Zidanje dimnjaka od šamotnih opeka sa keramičkom oblogom

Šamot je tradicionalni vatrostalni materijal. Podnosi visoke temperature, stalno zagrevanje i hlađenje, kao i agresivne materije iz dima. Prema proizvođačima, obično izdrži znatno više nego što je potrebno pri uobičajenom grejanju u kući.

Keramički uložak je sam dimovodni kanal, odnosno cev kojom dim izlazi napolje. Površina mu je glatka, pa se na nju manje hvataju čađ i katran. Zato se dimnjak lakše čisti, a manja je opasnost da se čađ zapali. Uložak usput štiti okolni zid od kiselina i kondenzata koji nastaju pri sagorevanju.

Ova kombinacija odgovara kotlovima i pećima na čvrsto gorivo, kaminima, ali i mnogim gasnim uređajima. Kod kondenzacionih kotlova uvek proverite da li je uložak predviđen za vlažan rad. Za njih se često bira drugi sistem, na primer uložak od nerđajućeg čelika ili plastike, u zavisnosti od toga šta traži proizvođač kotla. Gasni uređaj priključuje ovlašćeni izvođač, u skladu sa uslovima distributera gasa. Ako ikada osetite miris gasa, zatvorite ventil, provetrite prostoriju i pozovite distributera ili 112.

Dimnjak je bezbednosni deo kuće, pa ga treba da gradi zidar koji ima iskustva sa dimnjacima. Za novi dimnjak ili veću prepravku prethodno proverite u nadležnom organu koja dozvola ili prijava je potrebna prema važećim propisima o planiranju i izgradnji. Ne računajte unapred da je dovoljno samo obaveštenje. U stambenoj zgradi o tome odlučuju i upravnik i stambena zajednica.

1. Priprema temelja. Dimnjak je težak, pa mu treba čvrst i ravan temelj ili noseća ploča koja može da ga ponese. Na staru međuspratnu konstrukciju dimnjak se ne zida bez procene statičara.
2. Donji deo dimnjaka. Prvo se postavlja podnožje sa posudom za kondenzat i odvodom, a iznad njega vratanca za čišćenje. Kroz njih se dimnjak kasnije čisti i pregleda.
3. Postavljanje keramičkog uloška. Cevi se slažu jedna na drugu, a spojevi se kituju kiselootpornim kitom prema uputstvu proizvođača. Uložak mora biti vertikalan, a spojevi čisti, bez kita istisnutog u unutrašnjost cevi.
4. Izolacija i dilatacija. Između uloška i plašta ostaje razmak, obično ispunjen mineralnom vunom. Uložak se pri zagrevanju širi, pa ne sme da bude čvrsto uzidan u plašt.
5. Zidanje plašta. Oko uloška se zidaju šamotne opeke ili dimnjački blokovi, na malter koji propisuje proizvođač. Običan cementni malter nije za mesta sa visokom temperaturom.
6. Priključak dimovodne cevi. Na odgovarajućoj visini postavlja se otvor za priključenje uređaja. Njegov položaj mora da odgovara kotlu ili peći.
7. Prolaz kroz tavanicu i krov. Oko dimnjaka se poštuje razmak od drveta i drugih zapaljivih materijala koji propisuju standard (SRPS EN) i proizvođač. Prolaz kroz krov se opšiva limom tako da voda ne curi ispod krovnog pokrivača.
8. Kapa dimnjaka. Iznad krova dimnjak se štiti od kiše i mraza, na primer fasadnom opekom, oblogom ili odgovarajućim malterom. Na vrh se postavlja pokrivna ploča koja odvodi vodu dalje od zida.

• Klasično zidanje od šamotnih opeka ima smisla tamo gde dimnjak treba prilagoditi neobičnom mestu ili ga nadovezati na postojeći zid.
• Sistemski dimnjak od blokova sa keramičkim uloškom i izolacijom gradi se brže, a svi delovi tačno naležu jedan na drugi. Princip višeslojne konstrukcije je isti.
• Dimnjak sa jednim ili više kanala: ako mislite da ćete kasnije dodati kamin ili drugi kotao, pametno je odmah sazidati dimnjak sa dva kanala. Naknadno se to radi mnogo teže.
• Prečnik uloška se ne određuje odokativno. Mora da odgovara uređaju, gorivu i visini dimnjaka. U praksi se često dešava da preširok kanal slabo vuče i da dimnjak vlaži.

Najviše zavisi od visine dimnjaka i od toga koliki deo izlazi iznad krova. Rad na krovu traži skelu i obezbeđenje, pa ide sporije. Najjednostavnije je kod novogradnje, kada se dimnjak zida zajedno sa kućom, a krov još nije završen.

Posao se komplikuje u ovim situacijama:

• rušenje starog dimnjaka i odvoz šuta,
• skučen prostor u kome se materijal nosi ručno,
• prolaz kroz gotovu krovnu konstrukciju i pokrivač koji treba skinuti i ponovo spojiti,
• više kanala, dodatni priključci i oprema, na primer ventilacione rešetke,
• zahtevnija završna obrada iznad krova, kao što su fasadna opeka ili obloga.

• Čvrsto uzidan uložak. Pri zagrevanju se širi, a bez dilatacije plašt puca.
• Pogrešan kit ili malter. Običan malter u spojevima uloška vremenom se raspada od kiselina.
• Premali razmak od drveta. Rogovi i grede tik uz dimnjak su ozbiljna opasnost od požara.
• Nezaštićena kapa dimnjaka. Voda koja upije u zid zimi se smrzne i zid počinje da se raspada.
• Loše opšiven prolaz kroz krov. Prokišnjavanje oko dimnjaka je jedna od najčešćih reklamacija.
• Prenizak dimnjak iznad krova. Kapa mora biti dovoljno visoko iznad slemena, inače vetar kvari promaju i dim se vraća u kuću.

Pre prvog loženja dimnjak treba da pregleda ovlašćena dimničarska služba i da izda zapisnik ili potvrdu o ispravnosti. Bez toga uređaj ne puštajte u rad. Pri preuzimanju proverite:

• da li je dimnjak vertikalan i bez pukotina na plaštu,
• da li su vratanca za čišćenje i posuda za kondenzat dostupni i dobro zatvoreni,
• da li kondenzat ima kuda da otiče,
• da li je poštovan razmak od zapaljivih materijala u tavanici i krovnoj konstrukciji,
• da li je prolaz kroz krov propisno opšiven limom,
• da li kapa dimnjaka ima pokrivnu ploču i zaštićenu površinu,
• da li uložak odgovara uređaju koji ćete priključiti,
• da li ste dobili zapisnik o pregledu i dokumentaciju za ugrađene materijale.