Gletovanje, gipsani malteri

Dobar gipsani malter počinje od podloge. Gips verno prati ono što je ispod njega, pa svaku grešku u zidu kasnije vidite i na gotovoj površini.

1. Proveriti podlogu: mora biti čvrsta, suva, bez prašine, masnoće i ostataka starih boja. Sa betona ukloniti ostatke ulja za oplatu.
2. Izmeriti ravnost zidova, obično laserom, i odrediti debljinu budućeg sloja.
3. Prekriti prozore, podove, utičnice i prekidače. Postaviti ugaone lajsne i vodilice za malter, ako su potrebne.
4. Premazati podlogu prajmerom. Na glatki beton naneti kontaktni prajmer sa kvarcnim peskom, da bi malter prihvatio.
5. Naneti malter mašinski ili ručno, ravnomerno po celoj površini, bez dugih pauza.
6. Izvući malter aluminijumskom letvom u ravan i popuniti udubljenja.
7. Kada gips počne da steže, površinu navlažiti i izgladiti gladilicom od nerđajućeg čelika.
8. Ostaviti malter da se osuši uz umereno i stalno provetravanje.
9. U zavisnosti od željenog kvaliteta naneti tanak sloj glet mase, kod zahtevnijih zidova i dva.

Uobičajeni gipsani malter ima debljinu otprilike 10 do 15 mm, a glet se nanosi u tankom sloju od oko milimetar. Tačne vrednosti navodi proizvođač u tehničkom listu.

Mašinski malter se meša i prska mašinom za malterisanje. Smesa je uvek iste gustine, a posao ide brzo, pa se koristi za velike površine u novogradnji i za cele stanove. Prednost je i manji rizik od takozvanih hladnih spojeva, odnosno vidljivih mesta gde se nov malter nastavlja na već stegnut.

Ručni malter se meša u manjim količinama i nanosi gladilicom. Odgovara za popravke, male i uske prostorije, špaletne oko prozora i mesta do kojih mašina ne može da dođe. Sporiji je, ali zidar ima bolju kontrolu nad detaljima.

Za gletovanje se uglavnom koriste dve vrste materijala:

• gipsane glet mase, koje se prirodno slažu sa gipsanim malterom,
• polimerne završne glet mase, kada je potrebna vrlo glatka površina, na primer ispod sjajnijih boja ili kada na zid pada bočno svetlo iz velikih prozora.

Mašinski gipsani malter se često izgladi toliko da posebno gletovanje nije neophodno. Ali ako će zid biti bočno osvetljen ili želite gotovo savršeno glatku površinu, dodatni glet ima smisla. Postoji i fini završni malter sa sitnim zrnom, ali on daje blago hrapavu mat površinu, ne glatku.

Gipsani malter je za suve unutrašnje prostore: dnevne sobe, spavaće i dečje sobe, hodnike, kancelarije. Gips može kratkotrajno da primi vlagu iz vazduha i kasnije je otpusti, pa je boravak u prostoriji prijatan.

Drugo rešenje izaberite ako:

• se radi o spoljnom zidu ili negrejanom prostoru, gde se gips ne koristi,
• je prostorija stalno vlažna, na primer tuš kabina, vešernica ili podrum,
• zid vuče vlagu odozdo ili ima izbijanje soli, što je čest slučaj u starim kućama bez hidroizolacije,
• zid mora da izdrži jača mehanička opterećenja, na primer u garaži ili radionici.

U takvim slučajevima koristi se produžni (krečno-cementni) ili sanacioni malter, a ponekad i gips-karton. U kućnom kupatilu proizvođači gipsani malter često dozvoljavaju van mesta koja direktno kvasi voda, ali tuš zona traži hidroizolaciju ili drugi malter, pre nego što keramičar postavi pločice. Uvek proverite tehnički list konkretnog proizvoda.

Samo obnavljanje maltera u stanu obično ne traži dozvolu. Ali ako istovremeno rušite ili pomerate pregradne zidove ili dirate noseće konstrukcije, postupite prema važećim propisima o planiranju i izgradnji i proverite u nadležnom organu. U stambenoj zgradi unapred obavestite upravnika ili stambenu zajednicu, pre svega zbog buke, prašine i unošenja materijala.

Zahtevnost, a time i obim posla, zavisi pre svega od:

• stanja podloge: nov ravan zid je jednostavan, a stare zidove sa trošnim malterom treba prvo ostrugati ili oboriti malter,
• neravnina: što je zid krivlji, to je sloj deblji i treba više materijala,
• oblika prostorije: niše, kosine potkrovlja, špaletne i mnogo uglova znače više ručnog rada,
• broja slojeva gleta i tražene glatkoće,
• izbora mašinskog ili ručnog rada,
• pristupa gradilištu: viši sprat bez lifta, nema vode ili struje na licu mesta.

Kod starijih kuća i stanova uz malterisanje često ide i rušenje i izravnavanje zidova, pa obim posla treba proceniti tek na licu mesta.

U praksi se često desi da zid pre krečenja izgleda dobro, a greške izađu tek ispod boje. Uobičajeni uzroci su:

• malterisanje na vlažan ili još nezreo zid,
• izostavljen prajmer, pa mesta različite upojnosti suše nejednako i ostavljaju fleke,
• malterisanje sa prekidima, koje ostavlja hladne spojeve,
• rad na preniskoj temperaturi, proizvođači obično ne preporučuju rad ispod 5 °C,
• ubrzavanje sušenja grejalicama ili promajom, što dovodi do pukotina,
• malterisanje u vreme kada se u objektu liju košuljice, pa je vazduh pun vlage,
• gletovanje preko maltera koji još nije suv.

Za sušenje se često navodi okvirno jedan dan po milimetru debljine, uz dobro provetravanje i sobnu temperaturu. Pre krečenja dajte zidovima vremena i uvek nanesite podlogu za boju.

Malterisanje cele površine prepustite zidaru ili moleru, ali ručno gletovanje manjeg zida možete uraditi i sami. Za plafone i rad na visini bolje je pozvati majstora.

1. Ukloniti sa zida delove koji otpadaju, prašinu i masnoću.
2. Popuniti veće rupe i pukotine masom za popravke i ostaviti da se osuši.
3. Premazati zid prajmerom prema uputstvu proizvođača glet mase.
4. Razmutiti glet sa vodom tačno prema uputstvu, samo onoliko koliko možete da potrošite.
5. Naneti tanak sloj gladilicom od nerđajućeg čelika, kosim potezima.
6. Kada površina malo prosuši, izgladiti je još jednim potezom.
7. Posle sušenja pregledati zid pod bočnim svetlom i neravnine fino prebrusiti.
8. Po potrebi naneti drugi sloj i ponovo ostaviti da se osuši.

Pri preuzimanju pregledajte zid pod bočnim svetlom, na primer lampom prislonjenom uz zid, i proverite:

• ravnost dugom letvom, bez izraženih udubljenja i ispupčenja,
• prave i oštre uglove i ivice oko prozora i vrata,
• površinu bez pukotina, pora, ogrebotina i tragova gladilice,
• ujednačenu boju bez tamnijih vlažnih fleka,
• čiste spojeve kod plafona, poda i štokova,
• pokrivene i neoštećene utičnice, prozore i podove,
• informaciju od majstora kada može da se kreči i koju podlogu treba koristiti.