otvorom za čišćenje. Ovi delovi se ne ugrađuju naknadno, već redom sa ostalima.
4. Zidanje plašta i ubacivanje cevi. Blokovi se zidaju malterom koji preporučuje proizvođač, a keramičke cevi se spajaju posebnim kiselootpornim kitom. Višak kita se odmah briše, da u kanalu ne ostanu ispupčenja. Izolacija se postavlja po sistemu, tako da cev ostane u sredini.
5. Priključni komad. Postavlja se na visini koja odgovara kotlu ili kaminu. Visinu je dobro izmeriti unapred, jer je naknadno bušenje gotovog dimnjaka nepotreban rizik.
6. Prolaz kroz tavanice i krov. Oko dimnjaka se ostavlja propisan razmak od drvenih greda i drugih zapaljivih materijala. Taj prostor se ne popunjava ničim što može da gori.
7. Kapa dimnjaka i završni radovi. Iznad krova se dimnjak završava pokrivnom pločom. Spoljni deo se malteriše otpornim fasadnim malterom, oblaže ili se koristi gotov plašt kape. Prodor kroz krov se opšiva limom i zaptiva.

Zašto keramička cev ne sme čvrsto da se uzida u plašt? Keramika se pri grejanju širi. Ako nema prostora, plašt puca. Zato sistem predviđa slobodno ležanje cevi i dilataciju, naročito kod pokrivne ploče.

Sistem se bira prema tome šta ćete priključiti na dimnjak. U Srbiji se mnoge kuće greju na drva, ugalj ili pelet, pa je to čest polazni slučaj:

• kamin, kaminska peć, kotao na drva, pelet ili ugalj traže dimnjak za visoku temperaturu dimnih gasova, otporan na zapaljenje čađi,
• savremeni gasni i kondenzacioni kotlovi imaju hladne i vlažne dimne gasove, često pod pritiskom, pa im treba cev namenjena za vlažan rad ili drugo rešenje prema uputstvu proizvođača kotla,
• dva uređaja, na primer kamin i kotao, obično zahtevaju dva odvojena kanala, a na jedan kanal mogu da se priključe samo prema proračunu.

Prečnik kanala i visinu dimnjaka treba da odredi projektant ili dimničar prema snazi uređaja. Prevelik prečnik vuče loše, isto kao i premali.

Na složenost posla, a time i na cenu, najviše utiču:

• visina dimnjaka i broj spratova kroz koje prolazi,
• broj kanala i to da li postoji ventilacioni kanal,
• da li je u pitanju nova kuća, gde se sa dimnjakom računa od početka, ili postojeći objekat, gde treba probijati tavanice i krov,
• stanje podloge, ako treba raditi novi temelj ili ojačati tavanicu,
• pristup krovu i potreba za skelom pri zidanju kape,
• način završne obrade kape: malter, obloga ili montažni plašt,
• prenošenje teških blokova u potkrovlje ili uskim stepeništem.

U praksi se često dešava da najviše vremena ne odnese samo zidanje, već prolaz kroz krovnu konstrukciju i krov, gde treba prilagoditi grede i ponovo urediti pokrivač oko dimnjaka.

Da li za novi dimnjak na vašoj kući treba dozvola ili neki drugi postupak, zavisi od vrste radova prema važećim propisima o planiranju i izgradnji. To proverite u nadležnom organu lokalne samouprave pre početka radova. U stambenoj zgradi je potrebna saglasnost upravnika ili stambene zajednice, jer se radi o zajedničkim delovima zgrade.

Pre prvog loženja gotov dimnjak treba da pregleda dimničar. Bez tog pregleda dimnjak ne bi trebalo koristiti, a u slučaju požara to može da napravi problem i sa osiguranjem. Priključenje gasnog kotla sme da izvede samo ovlašćeni izvođač gasnih instalacija, u skladu sa uslovima distributera, a električne priključke električar sa licencom. Ako osetite miris gasa, napustite prostoriju i pozovite 112.

• donji element nije vodoravan i dimnjak se postepeno naginje,
• cevi spojene običnim malterom umesto kiselootpornim kitom,
• kit istisnut u unutrašnjost kanala, gde zadržava čađ,
• nema dilatacije cevi, pa ona pritiska plašt i pokrivna ploča puca,
• drvene grede ili termoizolacija krova odmah uz dimnjak, bez propisanog razmaka,
• dimnjak je prenisko iznad krova, pa slabo vuče i na vetru vraća dim,
• loše zaptiven prodor kroz krov, kroz koji prokišnjava u potkrovlje,
• odvod kondenzata nedostaje ili nije priključen.

• dimnjak je vertikalan, što proverite libelom ili viskom na više mesta,
• otvor za čišćenje je dostupan i vratašca dobro zaptivaju,
• posuda za kondenzat je postavljena, a odvod kondenzata priključen,
• priključni komad je na visini koja odgovara uređaju,
• oko dimnjaka u tavanicama i krovnoj konstrukciji nema zapaljivih materijala bliže nego što proizvođač dozvoljava,
• kapa dimnjaka je dovoljno visoko iznad krova, a pokrivna ploča je cela, bez pukotina,
• prodor kroz krov je opšiven limom i ne prokišnjava,
• malter ili obloga kape su celoviti i bez pukotina,
• imate dokumentaciju za ugrađeni sistem i zapisnik dimničara o pregledu dimnjaka.