Postavljanje keramičkih pločica (gres) preko 60 cm

Kod malih pločica fuga može da sakrije sitnu neravninu podloge. Velika pločica se ne prilagođava, leži kao daska. Ako je ispod nje grbica ili udubljenje, ostaje šupljina ili ivica izviri iznad susedne pločice. Zato kod ovog posla presudni su podloga i tehnika lepljenja.

Pod velikim formatom se obično podrazumevaju tri slične grupe:

• gres preko 60 cm je opšti naziv za pločice kojima je bar jedna strana duža od 60 cm, na primer 60 × 120, 80 × 80 ili 120 × 120 cm,
• format 60 × 120 cm se u stanovima i kućama sreće vrlo često, mogu da ga postave dva čoveka sa vakuum držačima i lako se raspoređuje u kupatilu uobičajene veličine,
• ploče velikih dimenzija (na primer 120 × 260 cm) su posebna priča, traže transportne ramove, više ljudi i gotovo savršeno ravnu podlogu.

Važna je i debljina. Običan gres je obično debeo oko 9 do 10 mm. Tanke ploče od oko 6 mm su lakše, ali se lakše i polome pri nošenju. Debele spoljne ploče od oko 20 mm često se postavljaju na podmetače ili u šljunak, što je drugačiji postupak od lepljenja u enterijeru. Bitna je i završna obrada: polirani, sjajni gres pokazuje svaku razliku u visini ivica, dok mat i strukturisana površina više praštaju i bezbednije su za pod kupatila ili terasu jer manje klize.

1. Izmeriti prostoriju i napraviti plan postavljanja: pravac pločica, osu fuga i raspored sečenih komada, tako da uz zidove ne ostanu uske trake.
2. Dugom letvom proveriti ravnost i čvrstoću podloge, neravnine izravnati masom za izravnavanje ili samonivelirajućom masom.
3. Podlogu očistiti od prašine i premazati prajmerom, u kupatilu i tušu uraditi hidroizolaciju sa trakama u uglovima i oko slivnika.
4. Elastični lepak umešati mešalicom na niskim obrtajima i naneti nazubljenom gleterićom i na podlogu i na poleđinu pločice (dvostrano lepljenje).
5. Pločicu preneti vakuum držačima, položiti, pritisnuti i poravnati sistemom za nivelaciju sa klinovima ili spojnicama.
6. Povremeno podići neku pločicu i proveriti da li lepak pokriva celu poleđinu.
7. Sačekati da lepak očvrsne prema uputstvu proizvođača, ukloniti spojnice sistema za nivelaciju i fugovati.
8. Dilatacione fuge po obodu i u uglovima popuniti elastičnim kitom i očistiti površinu.

Na zidu se prvi red često oslanja na pomoćnu letvu, da teška pločica ne sklizne dok se lepak ne stegne.

Podloga mora biti čvrsta, suva i ravna. Proizvođači velikih formata obično traže odstupanje ravnosti do oko 2 mm na letvi od dva metra, neki i strože. Estrih mora dovoljno da odstoji i osuši se. Kod anhidritnog estriha se dodatno meri preostala vlaga, a površina se brusi.

Lepak je elastični cementni, po pravilu klase C2TE S1 ili S2 prema standardu SRPS EN 12004. Oznaka S znači da spoj podnosi sitne pokrete podloge i promene temperature. Za velike formate se obično koristi nazubljena gleterica sa zubom od oko 10 do 12 mm. Cilj je skoro potpuno pokrivanje poleđine, bez šupljina.

Fuge treba da budu bar onoliko široke koliko preporučuje proizvođač pločica. Kod rektifikovanih pločica (sa brušenim ivicama) to je obično od 2 mm naviše. Fuga od nula milimetara nije dobra ideja, površini treba prostor za sitne pokrete. Pored običnih fuga, potrebne su i dilatacije po obodu prostorije, na prelazima između prostorija i na velikim površinama.

A podno grejanje? Gres se sa njim dobro slaže jer dobro provodi toplotu. Pre postavljanja treba uraditi probu pritiska instalacije i postupno zagrevanje estriha, a posle postavljanja se grejanje pali polako.

Koliko će posao trajati, a time i koliko će koštati, zavisi uglavnom od sledećeg:

• stanje podloge: ravan nov estrih štedi dosta vremena, stari krivi malteri i podovi prvo moraju da se izravnaju,
• veličina i težina pločica: 60 × 120 cm postavljaju dvojica, veće ploče traže više ljudi i ramove,
• razuđenost prostora: niše, tuš sa padom, špaletne prozora i mnogo sečenja oko cevi produžavaju posao,
• zid i pod zajedno: ako fuge treba da se nastavljaju sa zida na pod, planiranje je zahtevnije,
• šara postavljanja: kod postavljanja na preklop pomeranje je obično najviše trećina pločice, jer su velike pločice blago ugnute, a kod šara koje se nastavljaju, na primer imitacije mermera, pločice treba sortirati,
• logistika: usko stepenište ili mali lift u zgradi otežavaju unošenje velikih kutija.

U stambenoj zgradi je dobro da se unapred dogovorite sa upravnikom ili stambenom zajednicom oko bučnih radova i unošenja materijala. Sama zamena pločica obično ne traži dozvolu. Ako je deo većih izmena, na primer rušenja pregradnih zidova ili zahvata na vertikalama, proverite u nadležnom organu šta vam je potrebno prema važećim propisima o planiranju i izgradnji.

• lepljenje na neizravnatu podlogu u nadi da će lepak to ispraviti,
• lepak nanet samo na podlogu ili u tačkama, pa ispod pločice ostaju šupljine koje pri kuckanju zvuče prazno i pod opterećenjem pucaju,
• jeftin neelastičan lepak koji ne podnosi pokrete podloge ni podno grejanje,
• rad bez sistema za nivelaciju, pa ivice susednih pločica stoje na različitim visinama,
• zaboravljene dilatacije po obodu i na velikim površinama,
• prerano hodanje po podu ili fugovanje pre nego što lepak očvrsne,
• neoprezno nošenje, pri kom se odlomi ugao ili pločica pukne pre postavljanja.

Kutije sa pločicama čuvajte uspravno ili na ravnoj podlozi i proverite da li su sve pločice iz iste proizvodne serije.

• preći letvom preko površine i proveriti ravnost u različitim pravcima,
• prstom ili noktom preći preko spojeva, ivice susednih pločica ne bi smele osetno da štrče,
• lagano kucnuti po pločicama, naročito u uglovima i na sredini, da li se čuje prazan zvuk,
• proveriti da li su fuge prave, jednako široke i potpuno popunjene,
• pogledati sečene komade uz zidove, štokove i oko cevi,
• proveriti da li po obodu i u uglovima postoje elastične dilatacione fuge,
• u tušu proveriti pad prema slivniku i spoj sa hidroizolacijom,
• kod podnog grejanja pitati keramičara kada i kako da ga postupno uključite,
• preuzeti rezervne pločice iz iste serije za eventualnu popravku.